За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 22. 10. 2022, За НАТО су дечје болнице биле стратешки циљеви
ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МИШЕЛА ЧОСУДОВСКОГ О АГРЕСИЈИ НА ЈУГОСЛАВИЈУ САД и НАТО имају одговорност зато што су после пола века вратиле рат на европско тло, указао је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић Рат против Југославије био је генерална проба за многе ратове који су се касније дешавали, гласи…
Политика, 17. 10. 2022, Сахрањени на Зејтинлику отргнути од заборава
ВЕЛИКИ ТРУД МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА И НАШЕГ КОНЗУЛАТА У СОЛУНУ Спискови настрадалих српских војника, њих 7.500, сачувани и конзервирани. – Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на интернету Зејтинлик – светиња, културно-историјски споменик у коме се огледа наш национални идентитет и место где почивају…
Погледи, 14. 10. 2022, Ослобођење Крушевца 14. октобра 1944. године
О догађајима у самом граду, у 9 часова ујутру 14. октобра, поручник Крамер је писао: „Одмах по повратку на свој положај, Кесеровић је наредио напад на Крушевац. Град смо после кратког времена заузели, заробили око 1.500 непријатељских војника и запленили доста ратног материјала“… „Заплењено је у Крушевцу 25 тешких минобацача,… Вечерње новости, 9. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Шема за рушење заједничке државе: Сарадња КПЈ и Коминтерне са Хрватском сељачком странком
ЗА ЈУГОСЛОВЕНСКЕ комунисте, Хрватска сељачка странка (ХСС) имала је све предности као савезник самим тим што је то била масовна странка, што су у њој видели и сељачки и национални покрет, а све се то потпуно уклапало у њихову основну шему да се рушење „великосрпске“ диктатуре и југословенске државе може… Вечерње новости, 12. 10. 2022, ПУСТЕ КОЛЕВКЕ КРИВЕ РЕКЕ: Пре 80 година нацисти масакрирали 309 мештана села на Копаонику [Мапа]
ПРЕ 80 година, 309 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру који је историја упамтила под кодним именом операција „Копаоник“. Од 12. октобра, када је почело сумануто убијање, припадници СС дивизије Принц Еуген, са око 1.500 подунавских Немаца, око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца…
Вечерње новости, 8. 10. 2022, Бранислав Глигоријевић: Испитивање чврстине Краљевине: Подударност у погледима чланова партије и франковаца
КОМУНИСТИЧКА ПАРТИЈА Југославије у усташком покрету није видела никакве назнаке фашизама јер је за њу тада то била искључиво „војно-фашистичка диктатура“ која је била у земљи на власти. За Партију је то била „грађанско-националистичка странка у којој постоји лева струја […] с којом ми сарађујемо и која нам је веома… Не заборављамо – Памтимо
![СРНА, 21. 12. 2023, Српска памти: Крвави усташки пир у Битуњи Горњој [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17963-350x200-no.jpg)
СРНА, 21. 12. 2023, Српска памти: Крвави усташки пир у Битуњи Горњој [Мапа]
Хрватске и муслиманске усташе масакрирале су 22. децембра 1943. године српско становништво у селу Битуња Горња, шест километара од Стоца.
Село је тешко пострадало од Хрвата и муслимана обучених у њемачке униформе.
Наредног дана, 23. децембра, исти злочинци упали су и у сусједно село Забрђе (Пољице). У овом масакру убијани су и људи и коњи, говеда, овце и козе. Усташе су убиле све што су затекле у селу.
Југословенске власти су 1964. године не једној од кућа у селу поставиле таблу на којој пише да су злочин извршиле "слуге окупатора", не помињући имена ни националну припадност жртава и злочин[...]
Политика, 1.7.2018, У Скадру се за јело купити није имало ништа
„Од ма кога Црногорца потражиш да ли има хлеба да ти прода, казаће ти сваки истим одговором: ’Нема, чоче, богуми, ово је сиромашна и гладна Црна Гора’”, забележио је у Подгорици новембра 1915. артиљеријски наредник Милета М. Продановић, током повлачења српске војске
Чачак – „Пре него што се батерија кренула, рано сам се упутио у Подгорицу, купио нешто за јело и пиће што се дало наћи и сачекао моју војску, која се убиваковала пред самом Подгорицом у вашаришту. Овде се прими нешто хране – кукурузна хлеба за војнике.”
Ове и редове који следе у свешчицу, у среду, 25. новембра 1915. уписао је[...]
Митрополија црногорско-приморска, 18. 6. 2023, Литургија у Камничкој Бистрици са парастосом припадницима ЈкВ из Црне Горе
У Камничкој Бистрици у Словенији јуче је, на празник Светог свештеномученика Јоаникија Црногорског у присуству потомака и родбине служена Света литургија са парастосом припадницима Југословенске војске у Отаџбини пострадалим без суда у пресуде од руке носилаца комунистичке идеологије одмах након завршетка рата 1945. године.
Литургију и парастос је на мјесту страдања великог народног збјега из Црне Горе, Боке и Херцеговине служио архимандрит Павле Радусиновић, игуман манастира Ораховица у Славонији, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске и загребачко-љубљанске.
Протојер[...]
СРНА, 7. 12. 2025, У Кореташима служен парастос за 1.164 цивилне жртве из Другог свjетског рата
У селу Кореташи у општини Лопаре данас је служен парастос за 1.164 цивилне жртве усташког покоља који се десио 1941. године у селима Мајевице, Подмајевице, Посавине и Семберије.
Организатор окупљања Милутин Тешановић рекао је да је сваки трећи од убијених било дијете испод 14 година, а половина су биле жене.
Он је додао да су усташе у то доба у својим извјештајима написали да у шест села овог подручја након злочина није постојала ниједна кућа.
„Овдје практично није било војног циља, није било ниједног војника“, изјавио је новинарима Тешановић, који је и предсједник Удружења Извори сје[...]
Вечерње новости, 26.7.2018, У Книну са Србима: Овдје смо да не умре нада
Много људи на улицама и у парковима, примјетно велики број аутомобила са регистарским ознакама из Србије и кафићи пуни гостију. Овако би се, у неколико ријечи, могла описати „слика“ Книна ових дана. На све стране, хрватске заставе. Истакнуте су средином јула у част хрватске фудбалске репрезентације, чији је успјех на минулом Мундијалу и даље главна тема свих разговора. Биће, кажу, још задуго.
У једном од кафића на Теразијама, како Срби у Книну називају центар града, сједи повећа, весела група младих. Уз „домаће“ ту су и гости из Београда, Новог Сада и Шапца, који, како кажу, проводе љето у [...]
