За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 8.11.2020, Драган Мијовић: Од боја на Лозници прошло је равно 210 година, Ајте, браћо, да данас свршимо шта имамо
Прије равно 210 година, у октобру 1810. године устаничка српска војска извојевала је једну у низу бриљантних побједа на Дрини против војске босанских Турака. Био је то чувени бој на Лозници или бој на Тичару пољу, који је по свом значају раван оном на Мишару и спада у ред најзначајнијих…
Политика, 8.11.2020, Путевима српске војске стигао до гроба чукундеде
Млади Душан Дрндаревић, добитник градске награде Ужица, обишао је попришта битака Великог рата, а то ходочашће описао је у књизи „Трагом прошлости” Ужице – Душан Дрндаревић из Злакусе, лепог села грнчара и туризма, има само 19 година. А већ је добио награду града Ужица и признање ужичког Историјског архива, препешачио…
Portal Novosti, 6.11.2020, Grafiti mržnje u jasenovačkoj Kožari
U prostorijama nekadašnje Kožare u jasenovačkom logoru, o kojima brine tamošnja općina, napisani su grafiti s obilježjima ustaške Nezavisne Države Hrvatske, ušatog U i HOS-a. Općina Jasenovac obećala je njihovo uklanjanje Tokom obilaska lokaliteta u nekadašnjem ustaškom konclogoru Jasenovac u petak predstavnici SNV-a naišli su na grafite govora mržnje u…
СРНА, 6.11.2020, На данашњи дан њемачки окупатори наредили уништавање трагова злочина
БИЈЕЉИНА, 6. НОВЕМБРА /СРНА/ – Њемачке окупационе власти у Другом свјетском рату су на данашњи дан 1943. године, ради уништавања трагова злочина у Србији, формирале специјалну јединицу која је приморавала затворенике да спаљују лешеве на стратишту Јајинци, код Београда, на нишком стратишту Бубањ, у Чачку и Горњем Милановцу. Процијењено је…
Вести онлајн, 5.11.2020, Остаде Лика без Срба
Српска села око Грачаца, на самој граници између Лике и Далмације, и данас, 25 година од краја рата, изгледају као да ратни вихор још траје. Већина кућа је опљачкана или срушена, а повратници се могу пребројати на прсте једне руке. Већина живи без струје и воде, а сви без обновљених…
РТРС, Срна, 3.11.2020, Напад на српске цивиле у Бравницама – злочин без казне већ 25 година
Тужилаштво БиХ ни 25 година од убиства више од 80 српских цивила у избјегличкој колони, коју су у селу Бравнице код Јајца напали припадници Хрватске војске, није подигло оптужнице против одговорних за овај ратни злочин. На српске цивиле, који су се у избјегличкој колони у аутобусу и запрежним колима повлачили…
Не заборављамо – Памтимо
![Јадовно41, Србско царство blogspot.com, 3. 2. 2018, Јован Хаџи-Васиљевић: Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918. [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24854-350x200-no.jpg)
Јадовно41, Србско царство blogspot.com, 3. 2. 2018, Јован Хаџи-Васиљевић: Бугарска зверства у Врању и околини 1915-1918. [из Архиве]
У погледу бугарских зверстава у Врању и околини, Сурдулица држи прво место. По томе је она и доведена у везу са удаљеним србским областима. У њој су Бугари убијали Србе из целога Србства.
о ће се видети из овога краткога помена знаних жртава у Сурдулици. А највише су Бугари побили у Сурдулици Срба из Врањскога, Топличкога, Кумановскога, Нишкога, Пиротскога и Приштинскога округа. (Dосит. I, 92–94; извештај William-a А.Drayton-a Dосит. I, 191.) Сурдулица је постала права кланица србскога народа. Ово су место Бугари сами прозвали србском костурницом. И начинили су Бугари од овога најлепшега пред[...]
Вечерње новости, 25.6.2017, Озна стрељала 1.000 људи код споменика краљу Александру
Иницијативни одбор за обнову краљеве чесме у Лисичијем потоку подноси граду идејно решење за уређење тог простора, највећег стратишта у Београду 1944. године
ИНИЦИЈАТИВНИ одбор за обнову девастиране Краљеве чесме у Лисичијем потоку и постављање споменика жртвама револуционарног терора, у јесен 1944. године, поднеће током недеље идејни пројекат Комисији за споменике, називе тргова и улица у Београду. Они очекују да ће управо на овом месту, где је народ 1936. подигао спомен-чесму краљу Александру, мучки убијеном у Марсељу две године раније, нићи и обележје свим невино стрељанима, по налогу Оз[...]
Спутњик, 30. 9. 2023, Прича о низању зла за злом: Трауматична сећања деце из логора Стара Градишка
Дође усташа и обрати се деци која данима нису поштено јела - „Ко хоће да једе нека пређе на други страну“, како би их одвојио од мајки. Деца гладна прелазе, мајке покушавају да их задрже плашећи се да не буду убијена. Вриска, цика... То су најтрауматичнија сећања деце из логора Стара Градишка.
Историчар Зоран Милекић је пре петнаестак година, као сарадник на реализацији филма о Јасеновцу у режији Тихомира Станића, упознао Бригиту Фистрић, односно Милку Мику Бундало, усвојену девојчицу са Козаре, и Јелену Радојчић, девојачко Бухач, још једно дете рата, из села Јабланац у Славонији.
„Желели см[...]
![Глас Српске, 8. 10. 2018, Aкадемик Чедомир Попов, историчар: Одбрана васколиког српства – In memoriam [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20654-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 8. 10. 2018, Aкадемик Чедомир Попов, историчар: Одбрана васколиког српства – In memoriam [из Архиве]
Књигом "Велика Србија - стварност и мит" отворио сам нова питања и охрабрио друге, млађе историчаре и ствараоце да се њиме баве - каже у интервјуу за "Глас Српске" угледни историчар, академик Чедомир Попов, који је однедавно и предсједник Матице српске у Новом Саду.
Књига, која је оцијењена као најбоље историографско дјело објављено за протекле двије године на српском језику, донијела му је престижну и угледну награду "Владимир Ћоровић".
У интервјуу за "Глас Српске" академик Попов говори о свом раду на стазама историографије, великом националном питању Срба, интердисциплинарном проучавању ук[...]
![Вечерње новости, 8. 12. 2021, Љубодраг Димић: Српски хегемонизам трајна хипотека: Конституисање федералне јединице и оснивачки конгрес партије [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28219-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 8. 12. 2021, Љубодраг Димић: Српски хегемонизам трајна хипотека: Конституисање федералне јединице и оснивачки конгрес партије [из Архиве]
СРБИЈА је била последња југословенска област која је конституисана као федерална јединица. Тај значајни конститутивни чин одиграо се, у више етапа, од новембра 1944. до августа 1945. године. Иницијативу за одржање Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије (АСНОС) дао је, формално, Главни народноослободилачки одбор Србије (у документима из новембра 1941. то тело се назива и "Централни одбор за ослобођену територију").
У питању је био покушај успостављања континуитета са устаничком 1941. годином. Суштински, одлуку о одржању "конгреса за Србију" донео је ЦК КПЈ. Била је то логи[...]
