За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 26. 4. 2022, Штрбац: Континуитет укидања права Срба
Директор Документационо-информационог центра „Веритас“ Саво Шрбац рекао је Срни да се случај укидања наставе на српском језику и употребе ћирилице на неким смјеровима струковне школе у Вуковару не може гледати изоловано, већ у континуитету укидања или отежавања остваривања права Срба које им гарантује уставни Закон о националним мањинама. – То…
Глас Српске, 24. 4. 2022, Васкрси васкрсле српске војске
Као највећи хришћански празник Срби су одувијек Васкрс славили у тврдој вјери и побожности, разумијевајући да је Христово страдање и жртвовање учињено за спас човјечанства. Овај празник је за њих и буквално био дах новог живота у прољећном буђењу цијеле Божје творевине, као побједе живота над смрћу. Земљодјелци и сточари… Политика, 19. 4.2022, Саво Штрбац: Ратне истине и лажи
Недавно је хрватски председник Зоран Милановић на питање новинара шта има да каже о покољу цивила у Бучи у Украјини и мисли ли да ће доћи до кажњавања злочина, одговорио: „О томе не знам ништа. То је далеко. Руси су се повукли, шта је тамо пронашао, ко је тамо пронашао……
СПОНА, 19. 4. 2022, Jован Цветковић Долгач (1860–1915): заборављени крушевски и пелагонијски војвода Српске револуционарне (четничке) организације
У мору заборављених и из колективне и научне свести избрисаних историјских личности, тама се посебно задржала на српском „сељачком војводи“ Јовану Цветковићу „Долгачу“ из села Кошина. Село се налази се на јужним обронцима планине Бабуне, у југозападној Маћедонији, на ободу прилепског поља одакле се пут рачва ка митском Поречу –… Политика, 16. 4. 2022, ПРИЧЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА: Први ратни лет српског аероплана
„Дванаестог августа 1914. године, када је почела велика аустроугарска офанзива на Србију, први ратни борбени лет за српску армију извела је посада у саставу пилот-капетан Живојин Станковић и пилот-потпоручник Војислав Новичић у улози извиђача са аеропланом типа ’блерио XI-2’. Вршено је извиђање долине Дрине на потезу Лозница-Лешница, при чему је…
Вечерње новости, 16. 4. 2022, У Чокешини обележена 218. годишњица Боја
СВЕТОМ архијерејском литургијом, црквеним обредом и полагањем венаца у организацији града Лознице обележена је данас 218. годишњица од Боја на Чокешини. Био је то још један у низу историјских часова Центра за културу у Лозници којем је, по традицији, на Лазареву суботу, присуствовао већи број грађана Поцерине и Јадра, поштовалаца…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, Спутњик, 16. 4. 2023, Моја Русија у Србији: Кавкаски орах израстао на Авали из гроба црвеноармејца
У новој епизоди „Моје Русије у Србији“ водимо вас на Авалу, на место где из гроба црвеноармејца расте кавкаски орах.
Октобар 1944. воде се последње борбе за ослобођење Београда у Другом светком рату. Раме уз раме са српским борцима боре се и војници Црвене армије, из свих делова бившег Совјетског Савеза.
Било је и добровољаца са Кавказа. У џепу су, често, носили нешто да их подсећа на родни крај. Један је у џепу носио орах. Погинуо је на Авали, а из његовог шињела никло је дрво – кавкаски орах. И данас је ту, скоро осам деценија касније, као живи споменик из Другог светског рата.
Исто[...]
Глас Српске, 16.1.2023, Нека је на част онима који ћуте: 30 година од некажњеног злочина у Скеланима
СРЕБРЕНИЦА - Док је Републике Српске и њених институција, злочин у Скеланима неће бити заборављен, а српски народ никада неће престати тражити правду, поручено је данас у Скеланима код Сребренице гдје је је обиљежено 30 година од убиства 69 мјештана овог насеља које су побиле муслиманске јединице из Сребренице 16. јануара 1993. године.
Рањено је 165 мјештана. Од 30 заробљених половина није преживјела мучења у сребреничким логорима, а њих четворо још се воде као нестали. Мост преко којег се цивилно становништво једино могло пребацити и побјећи у Србију у Бајину Башту био је под сталном снајп[...]
Политика, 28.12.2015, Фото-албум Леди Пеџет предат Архиву Србије
Албум садржи 98 фотографија из Првог светског рата које су до сада биле непознате јавности. - Фотографије су снимљене на територији ратом захваћене Краљевине Србије, као и на фронтовима на којима је дејствовала српска војска
У Архиву Србије књижевница и новинарка Наташа Марковић уручила је др Мирославу Перишићу, директору Архива Србије, фото-албум леди Пеџет из периода Првог светског рата, саопштено је из Архива Србије. Наташа Марковић је ауторка књиге „Леди Пеџет и њени Срби“, која је објављена у оквиру Програма обележавања стогодишњице Првог светског рата.
„Албум фотографија сам добила[...]
Глас Српске, 14. 6. 2024, У селу код Босанског Грахова умрла посљедња Српкиња
БОСАНСКО ГРАХОВО - У селу Уништа код Босанског Грахова умрла је посљедња Српкиња - деведесет трогодишња Боја Ковачевић.
На мјесном гробљу у Уништима на посљедњи починак испраћена је старица Боја, која је била једини српски повратник.
Осим родбине и пријатеља, на вјечни починак испратили су је парох врлички Лазар Пријић и монах Јован из манастира Драговића у Далмацији.
Село Уништа у општини Босанско Грахово вјероватно је једино у БиХ у које се може доћи само преко Хрватске, јер пут који води кроз БиХ до Уништа је јако лош. До села се стиже путовањем кроз Хрватску готово 50 километара.
[...]
СРНА, 19.7.2018, Ораховачка жупа - обливена српском крвљу
Иживљавање албанских злочинаца настављено је и над мртвим Србима јер су у Волујаку, настојећи да униште све трагове на лешевима ораховачких страдалника, терористи ОВК бацили више десетина килограма експлозива.
ПРИШTИНА, 19. ЈУЛА /СРНА/ - Прије двадесет година албански терористи су у селима Ретимље, Оптеруша, Братотин, Зочиште и урбаном дијелу Ораховца починили највећи злочин над српским становништвом на Косову и Метохији, када су киднаповали и убили 35 Срба.
Породице страдалника и данас кажу да је Ораховачка жупа обливена српском крвљу.
Међу убијенима је 14 Костића и двоје Николића, к[...]
