Политика, 17. 10. 2022, Сахрањени на Зејтинлику отргнути од заборава

Грчка, Зејтинлик у Солуну Фото: Политика

ВЕЛИКИ ТРУД МУЗЕЈА ГРАДА БЕОГРАДА И НАШЕГ КОНЗУЛАТА У СОЛУНУ

Спискови настрадалих српских војника, њих 7.500, сачувани и конзервирани. – Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на интернету

Зејтинлик – светиња, културно-историјски споменик у коме се огледа наш национални идентитет и место где почивају земни остаци 7.500 српских војника страдалих у Великом рату. Сви они пописани су у четири велике књиге, које су до пре неколико месеци чамиле на поду у прашини. Захваљујући нашем конзулату у Солуну и Музеју града Београда, спискови сахрањених отргнути су од небриге, сачувани, конзервирани и смештени на сигурно. Урађена је и њихова дигитализација па ће се ти подаци ускоро наћи на линку у који ће моћи да уђу сви заинтересовани из свих делова света и тако лако дођу до података о својим прецима.

– Стање гробља Зејтинлик било је од времена до времена различито, али је сада тренутак када се о свим детаљима мисли. На молбу наше конзулке у Солуну Јасмине Милачић ми смо прво урадили копије регистара сахрањених. Реч је о књигама у којима су пописани сви сахрањени и бројеви свих парцела. Из разлога што су оригиналне књиге листане небројено пута и о њима се није баш водило рачуна, оне су биле у изузетно лошем стању. На појединим страницама недостајали су одређени подаци, али су наши стручњаци били детаљни и све помно истражили, тако да су сада спискови комплетирани – рекла је Јелена Медаковић, директорка Музеја града Београда.

Оригиналне књиге сахрањених су потом конзервиране, обезбеђене такозваним бескиселинским папиром да до њих не би допрла влага и смештене у четири велике дрвене кутије. Сада су оне на сигурном, а посетиоци могу да погледају спискове у одлично урађеним копијама.

Да се ове књиге спасу, а с њима и важан део наше баштине, заслужни су људи који су у конзулат дошли пре нешто више од годину дана. Међу њима је и Јасмина Милачић, конзул жеран у Генералном конзулату Републике Србије у Солуну.

– Почетком године на место помоћника чувара нашег чувеног чика Ђорђа дошли су нови људи. Они су одмах кренули у уређење целог Зејтинлика. Нажалост, о књигама у којима се налазе подаци о сахрањенима није вођена брига. Нашли смо их на поду, у прашини. Ми смо заједно у конзулату дошли до те идеје да спасемо што се спасти може. Да сачувамо важан део наше историје. Јер, у тим књигама се налазе чињенице које једино још ту постоје. Да то није урађено, сви ти подаци о нашој историји нестали би са нашим чика Ђорђем. У томе су нам највише помогли људи из Музеја града Београда – рекла је Милачићева.

Она је истакла да је посебан успех и то што ће сви подаци бити дигитализовани и што ће људи посредством линка моћи да нађу где су њихови преци, да не иду од хумке до хумке. На тај начин сачувана је заоставштина која прича историју наших предака.

– Заинтересовани ће само на основу имена моћи да пронађу све податке. Тренутно се договарамо да ли ће тај линк поставити Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања или наше Министарство иностраних послова. Важно нам је што су стручни сарадници музеја прихватили један обиман и значајан посао да сачувају и конзервирају књиге. Тренутно се оне налазе у поседу наших чувара у кући на гробљу. У догледно време ми ћемо урадити спомен-собу са књигама, фотографијама, али и свим оним што су чика Ђорђе и његова породица успели да сачувају од заборава – истакла је Милачићева.

Да није било сарадње институција, али и личних ангажовања запослених, судбина овог дела наше баштине завршила би у неком мемљивом ћошку.

– Јесте да многе ствари зависе од добре организације, али су ту важни и контакти и жеља да се ствари ураде на најбољи начин. Ми смо имали ову идеју, али да нисмо успели да се разумемо са директорком музеја и да она то није одмах прихватила, нисам сигурна колико бисмо све ово могли да остваримо. Сада је наш циљ да се све на Зејтинлику уреди, унапреди и побољша. Више се не сме и неће догодити да се не брине о ономе што нам је остављено у аманет – истакла је Милачићева.

Зејтинлик је последње коначиште за више 20.000 душа страдалих у Великом рату. У највећем броју реч је о ратницима, али је на овом месту сахрањен и мали број ратних заробљеника. Свој живот овде је оставило 7.500 Срба, 8.089 Француза, 3.000 Италијана, 1.600 Енглеза, 400 Руса и 39 Бугара.

Бранка Васиљевић Обележавање годишњице Музеја града Београда

Музеј града Београда данас у Конаку кнегиње Љубице обележава 119 година од оснивања. У току свечаности биће уручена годишња награда Музеја града Београда, као и захвалнице партнерима и пријатељима музеја. Овогодишња награда иде у руке проф. др Јерку Јеши Денегрију, историчару уметности и ликовном критичару.