За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 17.5.2018, Крестић: Великохрватска идеја да Срби постану православни Хрвати
БАЊАЛУКА, 17. МАЈА /СРНА/ – Академик Василије Крестић рекао је данас у Бањалуци да својом научном студијом „О називу језика у прошлости Хрватске“ показује да Хрватска у политичкој борби намеће језик Србима с намјером да створи велику и етнички чисту Хрватску, која признаје само хрватски народ. „Овом књигом показујем и…
Глас Српске, СРНА, 15.5.2018, Некажњени злочини у Тузанској колони отварају могућност да буду поновљени
Бијељина – Породице 59 убијених у „Тузанској колони“ ни 26 година након овог злочина муслиманских паравојних снага не могу да жртвама одају почаст и запале свијеће на мјесту страдања у Федерацији БиХ, рекао је данас брат убијеног војника Миодраг Вујановић. „Неко други данас на том мјесту слави дан побједе, дан…
ЈугМедиа: 16.5.2018, НЕДЕЉА ПАЦОВА Документарни филм о тренутку када је Лесковац сравњен са земљом [Видео]
У позно лето 1944. године, савезничке ваздухопловне снаге из своје базе Сан Вито код Барија, бомбардовале су град на Ветерници. Око овог догађај још увек је пуно дилема и противуречности. Не може се дати рационалан и једноставан одговор, зашто? Да ли због тога што су четници тог дана у граду…
Ћирилица, 15.5.2018, Академик Василије Крестић у Бања Луци
У Бања Луци у Академији наука и умјетности Републике Српске у четвртак 17. маја са почетком у 14 часова биће представљена научна студија академика Василија Крестића „О називу језика у прошлости Хрватске“ у издању Удружења за одбрану ћирилице „ Добрица Ерић“ из Београда. О књизи говоре: Проф. др Рајко Кузмановић,…
Глас Српске, СРНА, 14.5.2018, Промоција допуњеног издања књиге о стравичном злочину над Тузланском колоном
Лопаре – Свједочења о муслиманском злочину над Тузланском колоном објављена су у допуњеном издању књиге Драгана Мркајића “Тузланска колона” које је вечерас промовисано у Лопарама. Аутор каже да је у другом, допуњеном издању, објавио још докумената, новинских чланака и изјава преживјелих с циљем да се истина о овом гнусном злочину…
СРНА, 13.5.2018, Служен парастос за Србе из Карна
СРЕБРЕНИЦА, 13. МАЈА /СРНА/ – У манастирској Цркви Покрова Пресвете Богородице у селу Карно код Сребренице данас је служен парастос за 21 мјештанина и 13 припадника МУП-а Републике Српске погинулих на овом подручју. Парастос је служио игуман овог манастира архимандрит Лука Бабић. Цвијеће на спомен-обиљежје у порти цркве положиле су…
Не заборављамо – Памтимо
Расен, 3.4.2018, Споменик Четиристотине у част 400 српских регрута побијених од Бугара
Недалеко од Охрида, покрај пута који води у манастир Светог Наума, у близини села Рамне и Биљаниних извора, Момир Коруновић је 1925. године пројектовао и подигао велики четвороугаони обелиск, од белог мермера са Плетвара – Споменик Четиристотине.
Обелиск је био уочљив још из даљине, падао је у очи својом висином и складним обликом. Тај тужни споменик наручио је тадашњи охридски епископ Николај (Велимировић), а требало је да подсећа на мученичку смрт четиристотине младих регрута које су изболи и поклали Бугари, код села Рамне 1915. године. При врху споменика у овалном удубљењу био је утиснут[...]
Срна, 28.8.2015, Рогатица: Помен на масакрирани конвој српских цивила из Горажда 1992.
У аутобусу је 27. августа 1992. године страдало двоје дјеце од по 12 година, убијена је старица од 86 година, а рањена су дјеца од по три, четири, пет и шест година, свједочи возач Ранко Иконић.
РОГАТИЦА, 28. АВГУСТА /СРНА/ - У Кукавицама код Рогатице 1992. године догодио се страшан злочин, када су припадници муслиманских снага из засједе убили 26 и ранили 80 српских цивила, који су аутобусима одлазили из Горажда.
Возач аутобуса који је рањен у овој колони Ранко Иконић каже за Срну да ни послије 23 године овај злочин не може да застари. Он истиче да су превожени цивили - жене, дјеца [...]
СРНА, 17. 8. 2023, Промовисана књига ’Крвава граница‘ српског хероја са Кошара
Књига "Крвава граница", која представља аутентично свједочење о борбама на Кошарама потпуковника у пензији Драгутина Димчевског, човјека који има статус српског хероја са Кошара, представљена је у Броду.
Димчевски је рекао да су се, након доношења Резолуције 1244 Савјета безбједности и Кумановског споразума, све јединице са територије Косова и Метохија повукле у унутрашњост Србије и то непоражене.
"После повлачења моја јединица-батаљон добија наређење да се расформира јер не обезбеђује свој дио границе према Албанији и Ђаковици. То нам у почетку није било баш драго, а како је време прола[...]
Билећа.рс, 20. 4. 2019, Предраг Савић: Мато Грацић – Госпар који је бранио српство
Госпар је реч словенског порекла, која има више значења: господин, газда, поседник, власник, наследник гласовитих предака, човек који се може дичити својим делањем и угледном у друштву, dominuis, signore, џентлмен…
Др Мато-Матија Грацић био је пoсвему прави дубровачки госпар.
Госпар Мато је био доктор правник наука, адвокат, бродовласник, власник хотела и девет стамбених зграда у Дубровнику, власник две трећине земљишта на Лападу, банкарски ревизор, власник Српске дубровачке штампарије, главни финансијер Матице српске у Дубровнику, Задруге Срба привредника у Дубровнику, Дубровачког српског п[...]
Политика, 26. 3. 2016, Масакр српских свештеника
Бора Рајковић | субота, 26.03.2016 | Политика
Сан о Великој Бугарској пробуђен у Сан Стефану 1878. године никада није престао и он је важан узрок бугарских непочинстава у оба светска рата на територији источне и јужне Србије. Добро су знали да та идеја никада није прихваћена у овим областима, али су имали разрађен план шта треба чинити ако се дочепају тих крајева. Тако, чим су уз помоћ Немаца ушли на овај простор почетком новембра 1915. године, почели су насилну бугаризацију поробљеног становништва.
Већ су до 11. новембра покупили све попове у околини Ниша и под изговором да их воде у [...]
