За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Спутњик, 11.11.2020, Овде је крштен Тесла: Поново ће да засија црква коју су два пута уништили
Почели су радови на живописању храма Светих апостола Петра и Павла у Смиљану у Хрватској. Црква у којој је крштен један од највећих умова света, научник и проналазач Никола Тесла, оштећена је и опљачкана у последњем рату. Дрвени храм у Смиљану и 17 српских кућа помињу се у сачуваним списима…
РТС, 11.11.2020, Битка које нема у уџбеницима историје, а спасла је армију војводе Живојина Мишића [Видео]
У Првом светском рату, 1915. је била година великог страдања српског народа, када се војска повлачила пред нападима аустроугарске, немачке и бугарске војске. Посебно је био тежак пролазак Ибарском клисуром, којом се повлачио највећи део српских војника. Јер док су они пролазили вијугавим путем оивиченим с једне стране реком, а…
Политика, 11.11.2020, Сећање на јунаке уз Дан примирја: Из рата изнео само го живот
Остао је без свега другог због чега би човек имао воље и радости да живи. Три рођена брата погинула на фронту, мајка пресвисла од туге, отац погинуо на кућном прагу, а два стрица изгубила главу негде на Церу… Само једном је дошао у родну Љубовију да види згариште очинског дома…
Вести онлајн, 11.11.2020, Фондација Мисија Халијард одала почаст српским и америчким добровољцима у Првом светском рату
Село Александрово најмлађе је село у Србији које су основале на хиљаде добровољаца пристигле из САД и са других страна света да се боре за своју отаџбину у Првом светском рату. У том селу је Фондација Мисија Халијард, уз подршку амбасаде САД, и у партнерству са општинама Нова Црња и…
Вести онлајн, 10.11.2020, Ан-Мари чува српске јунаке
Лепо је кад се наши људи, далеко од матице, окупљају поводом нама значајних јубилеја, посебно на историјским местима, а још је лепше кад у томе учествују и странци. Једна од њих је и Францускиња Ан-Мари Томас која у Лиону важи за великог пријатеља Срба. Ова Францускиња је то и доказала…
Српска историја, 8.11. 2020, Представљање књиге: Бранко Димески „Пелагонијски витез Миливој Војче Трбић, четнички командант“
Већина је чула за Војчетовог оца славног војводу Василија Трбића, али не и за Војчета јунака. Овом књигом Миливој Војче Трбић излази из тмине и помрачине. Ево шта каже аутор књиге Бранко Димески: Намера да објавим ову књигу јесте нада да она може отворити нови свет својим читаоцима. Да у…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, 25. 10. 2023, Милоје Пршић, историчар, о жртвама у Јасеновцу: Гдје нестадоше Срби из Хрватске
Духови мрачне прошлости поново излазе на видјело, а што онда прате и све отворенији покушаји историјског ревизионизма.
Каже ово у интервјуу за “Глас Српске” историчар Милоје Пршић, један од учесника научног скупа под именом “Јасеновац - лицитирање бројем убијених”, а који би требало да буде одржан сутра у Београду, у организацији Друштва српских домаћина и Евроазијског безбједоносног форума. Према ријечима Пршића, да је на вријеме причано о НДХ и Јасеновцу, да се Хрватска суочила са својом црном прошлошћу, вјероватно не би било ни ратова деведесетих.
- Ово што се поново покушава урадити [...]
ИН4С, 11. 1. 2024, Свједочанство о злочину у логору Слана на Пагу
Једно од најстравичнијих свједочанстава о усташком концентрационом логору Слана на отоку Пагу испричао је деветнаестогодишњи усташа Јосо Орешковић, којег су партизани ухватили 1942. године.
Овај, до тада госпићки гимназијалац, доспио је у руке партизана управо као оспособљен за задатке масовног покоља у околици Коренице (Лика).
Свједочење је посебно интересантно јер осим осталог, даје највјернију илустрацију немогућности живота у условима логора Слана у којем се управо преодгајало и спремало младиће за кољачку службу.
Јосо Орешковић:
Још као ђак госпићке гимназије ступио сам 1939. [...]
Глас Српске, СРНА, 20. 8. 2023, Обиљежене 32 године од убиства српских цивила у цапрашким селима на Банији
У Храму Светог Јоакима и Ане у београдском насељу Калуђерица данас је, поводом 32 године од страдања српских цивила у цапрашким селима на Банији, служен помен за жртве и положени вијенци у оближњем парку на спомен-плочу са именима страдалих српских цивила.
Предсједник Координације удружења избјеглих и расељених у Србији Милан Жунић изјавио је да су протеклих година удружења окупљена у Координацији покренула низ иницијатива да се у Београду подигне јединствен споменик свим српским страдалницима како би будући нараштаји сазнали о системском геноциду над Србима у 20. вијеку и о злочиначком кар[...]
![Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p12338-350x200-no.jpg)
Погледи, Српске новине, 16. 6. 2018, Војска Србије први пут на Равној Гори: Историјско салутирање [Видео]
Припадници Војске Србије 5. маја 2018. први пут су посетили Равну Гору, организовали парастос за Дражу и положили венац испред његовог споменика. ‘’Српске новине’’ ексклузивно објављују шта се тачно дешавало тога дана
Била је субота, 5. маја 2018. године. На тераси Спомен дома на Равној Гори седимо прота Драго Јовановић, још двојица Ваљеваца – Андрић и Кнежевић – и ја, док кустос музеја, Владан Радосављевић, спрема неко послужење. Са нама је и један капетан Генералштаба Војске Србије, али он одлази да провери је ли све у реду.
Наиме, очекујемо први долазак Војске Србије на Равну Гору и п[...]
СРНА, Епархија ЗХиП, 17. 6. 2022, Освећење храма св. Јоаникија Липовца у Крушевици
У селу Крушевица код Љубиња данас је освештан Храм Светог Јоаникија Липовца, а Свету архијерејску литургију служио је Његово преосвештенство епископ захумско-херцеговачки и приморски Димитрије.
Владика Димитрије је у бесједи рекао да је овај храм освештан силом и благодаћу, вјером у Господа Исуса Христа, те поручио народу да се и он тако просвијетли када уђе у њега.
"Данас овај храм посвећујемо Светом свештеномученику Јоаникију. Све што је ваљано у овом свијету заснива се на жртви, некад та жртва иде и до крви, а на нама већини је да Господа пробамо прославити у миру, да жртвујемо наше с[...]
