Црква Св. Илије (1618), Крива Река, после спаљивања и минирања на Михољдан 1942. године Фото: brusonline.com
ПРЕ 80 година, 309 мештана Криве Реке код Бруса убијено је у масакру који је историја упамтила под кодним именом операција „Копаоник“.
Од 12. октобра, када је почело сумануто убијање, припадници СС дивизије Принц Еуген, са око 1.500 подунавских Немаца, око 1.000 припадника бугарског 36. пешадијског пука и 300 белогардејаца пекли су, палили, сакатили и стрељали људе где год би их угледали.
Тела су налажена на пољима, у кућама, испод дрвећа. Највише, у Цркви Светог Петра и Павла (тада цркви Светог Илије), коју су злочинци минирали и подигли у ваздух, у тренутку када је у богомољи било више од 70 душа. Познати бруски новинар и писац Горан Минић деценијама је истраживао овај догађај. Брижљиво је пописао имена свих жртава и разговарао са око 50 мештана, академика, колега, потомака настрадалих.
– То су били страшни губици за мало село, процењује се да је то процентуално, у односу на живаљ, највеће страдање у Другом светском рату – напомиње публициста Минић.
– Казивања о Кривој Реци копаоничкој је збирка прича на којом сам годинама радио, сматрајући да жртве не смеју да падну у заборав, то је најмање што им дугујемо.
Ратомира Николића је са шест месеци заштитило тело мртве мајке. Нашли су га после два дана. Тијана Новчић је својевремено сведочила за „Новости“. У масакру су јој убили мајку Љубицу и три тетке.
– Оне су стрељане, пале су преко мене као покошене, а ја сам остала ту да лежим, све док ме бака није нашла – посведочила је Тијана Новчић.
– Иста судбина задесила је и мог супруга Властимира, који је био беба у колевци када су кућу запалили злочинци. Отац му није преживео.
Многа деца нису преживела. Више од 100 млађе од 18 година настрадало је у незамисливој трагедији. Најмлађа жртва била је беба Вера (Трифуновић). Поживела је тек месец дана.
Најстарији убијени Јаблан Мишковић имао је равно 80 година. Њихове судбине описане су и у документарном остварењу Плач празне колевке, режисера Горана Ерчевића. За сусрет са историјом Криве Реке, која је страдала, уз немушто „објашњење“ да мора испаштати због боравка пуковника Драгутина Кесеровића са војском у том селу, нико од људи који су радили на филму није био спреман.
– Рад на материјалу који сведочи да је недалеко од Бруса крв текла у потоцима, изискивао је надљудске напоре – присећа се, за Новости, режисер Горан Ерчевић.
– Ниједан заселак није остао поштеђен. Почишћени су Јанковићи, Никитићи, Новчићи, Лазаревићи, Ђурићи…
Сценариста потресног документарца новинар Слободан Ценц каже да су жртве Криве Реке биле најбројније у злочину, који није поштедео ни околна села и засеоке. Свака кућа, испричао је Ценц, за „Новости“, изгубила је од петоро до 20 чланова.
– Преживели су они који су се нашли у неком послу у пољу или у берби грожђа – каже саговорник Новости.
Мапу српских стратишта у пуном формату са навигацијом можете погледати овде
ПАКАО СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА
ПРВИ извештај са места злочина и попис жртава урадио је судија Радован Марковић 14. октобра 1942. године, а о масакру је 20. октобра кроз тај извештај обавештена и влада на чијем је челу био Милан Недић. Неименоване жртве су добиле имена и коригован је њихов број током истраживања историчара Будимке Ковбаско, уз сведочења преживелих и упућених. На историјској реконструкцији радио је научник Милован Матић. Сви они, заједно са новинарима и публицистима помогли су да се жртве не забораве.
ДОБИЛИ ОРДЕЊЕ ЗА ПОКОЉ
ЗА успех операције „Копаоник“ Хајнрих Химлер унапредио је директно одговорног за покољ у Кривој Реци СС команданта Рихарда Казерера. Казерер и његов претпостављени Аугуст Шмитхубер, командант пука „Принц Еуген“, после рата су осуђени и стрељани због ратних злочина.
С. Бабовић
