За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, СРНА, 3.11.2020, Покољ на Возући и захвалност Алије Изетбеговића муџахединима
Република Српска је на данашњи дан 2003. године доставила Хашком тужилаштву доказе о ратним злочинима које су над Србима починили муџахедини, али никаква озбиљнија истрага није спроведена нити су кривци из врха тадашњег муслиманског политичког естаблишмета кажњени. Циљ муслиманског ратног Сарајева био је да из централне Босне, а посебно у…
Глас Српске, 2.11.2020, Повратнику Сави Билановићу у Бусовачи запаљена кућа: Двије деценије не живи слободно на свом огњишту
БУСОВАЧА – Сави Билановићу, српском повратнику у Бусовачу, у суботу је запаљена кућа, а он за „Глас Српске“ каже да је претрпио и преживио доста напада откако се 2000. године вратио на имање. – Увијек је било неких мањих трзавица у задњих 20 година, али у посљедњих шест, седам година…
e-Veritas, 31.10.2020, Saopštenje povodom godišnjice stradanja Srba iz istočne Bilogore, 1991. godine
Dana 31. oktobra 1991. godine, napadom na TO Grubišno polje, započela je akcija hrvatske paravojske pod kodnim nazivom „Otkos-10“, koja je imala za cilj likvidirati ili protjerati Srbe sa područja istočne Bilogore, smještenog na sjeverozapadu Hrvatske u trouglu između Bjelovara, Daruvara i Virovitice. Narod istočne Bilogore, ocjenivši da malobrojne…
Вести онлајн, 30. 10.2020, Горњи Милановац: Град на ломачи
Један од најтрагичнијих месеци у историји Србије је октобар 1941. Тада се догодило масовно стрељање грађана и ђака у Крагујевцу. Исте године, 15. октобра, готово до темеља је спаљен Горњи Милановац. Овај датум је у аналима овог града, тада вароши изграђене 1853, уписан црним словима. Прошле године је, у иначе…
Vesti onlajn, 29.10.2020, DIC Veritas: Godišnjica stradanja Srba Požeške kotline
Dokumentaciono-informativni centar Veritas podseća da se ovog 29. oktobra navršava 29. godina od prvog masovnog proterivanja Srba iz Hrvatske. Prema naredbi tadašnjeg Krizno štaba Slavonske Požege, Srbima iz 26 sela podno Papuka i Psunja je naređeno da napuste svoje domove „u cilju zaštite života“. Na meti ove naredbe našla su… Portal Novosti, 28.10.2020, Čega se to boje mladi Srbi u Hrvatskoj?
‘Imam svoju dvojezičnu osobnu iskaznicu, predstavljam se kao Srpkinja, ali kroz iskustva vršnjaka kroz različite programe, znam da se nisu uspjeli osloboditi strahova’, kazala je Jelena Nestorović na tribini SPD-a ‘Privrednik’ Razvijanje dijaloga, uvođenje građanskog odgoja u obrazovanje, zakonsko suzbijanje, sankcioniranje govora mržnje, trebali bi pomoći otklanjanju nezadovoljstva i strahova…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 18.11.2015, Београдске приче: Вечни пламен библиотеке
Недопричана прича о једном од најтрагичнијих догађаја у новијој историји града. На Косанчићевом венцу је 1941. уништена национална, научна и културна баштина
НЕМАЧКО бомбардовање Београда у априлу 1941. године представља најтрагичнији догађај у његовој новијој историји - уз велике људске жртве и огромно разарање града, чије су последице још увек видљиве, у ваздушним нападима је неповратно уништена драгоцена национална, научна и културна баштина, прикупљана и чувана у Народној библиотеци од њеног оснивања 1832. године.
У пожару који је захватио Библиотеку после бомбардовања, према извешта[...]
![Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16252-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 12. 9. 2023, Пре 107 година почела битка на Кајмакчалану: Јуриш јунака на ’Врата Србије‘ [Мапа]
КАЈМАКЧАЛАН је са висином од 2.525 метара, у касно лето 1916, представљао је тактички и стратегијски кључ српског дела Солунског фронта. Без његовог освајања није се могло даље ка Битољу.
То су знали и Бугари, па су Кајмакчалан јако утврдили, бранећи га без обзира на жртве, такорећи до последњег човека.
Српске трупе налазиле су се око Островског језера у Грчкој, а на линији Старков гроб - Старков зуб - Сиви брег - Кајмакчалан - Кочобеј - Флока, куда је пролазила државна граница Краљевине Србије, а Бугари су имали добро утврђене положаје на доминантним висовима, са којих су са лакоћом угр[...]
Срна, 22. 4. 2016, Мучили, поткивали, клали и стрељали српске свештенике
У јуну 1941. године усташе су заробиле јереја Доброслава Блажевића, пароха у Доњем Вуковску код Купреса, потковали су га и везали за запрежна кола. Убили су га на путу за Бугојно. Његово тијело никад није пронађено
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Према исказима православних свештеника избјеглих из НДХ у Србију, први свештеник Митрополије дабробосанске који је страдао у НДХ био је парох биљешевски јереј Миладин Минић, који је службовао у истоименом сарајевском насељу.
Ови подаци дати су Комисији за прикупљање података о страдању Срба коју је формирала Канцеларија Светог архијерејско[...]
![Фондација Заборављени коријени, 18. 4. 2025, Спаљивање српске дјеце у селу Брижина 20. априла 1942. године [Списак страдалих] - На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p27578-350x200-no.jpg)
Фондација Заборављени коријени, 18. 4. 2025, Спаљивање српске дјеце у селу Брижина 20. априла 1942. године [Списак страдалих] - На данашњи дан
Најмасовнији злочин над српском дјецом у селу Брижина код Бугојна усташе су починиле 20. априла 1942. године. У штали Недељка Пилиповића тог дана живо је спаљено 86 мјештана српске националности, међу којима 46 дјеце млађе од 16 година — од чега 28 дјеце млађе од пет година.
Повод за овај тешки злочин било је убиство усташког стожерника и организатора покоља српског народа у бугојанском срезу, Николе Јуришића, ког је неколико дана раније ликвидирала партизанска патрола. У знак освете, хрватске и муслиманске усташе предвођене Матком Матанићем Јозом из села Љубнић, упадају у осамљено планинск[...]
СРНА, 15. 8. 2023, Навршене 82 године од масовног убиства логораша на Пагу
Навршиле су се пуне 82 године од када су усташе пред долазак италијанских окупационих власти у логорима на Пагу убиле око 800 логораша, међу којима и дјеце.
Предсједник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић изјавио је да је у ноћи између 14. и 15. августа 1941. извршена масовна ликвидација Срба на Пагу због сазнања да ће на тај простор доћи италијански фашисти и затворити госпићку групу логора.
"Они су жене и децу довезли два дана прије 14. августа улогоровали непосредно уз јеврејски логор, да би их тог 14. повели преко камењара до два и по до три километра удаљеног мјеста и[...]
