За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вести онлајн, 16. 5.2010, Преживео сам Дахау и батине Удбе
Кад се у београдској породици Митровић родило мушко чедо 8. марта 1928, нико није ни слутио да му је судбина наменила живот који се лако смешта у новинске приче, а у уџбеницима зове историја. Да је човек само сламка коју носе историјски ветрови Никодије Митровић је схватио већ као 16-годишњак,…
Вечерње новости, 12. 1. 2020, Динко Давидов: Главни стожер усташке војнице јављао да Јасеновац може да прогута неограничен број Срба
Мало познати документи о ужасима НДХ из обимног истраживања академика Динка Давидова, недавно коначно угледали светлост дана НЕЗАВИСНА Држава Хрватска све до свог краја спроводила је тотални геноцид над Србима – биолошки, верски и културни. Цела држава и огроман број грађана НДХ учестовали су у истребљењу својих комшија православаца. Геноцид… РТС, 11.1.2020, Kордунашки процес, обрачун са српским патриотама или издајницима у Хрватској
Како би изгледала послератна Хрватска, каква би била судбина Срба у Хрватској да се у лето 1944. није десио Кордунашки процес? У Горњем Будачком тада су због оптужби за велеиздају осуђена петорица Срба партизана, а седам осуђено је на губитак грађанских и политичких права. Србима из Хрватске у двадесетом веку…
Глас Српске, АТВ БЛ, Срна, 7.1.2020, Миливоје Иванишевић: Страдање дјеце и жена изазвало демографску катастрофу Срба
БЕОГРАД – Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић упозорава да сатирање Срба почиње уништавањем жена и дјеце и да је управо тако слабљен српски народ у БиХ током 20. вијека, чије су жртве у овим популацијама далеко веће него код других. Број страдалих говори…
Стање ствари, 2.1.2020, Удружење заточеника и потомака: Отворено писмо у вези са бројем жртава логора Јасеновац (2006)
Преживели заточеници логора Јасеновац питају се ко сме да има право да на себе преузме одговорност и да именује само 81 хиљаду жртава, а све остале прекрије тамом заборава УДРУЖЕЊЕ ЗАТОЧЕНИКА И ПОТОМАКА ЗАТОЧЕНИКА ЛОГОРА ГЕНОЦИДА У НЕЗАВИСНОЈ ДРЖАВИ ХРВАТСКОЈ 1941-1945. ГОДИНЕ Број: 10/2006-1 Б е о г р а…
Погледи, Српске новине, 27. 12. 2019, Како су комунисти, у сарадњи са Албанцима, 1942. убили преко 500 Срба у Метохији
Месни одбор Комунистичке партије Гњилане направио је списак од 500 до 1.000 Срба који су били њихови углавном потенцијални непријатељи. Списак је предат албанској фашистичкој милицији, са којом су комунисти били у контакту. Већина ових Срба је страдала Мој деда по оцу, Благоје Јовић (1911-1990, Коретиште код Гњилана), био је…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 23. 4. 2023, Први пут доступни докази о усташком масакру код Гацка: Проти Видаку спалили браду, па га живог бацили у нужник
УСТАШКИ бојник Махмут Туновић из села Мрђеновића доставио је, 21. августа 1941. године, извештај претпостављенима о масовном злочину који су његове јединице, састављене од 100, већих делом муслиманских усташа, починиле у српским селима у околини Гацка. Он је до детаља описао у која су села његови саборци упадали, како су им обећаване куће оних који убију, чиме су ударали и клали, ко су починиоци...
Овај извештај нови је експонат у Музеју жртава геноцида, откупљен од приватних лица у Канади, а директор Музеја Дејан Ристић представио га је поводом 22. априла, националног Дана сећања на жртве [...]
Мондо.ба, Срна, 14. 12. 2024, Неки погубљени пред очима родитеља: Међу жртвама рата у Хрватској 87 дјеце до 18 година
Међу жртвама рата у Хрватској, као и у акцији хрватске војске у БиХ у регистру Документационо-информационог центра “Веритас” води се 87 дјеце до 18 година, а посебно је потресно то што су неки погубљени пред очима родитеља, који су потом убијени.
Директор “Веритаса” Саво Штрбац је рекао да јавност највише зна о убиству дванаестогодишње Александре Зец и њених родитеља Михајла и Марије у Загребу у децембру 1991. године, али да то, нажалост, није усамљен случај.
Осим породице Зец у којој је отац био Србин, а мајка Хрватица, погубљене су и четворочлане мјешовите породице Козбашић у Петрињи у[...]
Имеђу сна и јаве, 4. 1. 2022, Драгољуб Петровић: ’Хрватска ћирилица‘ - где тога има?
Данашњи Хрвати не признају да су њихову културу најдубље обележили управо Срби
Хрвати присвајају све тековине Срба, а неће да се помире с чињеницом да се данас могу распознати једино по ономе што су им Срби оставили.
Натко Нодило, историчар: „Хрвати ни сами нису сматрали дубровачку књижевност својом својином“ и да се „у Дубровнику, ако не од почетка а оно од памтивјека, говорило српски, … како од пучана, тако од властеле; како код куће тако у јавном животу“.
„Православна је вјера била једина у Далмацији све до друге половине IX вијека“.
„Кад је далматинска црква прешла под власт цариград[...]
Политика, Танјуг, 3. 9. 2023, Годишњица победе Срба на Делиграду 1806. године
На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке.
На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу.
Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте, односно султана Селима III, припрема велика офанзива на устаничку Србију, Карађорђе је организовао, колико је био могуће, утврђивање праваца вероватних наступања турских трупа.
Тако је Јаков Ненадовић, како му је наложено, обезбеђивао вероватни правац надирања из Босне, а војво[...]
ИН4С, Новости, 27. 9. 2024, СУСРЕТ СA ИСТОРИЈОМ: Како су Срби чували и сачували Хрватску
Од граничара у Војној крајини у аустријском царству до партизана у Другом светском рату. Штитећи границе Беча, штитили и границе хрватског народа. У Шестој личкој партизанској дивизији било је чак 96 одсто Срба.
Скандал који је пре неки дан избио на кнференцији у Загребу о несталима лицима, када је помоћник министра хрватских бранитеља Стјепан Сучић изрекао низ увреда на рачун Србије и рекао да све зло у региону долази из Београда, што је приморало Вељка Одаловића, генералног секретара Министарства спољних послова Србије, да напусти овај скуп, по ко зна који пут отвара питање српско-хрватск[...]
