За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Логори за Србе у Аустроугарској
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Логори за Србе у Бугарској
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
Миливоје Иванишевић: Меморијални центар српских жртава геноцида у XX веку – Ћеле-кула двадесетог векa
Catena mundi, 15. 5. 2014, Јован Скерлић: Светли дани
Поводом 100 година од смрти Јована Скерлића, који је селективном идеолошком историографијом представљен као искључиви борац за „европеизацију српске културе“, преносимо његов текст „Светли дани“, који осликава сву дубину разочарања у Европу после блиставих победа српске војске у Балканским ратовима. Наде које су у вековима таме и страдања одржавале Српски…
Политика, 3.5.2014, „Забрањени град” под заштитом државе
Крагујевац – Војнотехнички завод, који се још средином 19. века угнездио између Господаревог брда на левој и Метиног брда на десној обали Лепенице, дуго је био сакривен од очију јавности, посебно у периоду после Другог светског рата, ваљда због заслуга обе наше краљевске династије које су заједничким прегнућем поставиле темеље…
Вечерње новости, 13.05.2014, Жртве из јама опомињу и данас
Премијера „Јадовничка жмижда“ у петак у Сава Центру. Драма по тексту Душана Ђаковића, у режији Љубивоја Тадића, подсећа на страдање народа Корудина, Лике, Далмације и Крајине ПРЕДСТАВА о страдању српског народа Кордуна, Лике, Далмације и Крајине, у јамама од Велебита до Пага, „Јадовничка жмижда“, имаће премијеру у петак на…
РТС, 6.5.2014, Човек који је пуцао на немачку подморницу
Илија Гојковић је једини српски генерал који је погинуо у Првом светском рату. Погинуо је 1917. године код обала Сицилије када су га усмртили хици из немачке подморнице, на коју је претходно отворио ватру из пиштоља. Иако је војевао у шест ратова, против Турске, Бугарске, Аустроугарске и Немачке, генерал Илија…