За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске… Миливоје Иванишевић: Меморијални центар српских жртава геноцида у XX веку – Ћеле-кула двадесетог векa
Стара идеја, формирање и подизање Меморијалног центра посвећеног српским жртвама геноцида у ХХ веку коначно је, после вишегодишњих договарања, процена објективних економских и политичких услова или реалних могућности, и бројних консултација са државним, научним, културним и верским установама и појединцима дошла до фазе за реализацију. За послове непосредног ангажовања у… Catena mundi, 15. 5. 2014, Јован Скерлић: Светли дани
Поводом 100 година од смрти Јована Скерлића, који је селективном идеолошком историографијом представљен као искључиви борац за „европеизацију српске културе“, преносимо његов текст „Светли дани“, који осликава сву дубину разочарања у Европу после блиставих победа српске војске у Балканским ратовима. Наде које су у вековима таме и страдања одржавале Српски…
Политика, 3.5.2014, „Забрањени град” под заштитом државе
Крагујевац – Војнотехнички завод, који се још средином 19. века угнездио између Господаревог брда на левој и Метиног брда на десној обали Лепенице, дуго је био сакривен од очију јавности, посебно у периоду после Другог светског рата, ваљда због заслуга обе наше краљевске династије које су заједничким прегнућем поставиле темеље…
Вечерње новости, 13.05.2014, Жртве из јама опомињу и данас
Премијера „Јадовничка жмижда“ у петак у Сава Центру. Драма по тексту Душана Ђаковића, у режији Љубивоја Тадића, подсећа на страдање народа Корудина, Лике, Далмације и Крајине ПРЕДСТАВА о страдању српског народа Кордуна, Лике, Далмације и Крајине, у јамама од Велебита до Пага, „Јадовничка жмижда“, имаће премијеру у петак на…
РТС, 6.5.2014, Човек који је пуцао на немачку подморницу
Илија Гојковић је једини српски генерал који је погинуо у Првом светском рату. Погинуо је 1917. године код обала Сицилије када су га усмртили хици из немачке подморнице, на коју је претходно отворио ватру из пиштоља. Иако је војевао у шест ратова, против Турске, Бугарске, Аустроугарске и Немачке, генерал Илија…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 26. 1. 2024, Берахина писма сведок живота и смрти: Поводом сећања на жртве Холокауста
Бити Бераха је био предратни београдски трговачки путник, који се изјашњавао као Србин Мојсијеве вере. У логор Топовске шупе заточен је у октобру 1941, одакле је послао пет писама супруги Рашели. Ова писма ретки су трагови о животу у једном од првих логора за Јевреје у Србији.
У већини писама Бераха куражи супругу да ће сигурно све бити добро. Бољем положају, како пише, допринело је и то што је управу над њима од тајне полиције Гестапо преузео Вермахт, па жена и кћерка треба да буду "сасвим, али сасвим без бриге". Недеља је била дан за посете, затвореници су могли да примају и шаљу ствари пре[...]
Видовдан, ИстокРС, 14. 2. 2022, Дан када је Владо Шегрт стријељао 19 младих Невесињки
На данашњи дан, 14. фебруара 1945. године, Десета херцеговачка ударна бригада НОВЈ, под командом злогласног Владе Шегрта, стријељала је 19 младих дјевојака у Невесињу.
„Било је можда превише стријељања… Ја то из садашње перспективе размишљам, али из ондашње можда и није, но је требало још више“, дио је срамне изјаве Владе Шегрта на тзв. Требињском савјетовању.
Земљорадник, у рату комесар Ластванске партизанске чете, командант батаљона „Лука Вукаловић“, командант злогласног Првог херцеговачко-црногорског ударног батаљона. Овај батаљон формиран је на Баљцима (Билећа) 28. 1.1942. То је била[...]
НСПМ, 12. 9. 2018, Милојко Будимир: Централна прослава Светих новомученика Јасеновачких у Eпархији славонској
И ове године централна прослава празника Светих Новомученика Јасеновачких у Епископији Пакрачко-славонској одржана је у суботу 8. септембра у Манастиру Рођења Светог Јована Крститеља у Јасеновцу.
Уз учешће великог броја окупљених вјерника из Епархије Пакрачко-славонске и гостију из скоро свих крајева Хрватске, Србије, Републике Српске, и из других сестринских Православних Цркава, и ове године свечано је прослављен њихов спомен. Најприје је одржана Архијерејска Литургијакоју је с Преосвештеном господом Архијерејима; Пакрачко-славонским г. Јованом, Будимљанско-никшићким г. Јоаникијем, Маринск[...]
Вечерње новости, 20. 7. 2023, С. Цветковић и Н. Девић: Гробна места су морала да остану тајна - ОЗНА за Србију формирана на Вису
ПРОЦЕСОМ чишћења, највећом делом, руководило је Одељење за заштиту народа (Озна).
Озна је од самог настанка, 13. маја 1944. у Дрвару, устројена методолошки по совјетском моделу као политичка полиција вођена из једног центра и организационо јединствено постављена за целу Југославију. Директно је била подређена Повереништву за народну одбрану НКОЈ, прве револуционарне владе, која је створена на Другом заседању АВНОЈ.
Начелник Озне за целу Југославију био је Александар Ранковић, члан Врховног штаба НОВЈ и организациони секретар ЦК КПЈ, а заменик Светислав Стефановић Ћећа, на предлог совјетске м[...]
СРНА, 22.4.2016, Средњошколци о жртвама холокауста и геноцида над Србима
БИЈЕЉИНА, 22. АПРИЛА /СРНА/ - Ученици четвртог разреда Средње Техничке школе "Михајло Пупин" из Бијељине су неколико мјесеци на подручју Семберије и Мајевице истраживали страдање Срба и Јевреја у Другом свјетском рату, те резултате свог рада данас представили у Музеју Семберије.
"Изложба под називом Историја има име, лице и причу резултат је истраживања матураната о жртвама Холокауста и геноцида над Србима у Другом свјетском рату на овом подручју", рекао је новинарима ученик Мирослав Томић.
Према његовим ријечима, изложба свједочи, како о Другом свјетском рату тако и о периоду који је пр[...]
