За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, 17.6.2013, Маријана Тодоровић-Билић: Страховлада Виктора Гутића
Независна Држава Хрватска обухватала је територију од 110.000 км², а БиХ у њој 51.000 км². Бањалука се налазила у центру НДХ, што је, у првим мјесецима окупације, код становништва поткрепљивало теорију о њој као новом државном центру. Од 15. априла 1941. до 22. априла 1945. године Бањалука је била у…
Николић покровитељ српског Јад Вашема
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 10. јун 2013. Акција „Новости“: „Подигнимо споменик свим жртвама геноцида, од Јасеновца до „Олује“ Саветник председника Оливер Антић потврдио да ће Томислав Николић бити покровитељ акције Председник Србије Томислав Николић биће покровитељ акције „Подигнимо споменик свим жртвама усташког геноцида, од Јасеновца до Олује“, коју… Политика, 19. 5. 2013, Ни Немачка није имала Јасеновац
У меморијалном подручју Јасеновац, на месту бившег усташког логора смрти, код споменика Камени цвет, 12. маја била је одржана комеморација у знак сећања на пробој последњих затвореника из логора 22. априла 1945. године, и у знак почасти за све страдале и преживеле логораше. Тим поводом разговарамо са Јашом Алмулијем (рођен… Вечерње новости, 7. 4. 2013, Коминтерна је мајка и Европској унији
До каквих се закључака дошло на недавном скупу „Тито и ми“? Људи који се нападно заклињу у Европску унију, данас понављају титоистичке пароле и флоскуле Титоизам доживљава ренесансу 33 године после Титове смрти и две деценије после крвавог распада СФРЈ. – Парадоксално је то што људи који се нападно заклињу… Ко је тражио разарање српских градова
Поред Ниша и Београда, које су разарали чак 15, односно 11 пута, Енглези и Американци су масакрирали практично све веће градове и насеља по Србији и Црној Гори Бесомучно англо-америчко разарање десетина српских и црногорских градова, вароши и села, започето 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године, једна…
Погледи, Слобода, 20. 3. 2013, Милосав Самарџић: Непозната италијанска документа
Мила Михајловић: „Југославија април 1941 – септембар 1943“, издање Удружења српских издавача, Београд 2012. Ауторка ове изузетно значајне књиге живи и ради у Риму, па се посветила истраживању италијанских архива. Италијанска документа су до сада у нашој историографији коришћена у ретким приликама и недовољно, тако да су многе битне чињенице… Не заборављамо – Памтимо
![Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p13472-350x200-no.jpg)
Стање ствари, 17. 6. 2019, Славиша Перић: „Савезничко“ бомбардовање Смедерева 1944. године [из Архиве] Видео
У Смедереву није било немачке противваздушне одбране, те “савезници” нису претрпели никакве губитке. Поједини извештаји говоре да је око 3 тоне бомби, које нису бачене на град, откачено у повратку над Јадранским морем. Звучи познато?
Тачно пре 75 година, 11. јуна 1944. године извршено је прво од три “савезничка” бомбардовања Смедерева. По обиму уништења града и броју погинулих највеће у његовој полумиленијумској историји. Смедерево је на данашњи дан искусило дах смрти и уништења, који је већ осетио већи део градова у бившој Краљевини Југославији (Београд, Ниш, Подгорица, Славонски Брод, а к[...]
Српска историја, 8.11. 2020, Представљање књиге: Бранко Димески „Пелагонијски витез Миливој Војче Трбић, четнички командант“
Већина је чула за Војчетовог оца славног војводу Василија Трбића, али не и за Војчета јунака. Овом књигом Миливој Војче Трбић излази из тмине и помрачине.
Ево шта каже аутор књиге Бранко Димески:
Намера да објавим ову књигу јесте нада да она може отворити нови свет својим читаоцима. Да у заједничком подухвату сачувамо једну велику истину и сећење на Четнички покрет у јужној Србији (делу данашње Македоније и њихове подвиге за време Другог светског рата.
Скрећући пажњу на ову узбудљиву тему, настојао сам да је сведем у један свеобухватан поглед на моћну, иако временом рашчлањену, прошло[...]
Политика, 18. 11. 2012, Самог себе прогласио маршалом
Једна од потписаних диплома из које се види да је Јосип Броз себе прогласио маршалом пре него што је званично предложен за то звање
Већина хроничара живота и дела Јосипа Броза стварање његовог култа везује за шездесете године прошлог века, нарочито за Брионски пленум и разлаз с Александром Ранковићем.
Међутим, први трагови стварања култа, култа живог човека, култа Тита као богочовека, уочавају се још у Јајцу, за време Другог заседања АВНОЈ-а и у месецима који су следили.
Убрзо су почеле да ишчезавају песме које су певане о мртвим борцима Радету Кончару, Славиши Вајнеру Чичи, Баји Секулићу, [...]
Искра, 12. 9. 2023, Владимир Умељић: Опомене и искуства Србоцида хрватске државе 1941-1945.
На предстојећем Сајму књига, пажњу привлачи један врло захтевни (и ни у ком случају рутински) пројекат издавачке куће „Прометеј“, Нови Сад, наиме, објављивање две мултидисциплинарно конципиране и комплементарне научне студије историчара, православног филозофа и књижевника Владимира Умељића, једна са научно-историјским тежиштем а на тему геноцида над Србима у хрватској држави 1941-1945, насловљена: „Када мртва уста проговоре (О Србоциду хрватске државе 1941-1945)“ и једна језичко-филозофска: „Истина у свету релативизма и нихилизма или како се влада људима“.
Oвде нешто скраћени и модификовани у[...]
Глас Српске, Срна, 5. 8. 2023, Обиљежавање 28. годишњице погрома: Парастос за жртве “Олује”
БАЊАЛУКА – Свештеници Епархије бањалучке данас су у Бањалуци у Саборном храму Христа Спаситеља служили парастос за страдале у Погрому “Олуја”.
Парастос страдалима у хрватској агресији на Републику Српску Крајину, када је протјерано више од 220.000 Срба из Хрватске, а побијено око 2.000, организовао је Документационо-информациони центар “Веритас”.
Директор Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац је након парастоса позвао породице страдалих у Погрому “Олуја” који нису идентификовани да отворе захтјеве и ураде све што је потребно како би се извршила идентификација.
Он ј[...]
