За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 17. 4. 2014, Судбина Јездимира Дангића: Гестапо га ухапсио наши стрељали
Ко су писци који су пре седам деценија брутално уклоњени из књижевног живота (3). Најмлађи члан Младе Босне, Јездимир Дангић, прешао пут од левичара до ратног злочинца. ПОД којим околностима и са којим намерама је Јездимир Дангић (1897-1947) преговарао са немачким окупатором, али и са истакнутим представницима партизанског покрета? Да…
Печат, 11.4.2014, Василије Ђ. Крестић: Хрватско својатање Николе Тесле
Да би доказали да је Тесла био Хрват, а не Србин српске православне вере, хрватски чланкописци безочно фалсификују историјске чињенице, позивају се на хрватско државно право и на из њега проистичуће закључке У најновијим расправама одржаним у Хрватском сабору поводом вандалског рушења споменика Николи Тесли, које се догодило 1992. године,…
Политика, 11. 4. 2014, Професор стрељан пре пресуде
Виши суд у Чачку поништио је пресуду Војног ратног суда Првог пролетерског корпуса од 18. новембра 1944. године којом је Константин Коста Михаиловић (1891) оглашен за народног издајника и непријатеља те кажњен смрћу стрељањем, губитком части за свагда и конфискацијом целокупне имовине. Тиме су враћена грађанска права ратном директору чачанске…
Вечерње новости, 30. 3. 2014, Благоје КРУШИЋ: Витез без гроба и свеће
Седамдесет година се не зна где су кости јунака Благоја Крушића. Носилац највећих ратних одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, а убијен 1944. године код Ниша као жртва политичког прогона НИ после више деценија још се не зна где су затурене мученичке кости српског јунака и патриоте Благоја Крушића, учесника…
Вечерње новости, 14. 3. 2014, Рехабилитован професор Радосав Грујић
Виши суд у Београду рехабилитовао великана науке и патриоту др Радослава Грујића. Нема никакве кривице професора Грујића. Све је учињено из идеолошких и политичких разлога, закључио судија ИСТОРИЈСКОМ пресудом коју је донео Предраг Васић, судија Вишег суда у Београду, у петак је у Палати правде рехабилитован протојереј СПЦ и академик… Вечерње новости, 1.3.2014, И усташе и балисти убијали по Србији
После 70 година и даље се расветљавају тајне масовних егзекуција, од јесени 1944. до ослобођења 1945. Војници НДХ, који су с нацистима опседали Стаљинград, и муслимани и Албанци из СС Ханџар дивизије променили униформе у партизанске КОМУНИСТИЧКИ злочини дословно су избили из земље на Брду мира изнад Горњег Милановца 70…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 20. 8. 2023, Чудесна повест - Како је Милан Копанић постао Хусо Бећиревић
Неимар света, чије име није препоручљиво помињати узалуд, по свом, вишем науму, увек или скоро увек уреди да бар неко преживи калварије, трагедије, масакре. То је посебно уочљиво у судбини Срба током геноцидног терора у злогласној Независној Држави Хрватској. Понеки од недокланих несрећника извлачили су се (или су их извлачили) из крашких понора (јама), настављајући живот и сведочећи о тешко замисливим сценама зла.
То се десило и током три масакра српских цивила, углавном старијих, жена и деце, унутар зидова српских православних цркава на Банији и Кордуну.
У Глини, у цркви Рођења Пресвет[...]
![Радио Требиње, 4. 12. 2015, С друге стране историје: Крваво коло Радачког бријега [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p11746-350x200-no.jpg)
Радио Требиње, 4. 12. 2015, С друге стране историје: Крваво коло Радачког бријега [из Архиве]
На Радачком брегу, у Љубомиру код Требиња, 27. фебруара 1942. партизани су осудили на смрт и стрељали 21 мештанина (укупан број ликвидираних је већи јер није свима суђено). За време масакра тих недужних Љубомираца, понашање Саве Ковачевића, Петра Драпшина, Драгице Правице и Димитрија Булајића било је изузетно сурово. Око побијених људи се ухватило коло, а Драгица Правица је пуцала из пиштоља у већ мртве људе, проверавајући да ли је смртна казна ваљано извршена.
„Када је након првог плотуна један од стрељаних, док му је крв шикљала из груди, узвикнуо ‘Живјела Русија!’ – пришао му је Сава Ковач[...]
Вести онлајн, 12.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Пакао у Равном доцу
У Београду је пре неки дан у деведесетој години живота преминула Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић, родом из села Доњи Рујани у Ливањском пољу, један од два последња жива сведока из пакла јаме Равни долац на Динари у коју су усташе на Огњену Марију, 30. јула 1941. године, бациле двеста осамнаесторо Срба из овог села, углавном жена и деце. Њих четрнаесторо, међу њима и Милица, тада десетогодишња девојчица, ипак је преживело и спасено после месец и по дана.
Док је четрдесетих година двадесетог века захуктала фашистичко-нацистичка освајачка машина тутњала низ Европу, све прштећи пред соб[...]
Вести, 10. 3. 2015, Заборављени српски ратник у Улму
уторак, 10 март 2015 | Вести
Српско војничко гробље у Улму у протеклој години, стогодишњици почетка Великог рата, највише су посећивали Срби у немачкој покрајини Баден-Виртемберг.
Сви који су желели и могли отишли су да поклоне сенима палих младих бораца у Првом светског рату, чији се посмртни остаци налазе на Градском гробљу у Улму.
Споменик је дугачак четири и висок три метра, симболизује српског војника који лежи на камену у униформи са шајкачом, а под „уснулим“ каменим војником леже кости 142 српска ратника.
Посвећен је српским војницима, ратницима Дринске, Моравске[...]
РТС, 17.6.2021, У Прањанима откривен споменик британској специјалној јединици
У оквиру Меморијалног комплекса Мисије Халијард у Прањанима, откривен је споменик посвећен британској специјалној јединици у Другом светском рату. Откривању споменика присуствовали су министри одбране Уједињеног Краљевства и Србије, Бен Волас и Небојша Стефановић као и представници Фондације Халијард и британске амбасаде у Србији.
На обновљен аеродром на Галовића Пољу, одакле су током рата евакуисани савезнички пилоти, први пут су са два хеликоптера слетели министри одбране Уједињеног Краљества и Србије.
Споменик који је постављен у меморијалном центру посвећен је 77. годишњици[...]
