За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Обележје жртвама усташа на Старом сајмишту?
Вечерње новости: В. ТАЛОВИЋ | 01. март 2013. Одржан први састанак Иницијативног одбора акције „Подигнимо споменик жртвама геноцида“. Матановић: Очекујемо да помогну и држава и град. Место – Старо сајмиште АКЦИЈА „Вечерњих новости“ прихваћена је и споменик жртвама геноцида биће подигнут. На то нас храбри и подстиче огромна подршка наших… Срамна лицитирања српским жртвама
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 20. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до „Олује“ (8) Миливоје Иванишевић: Једино од Срба траже спискове жртава. Момчило Павловић: Меморијал треба да одржава сећање на злочин СПОМЕНИК жртвама геноцида потребан нам је као хлеб, насушни. Они који негирају српска… Акција „Новости“: Држава мора да се одужи свим жртвама
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 19. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од Јасеновца до ”Олује” (7) Милићевић: Споменик подићи на задужбинарској основи. Хиљаде читалаца подржава идеју Матановића и “Новости” Довољно је рећи: коначно! Благодарећи “Вечерњим новостима” Срби ће, напокон, подићи споменик страдалницима, знаним и незнаним, од…
Акција „Новости“: И жртве нас окупљају
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 18. фебруар 2013. Подигнимо споменик страдалницима геноцида, од “Јасеновца” до “Олује”. Матановић: Помоћи ће и град и држава. Јовановић: Немамо права на заборав Акција “Вечерњих новости” прихваћена је са одобравањем – споменик жртвама геноцида од “Јасеновца” до “Олује”, уверен сам, ускоро ће бити подигнут… Акција „Новости“: Заборав је друго убиство невиних
Вечерње новости | В. Таловић | 16. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида, од „Јасеновца“ до „Олује“ (5) Драган Колунџија: Подићи споменик жртвама значи поштовати себе У ОТЕТИМ западним српским завичајима и овде у Србији – смрт је жетелац који се не одмара, каже за „Новости“ књижевник и… Акција „Новости“: Погром Срба још траје
Вечерње новости | В. ТАЛОВИЋ | 14. фебруар 2013. Подигнимо споменик свим страдалницима усташког геноцида (4): Др Слободан Чикарић: И данас ме прате слике закланих по дубичким селима др Смиља Аврамов: Срби су највеће жртве „Спасло ме што је Јасеновац био пун. Пуна два сата чекао сам да уђем у… Не заборављамо – Памтимо
![Печат, 30. 4. 2020, Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин [III]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14501-350x200-no.jpg)
Печат, 30. 4. 2020, Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин [III]
Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе?
данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да се хрватски војници неће борити, да ће се предати Немцима и заједно с њима ратовати против Срба. Алиби за такво понашање налазио је у кривици Срба, њиховим „барбарским“ поступцима, „несношљивој“ југословенској држави. На дан проглашења Независне Државе Хрватске, 10. априла 1941. године, Степинац је записао следеће: „Велики четвртак. Данашњи дан је прекретница у животу хрватског народа. Југославија се распада, а Хрватс[...]
СРНА, 18. 9. 2023, Диклић: Папа Пије XII и римокатоличка црва су све знали
Историчар Момчило Диклић је рекао за Срну да није изненађен открићем да је папа Пије Дванаести знао детаље о покушају нациста да побију Јевреје у Холокаусту још 1942. године, те навео да је Католичка црква све то знала, као и о злочинима Независне Државе Хрватске /НДХ/ над припадницима јеврејској, као и српског народа.
"Католичка црква је све то знала. Није ли НДХ настала из крсташког рата? То значи истребљење православља. Није ли Католичка црква узгајала (усташаког лидера) Анту Павелића и његову групу финансирала, слала на овај простор и на крају их скривала `пацовским каналима`?", рекао ј[...]
СРНА, 9. 9. 2023, Освештан споменик гатачким равногорцима, враћен дуг прецима
У Гацку је данас у порти храма Свете Тројице освештан нови споменик припадницима Голијске и Гатачке бригаде Невесињског корпуса Југословенске војске у отаџбини (ЈВуО) и цивилним жртавама комунистичког терора у тој општини од 1941. до 1950. године, а том приликом је истакнуто да је ово велики дан за Гацко и да је након 80 година испуњен завјет и дуг прецима.
На споменику је уклесано 576 имена погинулих гатачких равногораца и њихових сабораца из пограничних мјеста и жртава страдалих од комунистичке руке у Гацку у том периоду, на челу са командантима војводом попом Радојицом Перишићем и капета[...]
Топличке новине, 3. 10. 2023, Игриште: Обележена 111. годишњица мобилизације Гвозденог пука
КУРШУМЛИЈА - Данас је код споменика Гвозденом пуку у Игришту обележено 111 година од мобилизације Гвозденог пука. Свечаности су присуствовали представнициц Војске Србије, Српске православне цркве, руководство општине Куршумлија, више удружења и бројни грађани.
Обележавање је почело опелом погинулим ратницима а затим је председник општине Куршумлија Војимир Чарапић одржао говор. После тога је изведен пригодни програм.
Удружење Гвоздени пук Игриште, које је било иницијатор подизања споменика, доделимо је захвалнице заслужнима а обележавање је завршено полагањем венаца.
Обележавање је ор[...]
Вечерње новости, 13.11.2013, Краљево: Свакој жртви нациста име и презиме
Истина о нацистичким злочинима у Каљеву октобра 1941. године. Историчарка Силвија Крејаковић сакупила податке о 2.194 стрељана родољуба у књизи „Идентитети“
ПОСЛЕ вишегодишњег истраживања по прашњавим архивима, црквеним књигама, породичним и другим документима, историчарка Силивија Крејаковић, виши кустос краљевачког музеја, ових дана је у књизи под насловом „Идентитети“ објавила списак са именима 2.255 родољуба, за које се засад поуздано зна да су стрељани у нацистичком погрому октобра 1941. године у Краљеву а, од тог броја, за 2.194 жртве и готово све личне податке.
Ова књига, која је [...]
