За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српске жртве заслужују да за њих чује свет
РТС | четвртак, 26. дец 2013, 11:59 -> 15:08 Делегацију Друштва за подизање меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку примио је председник Томислав Николић. Српски народ заслужује да се за његова страдања и жртве чује у свету, речено је на састанку. Председник Републике Србије Томислав Николић разговарао… I mrtvi nas opominju!
Magazin TABLOID | број 300 19.12.2013. Opomena: Niko još nije napravio spisak srpskih žrtava Prvog svetskog rata(Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila 28 odsto celokupnog broja stanovnika iz 1914. godine) Ukupno je Srbija izgubila u Prvom svetskom ratu, prema podacima Konferencije mira u Parizu 1919. godine, što vojnika što…
Динко Давидов: Усташтво поново диже главу
Вечерње новости | Љиљана Бегенишић | 7. децембар 2013. Питају ме зашто сам мојој последњој књизи „Тотални геноцид“ дао баш такав назив. Кажу – зар није било довољно рећи само „геноцид“. Није довољно, јер онај ко има мало предзнања зна да је уништавање културног блага какво се догодило Србима у… Вечерње новости, 30. 11. 2013, Тајни дневник усташе који је координирао „пацовским каналима“
На црном тржишту поверљивих документа појавила се архива Крунослава Драгановића, злочинца и великодостојника из НДХ. У Хрватској припремају терен да, поред Степинца, буде уведен у ред посвећених НА црном тржишту поверљиве документације појавио се после 36 година шифровани дневник, преписка и записници са саслушања Крунослава Драгановића, једног од најзначајнијих римокатоличких…
Погледи, 28. 11. 2013, Хрватски ратник чува хрватске земље у београдском музеју
Да ли мисле да се не сме прекрајати историја која је производ измишљотина и пропаганде Брозовог агитпропа, а реализована у његовим музејима, књигама Добрице Ћосића, филмовима Вељка Булајића… Када прочитамо вест: “У посети Војном музеју данас је боравио амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин у пратњи својих сарадника из амбасаде са…
Вечерње новости, 24.11.2013, Краљевска влада и комунисти заташкавали злочине усташа
Захваљујући Михаилу Пупину и Јовану Дучићу, подаци о масовним убиствима, прогонима и насилном покатоличавању из Меморадума СПЦ угледали су светло дана у САД, у листу „Американски Србобран“. Међутим, одмах је уследио контранапад од стране бана Шубашића, хрватске емигрантске штампе, али и од српских левичарских листова. Њима је координирао Стеван Дедијер,…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 10. 12. 2023, Код Пљеваља одата почаст за 67 жртава одмазде, многи су били деца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p17858-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 10. 12. 2023, Код Пљеваља одата почаст за 67 жртава одмазде, многи су били деца [Мапа]
У СЕЛУ Сажићи, МЗ Црљенице, после 82 године одслужено је опело за невино страдале цивилне жртве фашистичке одмазде 7. децембра 1941. године, њих 67 већином жена и деце.
Посебност овог скупа на којем се окупило око шездесетак рођака, потомака и комшија пострадалих, није само опело одслужено после више од 80 године од страдања, већи и по први пут званични долазак председника општине Пљевља Дарија Вранеша са делегацијом Општине Пљевља.
После опела, које су служили протојереји ставрофори Саша Јањић и Огњен Перковић, председник Општине др Дарио Вранеш обратио се окупљеним поред масовне гробни[...]
Вести онлајн, 15.11.2020, Судбина девојчице из Јаме: Не дадоше нам ни кап воде
Од 218 особа, углавном жена и деце из села Рујани, које су усташе 30. јула 1941. године, бациле у јаму Равни Долац на Динари, њих четрнаесторо је преживело и из јаме извађено после месец и по дана. Међу њима је била и Милица – Милка Бошковић, удата Маљковић.
Новинар Будо Симоновић је о овом усташком злочину написао књигу „Огњена Марија Ливањска“, а тема овог серијала је судбина Милице Маљковић која је недавно преминула.
Причу о Милици – Милки Бошковић, удатој Маљковић, недавно преминулом сведоку усташких злочина у ливањском крају 1941. године, посебно из јаме Равни Долац на Динари у коју[...]
Вечерње новости, 23.4.2017, ОПЕРАЦИЈА “КОПАОНИК” Фолксдојчери масакрирали и децу од месец дана
Снимљен документарац о суровом злочину над 309 мештана копаоничког села Крива Река код Бруса 1942. године. Најмлађа страдалница Вера Трифуновић имала месец дана. Најстарији убијени Јаблан Мишковић који је имао 80 лета
ОПЕРАЦИЈА "Копаоник" сравнила је пре 75 година село Крива Река надомак Копаоника. Фолксдојчери су са својим савезницима средином октобра 1942. године на најсуровији начин ликвидирали 309 мештана. Пекли су их на ражњу, палили у колибама, стрељали и сакатили без милости. Ко се где задесио, нашао га је гроб - код огњишта, Цркве Светог Петра и Павла, у пољу, испод смреке, на ледин[...]
Политика, 6. 5. 2023, Никола Милованчев: Земунски логор није се налазио у окупираној Србији, већ на територији НДХ
Као Земунцу, добро ми је позната земунска историја, посебно она 20. века, између осталог и непобитна чињеница да се од априла 1941. Земун налазио изван састава окупиране Србије, па самим тим ни земунски логор није био на територији Србије. То потврђује и енциклопедијска јединица ’концентрацијски логори’ Хрватске енциклопедије, коју издаје Лексикографски завод ’Мирослав Крлежа’ у Загребу
У Политици од 22. априла 2023. пренесена је агенцијска вест под насловом „Данас се у Србији обележава Дан сећања на жртве Холокауста”, у којој је између осталог записано: „Национални Дан сећања на жртве Холо[...]
Родбина убијених: Ова пресуда је со на живу рану, ни пола века није адекватно за крваве Мерчепове руке
Ј. Матијевић | 13. мај 2016 | Вечерње новости
Срби чији су најмилији страдали од Мерчепових јединица огорчени пресудом, породица Вучковић из Пакраца прошла кроз пакао
- ЗАР само пет и по година, мајко моја мила?! Па, само из наше куће, Мерчеп је одговоран за свирепа убиства четворо најмилијих! Зар људски живот тако мало вреди? Је ли то правда?
Овако је у четвртак пресуду Томиславу Мерчепу, за "Новости", прокоментарисао Мишо Вучковић (60) из Бечеја. Огорчен, разочаран, потресен...
- Ова пресуда је со на живу рану. Октобра 1991. године, за само два дана, Мерчепови "муповци" одв[...]
