За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, 9.5.2017, Приказан филм „Завештање“ о усташким звјерствима [Видео]
У Бањалуци је вечерас поводом 9. маја – Дана побједе над фашизмом приказан филм аутора Ивана Јовића „Завештање“ у којем људи који су преживјели звјерства усташког терора у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата говоре о страдањима којима су били изложени. Јовић је прије пројекције у Јеврејском културном центру…
НСПМ, Бета,Танјуг 7.5.2017, Полагањем венаца и откривањем нове спомен-табле Србима страдалим у Маутхаузену обележена 72. годишњица ослобођења нацистичког логора
Полагањем венаца и откривањем нове спомен-табле Србима страдалим у Маутхаузену, делегација Владе Србије обележиће у том аустријском граду 72. годишњицу ослобођења нацистичког логора. На државној комеморативној свечаности код Споменика Југословенима погинулим у Другом светском рату, биће министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Александар Вулин, и део текста…
Спутњик, 24.4.2017, Степинац у свом дневнику: „Ни у мору мјере, ни у Влаха вјере“
Дневници хрватског кардинала Алојзија Степинца до данас нису објављени, нити су доступни научној и широј јавности. У јавност су процурели само неки изводи који довољно говоре о томе шта је тај кардинал и из најмрачнијег доба хрватске историје мислио о Србима. Мешовита римокатоличко–православна комисија која би требало да расветли улогу…
Политика, 5. 5. 2023, Писмо храброг ратника
Јосив Динић из села Козарнице код Црне Траве је био учесник оба балканска рата. За исказану храброст у Кумановској бици уручена му је медаља за храброст. Када је објављена општа мобилизација 1914. године, иако је као син јединац по закону имао право да се не одазове позиву, он је са…
Стање ствари, 4.5.2017, Милош Милојевић: Представљање књиге Срђе Трифковића „Усташе – балканско срце таме“
Претходних десетак, и мало више, дана одржано је неколико важних догађаја посвећених српском страдању у Независној Држави Хрватској, и уопште у Другом светском рату. О некима смо писали и на нашем сајту – предавању о „хрватском државном праву“ Вељка Ђурића Мишине и Софије Божић и трибини „Бомбе на Васкрс 1944“.…
Глас Српске, СРНА, 3.5.2017, Свједочење српског логораша о злочину у Сарајеву
Бијељина – Сарајевски Србин Радослав Братић који живи у Аустралији представио је вечерас у Бијељини своју књигу „Има ли Гаге – записи из силоса мржње“ у којој свједочи о 1.235 дана тамновања у злогласном муслиманском логору у Тарчину. „Републику Српску доживљавам као своју државу, своју домовину, и ако је то…
Не заборављамо – Памтимо
НОВОСТИ САЗНАJУ Споменик жртвама "Олуjе" у Београду
Вечерње новости | Р. Др. | 27. јануар 2015.
Србија добија прво обележје у спомен убијенима у РСК 1995. У плану две локације: Ташмајдански парк и простор на ушћу Саве у Дунав
СРБИЈА ће ускоро добити први споменик посвећен жртвама хрватске војне акције "Олуја" 1995. године, а обележје ће бити подигнуто на београдском Ушћу или код Цркве Светог Марка, сазнају незванично "Новости".
Како преносе наши извори, предлог за подизање овог белега патње нашег народа биће прослеђен Скупштини града Београда и очекује се да буде откривен најкасније до августа, када се навршавају две деценије од убиства 1.[...]
![Срби у БиХ, 23. 4. 2017, Милорад Екмечић: ’Млади муслимани‘ пронацистичка и антисемитска организација из Другог свјетског рата [из Архиве]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p22793-350x200-no.jpg)
Срби у БиХ, 23. 4. 2017, Милорад Екмечић: ’Млади муслимани‘ пронацистичка и антисемитска организација из Другог свјетског рата [из Архиве]
Од свих муслиманских организација, пред Други светски рат и у току њега најзначајнија је „Млади муслимани“.
По имену, идеологији и грбу била је једна од многих истоветних група у исламским земљама Блиског истока. Формирана је као омладинска секција покрета „Ел Хидаје“, али само једно време се утопила у њу. Деловали су одвојено, али у истом смеру и под истим вођством. После јавног формирања, у марту 1941. су поднели захтев за регистрацију, али је слом југословенске државе био разлог да је та легализација извршена у хрватској држави.
И кад је „Ел Хидаје“ одредила да се та омладинска група [...]
Политика, 22. 10. 2022, За НАТО су дечје болнице биле стратешки циљеви
ПРЕДСТАВЉЕНА КЊИГА МИШЕЛА ЧОСУДОВСКОГ О АГРЕСИЈИ НА ЈУГОСЛАВИЈУ
САД и НАТО имају одговорност зато што су после пола века вратиле рат на европско тло, указао је председник Београдског форума за свет равноправних Живадин Јовановић
Рат против Југославије био је генерална проба за многе ратове који су се касније дешавали, гласи један од закључака с јучерашње промоције књиге једног од највећих независних мислилаца савременог света Мишела Чосудовског, професора Универзитета у Отави и директора Центра за истраживање глобализације. Његово дело „Агресија САД и НАТО на Југославију” штампао је Беог[...]
СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину
Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра "Веритас".
У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са подручја општине Огулин приведена на информативни разговор у ресторан Полицијске станице у Огулину.
"Прије него што је и започео разговор са приведенима, у просторије ресторана ушао је тада активни војник Хрватске војске Младен Пушкарић звани Сти[...]
Вечерње новости, 20.9.2021, Мајка остала да лечи муслимане а они је заклали - Нинослав Милановић о чувеној медицинској сестри која није хтела да напусти Сребреницу
Нинослава ветеринара тражите? Па, њега на Златибору знају баш сви - казала нам је времешна конобарица у друмском ресторану на чувеној златиборској Боровој глави, чудећи се питању.
Док је окренута показивала сто усред баште, додала је:
- Исти је мајка, има исте "горске" очи!
Ветеринара Нинослава Милановића стварно воле у обе комшијске општине на Златибору.
Уверили смо се седећи са њим. И кућа му је, каже, на међи Чајетине и Нове Вароши и доступан је "планинцима" увек, 24 сата. Али, има Нинослав и другу причу због које га посебно уважавају. Он је син чувене Раде Милановић, медицинске[...]
