Вечерње новости, 5. 5. 2021, ДАВИД НАСРНУО НА ГОЛИЈАТА: Редитељ Никола Лоренцин о документарно-играном филму „Драва се не предаје“

Монитор Драва, архивска фотографија Фото: Архива

НИ после осамдесет година од јуначког и трагичног чина команданта краљевског монитора „Драва“, поручника фрегате Александра Берића, не престајемо да се дивимо и да се чиста срца клањамо његовој храбрости.

Једноставно: да поштујемо војничку заклетву коју је под државном заставом Берић у неравноправној борби, до потонућа брода, часно положио домовини на олтар – каже, за „Новости“, редитељ Никола Лоренцин, који је недавно завршио снимање играно-документарног филма „Драва се не предаје“.

Овим филмом аутор нас подсећа на велико херојство посаде „Драве“ и поручника Берића који су 12. априла 1941. године страдали у окршају са немачком авијацијом на Дунаву.

– Нису то патетичне речи захвалности храбром команданту Берићу, то је само одјек јуначког дела, али и нашег суочавања са претњом да овај ратни подухват нестане у забораву.

Памтићемо како се један брод супротставио јарости Хитлеровог Вермахта, и налетима „штука“ Герингове Луфтвафе. „Драва“ није посустајала, укоштац се ухватила са најмоћнијом војном силим света, Давид је насрнуо на Голијата – објашњава Лоренцин.

Аутора питамо може ли се уопште одужити људима који су гинули за отаџбину и нашу слободу и да ли је и његов филм један од начина да се њихов подвиг учини бесмртним?

– Јесте, овај филм представља и вољу да се одужимо, како кажете, људима који су гинули за отаџбину. Али, остаје и ваше питање: да ли се уопште можемо одужити? Херојски чин никада не тражи „одужење“, већ само наставак храброг делања, према угледу и подстицају који долазе од јуначког геста претходника. На тај начин снага и част херојског дела настављају да живе. Пример херојског дела команданта „Драве“ Александра Берића то потврђује; ваљда одатле и потреба да се јуначки гест прелије у филмско дело. Сценариста, поручник фрегате Драган Спасојевић први се одужио делу и херојском чину команданта Берића.

Следећи неписани морнарски код, командант „Драве“ остао је са својим погинулим морнарима на броду који је тонуо, пруживши пре тога велики отпор непријатељу. Може ли се данас разумети величина њихове жртве?

– Ако су дата реч и завет, храброст и јунаштво у основи такозваног драмског догађања претвореног у филм, онда је разумевање поднете жртве, само израз сагласности, односно, нашег прихватања храброг дела. Јер, његова величина, откривамо, само нараста и наставља да надахњује. А филм је ту да помогне – да нас наведе на разумевање доиста несвакидашњег „догађаја“ – објашњава редитељ.

СРБИ С КОСОВА ХЕРОЈИ ДАНАШЊИЦЕ

 

НА наше питање ко су хероји данашњице, Лоренцин одговара:

 

– Без хероја данашњице не можемо да опстанемо ни часка. Данас, Берићеви наследници јесу храбра медицинска чељад која се даноноћно хвата укоштац са претњом заразе и смрти. Хероји су, такође, по моме суду, они преостали Срби, житељи косовских и метохијских енклава, опет даноноћно стали пред сумануте нападе албанских суседа. То су часна жеља и одлучност да опстану, на месту где су их време и отачаство заветовали, као под Берићевом заставом, на врху јарбола „Драве“ која се – није предала!

Главне улоге у овом остварењу тумаче Лазар Ђукић и Марија Бергман. Филм настаје у копродукцији „Застава филма“ и „Кратер студија“. „Драву“, по речима редитеља, сад чекају бурни часови монтаже и многоструке „обраде“.

– Реч је о играном, али и о документарном, такође и анимираном, архивском делу. У питању је ризичан „сплет“ различитих филмских врста, па и родова, а не само жанрова. Обећали смо једном од здружених продуцената, оданих сарадника током реализације филма, Речној флотили Војске Србије, да ће за њихов дан, 6. август, имати филм „на броду“, односно, на палуби брода-музеја какви су данас „Сава“ и „Козара“.

Ана Попадић