За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, СРНА, 26.3.2017, Обиљежавање 25 година од злочина над Србима у Сијековцу
У Сијековцу код Брода данас се обиљежава 25. годишњица злочина над Србима које су убиле регуларне снаге Хрватске, заједно са паравојним муслиманско-хрватским формацијама из тадашње Републике БиХ. Његово преосвештенство епископ зворничко–тузлански Хризостом поручио је након служења парастоса у Цркви Свете великомученице Марине у Сијековцу, код Брода, да је свако сјећање…
Политика, 24.3.2017, Машиновође Горан и Бобан сведоче о масакру у Грделичкој клисури
![Грделички мост са спомен обележјем By Petar Milošević (Own work) [CC BY-SA 3.0 (http://creativecommons.org/licenses/by-sa/3.0)], via Wikimedia Commons, са дозволом аутора](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/uploads/2017/03/grdelicka-klisura-sa-spomen-obelezjem-f-vikimedija-petar-milosevic-218x150.jpg)
Костић и Микић сећају се да је прва ракета погодила други вагон воза – локомотива је буквално поскочила и одвојила се од остатка композиције. Друга је погодила друмски мост, трећа трећи вагон, а четврта опет мост… Ниш – Возите, и само пазите када сте на мостовима. Ову реченицу коју су…
Вечерње новости, 24.3.2017, Саво Штрбац: Случај једне тужбе
Хрватској је крајем фебруара уручена групна тужба за накнаду штете коју су Срби, Роми и Јевреји претрпели на подрушју НДХ током Другог светског рата. Ради се о спору који је маја прошле године покренуло седам особе пред Окружним судом у Чикагу тражећи за жртве, њихове наследнике и родбину одштету у…
Политика, Танјуг, 23.3.2017, Умирање од рака делом последица НАТО бомбардовања
Стопа умирања од рака у Србији је достигла сам врх стопе смртности од те болести у Европи, што је делом последица НАТО бомбардовања, чија се 18. годишњица навршава сутра, изјавио је данас председник Друштва Србије за борбу против рака, Слободан Чикарић. Тим поводом, али и поводом месеца марта, који је,…
РТРС, СРНА, 23.3.2017, Ни послије 18 година истина није изашла на видјело
Иако је од НАТО агресије на СР Југославију прошло 18 година, истина о срамном кршењу свих међународних норми није изашла на видјело, рекао је данас предсједник Клуба генерала и адмирала Војске Србије Миломир Миладиновић. „Да ли су истина и правда тако споре када је о нама реч и да…
РТРС, 23.3.2017, Промовисана књига свештеномученика епископа бањалучког Платона
У Народној и универзитетској библиотеци Републике Српске у Бањалуци промовисано је четврто издање књиге „Наука и религија, хришћански идеали и материјалистичко схватање живота“ епископа бањалучког Свештеномученика Платона Јовановића. Владика Платон ову књигу написао је 1906. године. Епископ Платон је, прије избора за епископа, много радио на списатељском плану, а у…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 24. 9. 2023, Нема правде за жртве из Подравања
У Цркви Свете Великомученице Марине у Подравању код Сребренице данас је служен парастос за 60 мјештана овог села погинулих у посљедњем рату, од којих су 32 цивила и војника убијена на данашњи дан 1992. године.
Служењем парастоса и прислуживањем свијећа за покој душа погинулих, неколико десетина мјештана, сабораца, представника општине и чланова породица страдалих, обиљежили су данас 31 годину од погибије тридесет двоје мјештана овог села, међу којима је осам Перендића, по седморо Маринковића и Шараца, те по четворо Николића и Јовановића.
Делегације општине, Борачке и Организације породиц[...]
СРНА, 13. 8.2017, Ускоро споменик малом Слободану Стојановићу
БЕОГРАД, 13. АВГУСТА /СРНА/ - Београдски ликовни умјетник Мирко Мркић израдио је рељеф дванаестогодишег српског дјечака Слободана Стојановића, који је измасакриран 1992. године у селу Доња Каменица код Зворника када се вратио по свог пса.
Власник фирме "Евро мермер" из Бијељине Драгољуб Мирковић рекао је да је завршетак споменика само техничко питање, јер је Борачка организација Републике Српске /БОРС/ испунила све обавезе према умјетнику који је радио рељеф.
"Остало је моја брига", истакао је Мирковић за "Вечерње новости", те додао да се дуго чекало, договарало и организовало да Слобода[...]
![Српски меморијал, Митрополија, РТ Балкан, Политика, Krug Portal, 15. 10. 2023, Краљево: Немачка одмазда 1941 - и 2.255... стрељаних талаца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16915-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, Митрополија, РТ Балкан, Политика, Krug Portal, 15. 10. 2023, Краљево: Немачка одмазда 1941 - и 2.255... стрељаних талаца [Мапа]
На данашњи дан, 14. октобра 1941. године окупационе снаге немачког Вермахта су у Краљеву узеле прве таоце и следећих дана стрељале до сада познатих 2.255 талаца - цивила, мушкараца, стараца, али и жена и деце.
Краљево је још једно велико стратиште Срба и групе Словенаца (избеглица из Марибора) у одмазди (за устаничку опсаду Краљева, 4. октобар - 2. новембар 1941), немачког Вермахта, 749. пука 717. посадне дивизије под командом мајора Ота Деша, од 14. до 20. октобра 1941. године.
У три наврата стрељано 2.194 лица са утврђеним личним подацима, и још 61 страдалник за које није могло бити ут[...]
Вести онлајн, 18.11.2020, Судбина девојчице из јаме: Жеђ очију нема
И Боја Лалић, сада једини још живи сведок из пакла јаме на Динари, почела је да запомаже кад се тешко повређена и са сломљеним кичменим пршљеновима после неколико дана отрезнила на дну јаме Равни Долац:
– Не могу никуд мрднути, све боли: разбијено чело, раскрижена доња вилица, поломљена ребра, повриђена кичма… Сто других убоја и рана и не опажам. Жеђ тежа од свега.
Данима лежим непомична и претрнула онако на оним лешевима и чекам да ми црњо, брат Богољуб – он био готово неповриђен – или ко други дотури влажну крпу да исциједим кап воде. Један дан обрете ми се коноп поред главе. Мислим снијев[...]
РТРС, Срна, 17. 11. 2023, Тридесет двије године од злочина над Србима из Кипа и Клисе
Ликвидација 18 Срба из села Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, који су убијени у Марином Селу код Липика послије мучења, извршена је прије 32 године, а до сада су за тај злочин кажњена двојица припадника хрватских снага који су учествовали у том злочину.
Документационо-информациони центар "Веритас" подсјећа да су припадници хрватске војне полиције су од 12. до 18. новембра 1991. године у селима Кип (Дарувар), под сумњом да скривају оружје војног поријекла, и Клиса (Пакрац), ради "измјештања" становништва, похапсили 24 српска цивила, затим их довели у Марино Село, те их затворили и држали[...]
