За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика: Задржани као таоци – Геноцид над Србима у Сарајеву (3)
Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић Гавриловић У муслиманском делу града регистрована су 123 концетрациона приватна или државна логора у којима је било више хиљада грађана српске националности Етничко чишћење сматра се другим од три тешка српска злочина. Није спорно да је у српском делу Сарајева пред почетак ратних сукова…
Мондо.рс, 1.3.2917, Геноцид над Србима у Сарајеву – исповест жртава
Аутор: мондо.рс | 01.03.2017 | Фотографије Прес центар УНС-а У српском делу Сарајева није било логора, нема нити једне муслиманске жртве, а на другој страни тела убијених Срба нису још ни повађена из масовних гробница, па је јасно ко је жртва геноцида, истакнуто на скупу у Београду. На дан када…
Спутњик, 1.3.2017, ЕКСКЛУЗИВНО: Син „свата са Башчаршије“: Како да опростим, кад славе злочин
БиХ данас обележава највећи празник, а породица Гардовић и сарајевски Срби присећају се дана када је убијен отац и муж Никола Гардовић, само зато што је на венчању сина носио црквену тробојку са четири оцила. Могу да кажем — праштам, али коме, кад онога на другој страни то не интересује,…
Вечерње новости, 1.3.2017, Озна плански убила 35.000 људи у Србији
Обелодањене књиге стрељаних које је открила државна комисија за тајне гробнице. Највише ликвидираних у односу на све бивше комунистичке државе НАЈВЕЋЕ откриће Државне комисије за тајне гробнице јесу књиге стрељаних. То, за „Новости“, открива историчар Срђан Цветковић, бивши секретар ове комисије, која је формално престала с радом крајем прошле…
РТРС, 1.3.2015, Београд: Представљена књига „Геноцид над Србима у Сарајеву 1992-1995″ [Видео]
01/03/2017 | 14:01 ⇒ 20:19 | РТРС | У Београду је промовисана књига „Геноцид над Србима од 1992-1995. године“, у којој је обједињено преко 70 свједочења сарајевских Срба који су преживјели тортуру у приватним затворима и логорима широм овог града. Институт за истраживање српских страдања у 20. вијеку, који је…
Вечерње новости, 1.3. 2017, Сарајевски геноцид
Б. СУБАШИЋ | 01. март 2017. 19:33 | Вечерње новости Зборник исказа жртава из логора за Србе од 1992. д0 1995. У концлогорима убијено више од 7.000 заточеника ЛОГОРИ за Србе у Сарајеву од 1992. до 1995. однели су 7.019 идентификованих жртава. Ни због злочина над њима, ни због још…
Не заборављамо – Памтимо
Глас Српске, Танјуг, 17. 3. 2022, Парастос за жртве погрома, 17.март да се НЕ понови
У Грачаници је данас обиљежена 18. годишњица погрома над српским народом у покрајини, у присуству директора Канцеларије за Косово и Метохију Петра Петковића.
Парастос страдалима је у манастиру Грачаница служио владика рашко-призренски и косовско-метохијски Теодосије.
Петковић је, након парастора, положио бијеле руже на споменику невиним жртвама "Нестали" испред Дома културе у Грачаници.
Он је, затим, са челницима Српске листе, политичким и институционалним представницима Срба са КиМ, представницима удружења киднапованих и несталих присуствовао и Академији "На заборав немамо право", по[...]
Вечерње новости, 8.8.2021, Сребреница је српско стратиште: Миливоје Иванишевић
У СРЕБРЕНИЦУ сам као гост бораца Братуначке бригаде ушао наредног дана по доласку из Београда, док се још пуцало по околним брдима - у помало ризичној ситуацији - заједно са ослободиоцима и сином Бошком, у аутомобилу београдских регистарских таблица БГ-859-237, у рану зору на Петровдан 1995. године.
УБРЗО по доласку смо се уверили да у граду нема живих Срба. Све мештане, претежно непокретне, старе и болесне особе и њихове рођаке или пријатеље који су били са њима да их негују, муслимани су поубијали. Поубијани су и сви српски ратни заробљеници.
Поубијани су и затвореници похватани при ос[...]
РТРС, Срна, 21. 1. 2024, Прошла је 31 година од некажњеног злочина над Србима у акцији „Масленица“
Од 348 српских жртава, убијених у акцији „Масленица“ и агресији хрватских снага на јужне дијелове Републике Српске Крајине прије 31 годину, до сада је расвијетљена судбина 337 лица, док се на евиденцији несталих води још 11 особа, саопштено је из Документационо-информационог центра "Веритас".
Међу жртвама хрватске агресије су 34 жене, просјечне старости 57 година и троје дјеце до 12 година, као и 65 добровољаца са простора Србије и БиХ који су дошли на Равне Котаре да заједно са тамошњим Србима бране њихова вјековна огњишта.
Међу 11 лица на евиденцији несталих, шест је цивила, од којих с[...]
![Српски меморијал, Митрополија, РТ Балкан, Политика, Krug Portal, 15. 10. 2023, Краљево: Немачка одмазда 1941 - и 2.255... стрељаних талаца [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16915-350x200-no.jpg)
Српски меморијал, Митрополија, РТ Балкан, Политика, Krug Portal, 15. 10. 2023, Краљево: Немачка одмазда 1941 - и 2.255... стрељаних талаца [Мапа]
На данашњи дан, 14. октобра 1941. године окупационе снаге немачког Вермахта су у Краљеву узеле прве таоце и следећих дана стрељале до сада познатих 2.255 талаца - цивила, мушкараца, стараца, али и жена и деце.
Краљево је још једно велико стратиште Срба и групе Словенаца (избеглица из Марибора) у одмазди (за устаничку опсаду Краљева, 4. октобар - 2. новембар 1941), немачког Вермахта, 749. пука 717. посадне дивизије под командом мајора Ота Деша, од 14. до 20. октобра 1941. године.
У три наврата стрељано 2.194 лица са утврђеним личним подацима, и још 61 страдалник за које није могло бити ут[...]
СРНА, ДИЦ Веритас, 29.02.2024, Три од шест идентификованих особа са списка Веритаса – Срби
У Заводу за судску медицину у Загребу идентификовани су посмртни остаци шест особа страдалих у протеклом рату, од којих су три са списка Документационо-информационог центра “Веритас”, док за три нису достављена имена, а ријеч је о посмртним остацима преузетим са подручја БиХ.
Према “Веритасовим” сазнањима идентификовани су четрдесетосмогодишњи Србин Петар /Дане/ Бјелобаба из Радуча код Госпића, који је убијен у августу 1995. године за вријеме хрватске акције “Олуја”. Његове посмртне остатке породица ће сахранити у породичној гробници у родном селу 9. марта.
Међу идентификованим је и Срби[...]
