За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 10.5.2018, Одржан помен трагично настрадалој породици Исаиловић у рату
БРЧКО, 10. МАЈА /СРНА/ – У Брчком је данас одржан помен трагично настрадалој четворочланој породици Исаиловић чији су чланови убијени прије 24 године гранатирањем по ужем језгру града од муслиманских снага из садашњег јужног дијела дистрикта. Од посљедица рањавања гранатом страдала је двадесетседмогодишња Свјетлана Исаиловић која је била у осмом…
РТРС, СРНА, 9.5.2018, Одата пошта ослободиоцима Београда у Другом свјетском рату
Централна државна церемонија поводом Дана побједе над фашизмом у Другом свјетском рату данас је одржана на Гробљу ослободилаца Београда. Државну церемонију, уз војне и државне почасти предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Зоран Ђорђевић. Ђорђевић је положио вијенац и одао почаст на главном постаменту Гробља…
РТРС, Срна, 8.5.2018, Обиљежавање 26 година од страдања Срба у оџачким логорима
У селу Нови Град код Оџака у Федерацији БиХ данас ће бити обиљежено 26 година од затварања 1.294 Срба, међу којима 326 жена и 104 дјетета, у оџачке логоре који су били у објекту основне школе и у Фабрици „Стролит“. Програмом обиљежавања 26 година од њиховог страдања предвиђено је да…
Политика, 5. 5. 2018, Господар алтернативних истина
Гост Белдокса биће и Рут Бекерман, победница Берлинала са документарним филмом „Валдхајмов валцер” о нацистичкој прошлости генералног секретара Уједињених нација Када је недавно као личност у жижи 20. Солунског фестивала документарног филма Аустријанка Рут Бекерман представљала „Валдхајмов валцер”, са којим је у фебруару иначе победила на 68. Берлиналу, рекла је… РТС,Танјуг, 5.5.2018, Одата почаст жртвама под-логора логора Маутхаузен
У склопу обележавања годишњице ослобођења логора Маутхаузен, код Споменика југословенским борцима и жртвама фашистичког терора убијеним у периоду 1941-1945. године у месту Ебензе одржана је церемонија полагања венаца и одавања почасти. Церемонији су присуствовали представници Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства одбране, Министарства унутрашњих послова Србије,…
Политика, 5.5.2018, Човечни према побеђеном непријатељу
У Великом рату, а и пре њега, српска војска је према побеђеном непријатељу неретко исказивала витешко понашање и човечност. Наше војсковође су, како пише златиборски историчар Милисав Р. Ђенић, своју официрску част преносиле на своје ратнике захтевајући поштовање међународних правила о ратовању, што је довело да као народ будемо од…
Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 8.10.2016, Служен парастос за око 2.000 убијених српских ратних сирочића
СИСАК, 8. ОКТОБРА /СРНА/ - На Дјечијем гробљу у Сиску служен је парастос поводом Дана сјећања на страдање око 2.000 српске ратне сирочади која су у том граду била заточена од августа 1942. до јануара 1943. године.
Предсједник Градског Удружења логораша Другог свјетског рата Бањалука Добрила Кукољ изјавила је Срни да је овај дан потребно обиљежавати како се овакво зло никада више ником не бих поновило.
Кукољева, која је присуствовала Дану сјећања у Сиску, рекла је да потребно да младе генерације на којима остаје будућност никада не забораве стравичне злочине које су усташе починиле над ср[...]
![Српски меморијал, 3. 5. 2022, Априлски помен јасеновачким и свим невино страдалим великомученицима усташког геноцида у време НДХ [Видео]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p10941-350x200-no.jpeg)
Српски меморијал, 3. 5. 2022, Априлски помен јасеновачким и свим невино страдалим великомученицима усташког геноцида у време НДХ [Видео]
Видео снимак Априлског помена је на линку:
Молим поделите га на Вашим Фејзбук страницама, пријатељима и на Вама доступним сајтовима и другим друштвеним мрежама - Да одблокирамо заборав преко 1,2 милиона жртава усташког и фашистичког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима 1941-1945!
Захваљујем свим учесницима, посебно преживелима из усташких логора, академику Василију Крестићу за изузетан говор, преживелој деци усташких логора за лично сведочење Смиљи Тишми и Гојку Рончевићу, ученицима СШ „28. јун“ из Источног Сарајева и Гимназије из Србобрана за рецитације и одабир изузетн[...]
Вечерње новости, 10. 2. 2024, Драган Симеуновић: Велики јунак Топличког устанка: Комитски војвода Димитрије Беговић, понос српског рода
МУЧКИ напад Бугарске на Србију 15. октобра 1915. омогућио је да њене савезнице Аустроугарска и Немачка брзо заузму велики део Србије, и био пресудан да те три непријатељске војске затим потисну српску војску и велики део српског народа са територије Краљевине Србије у изгнанство и смрт.
У окупираним крајевима завладао је крвави пир окупаторских војника који су убијали, силовали и палили све што је српско. Посебно су тешка зверства чинили Бугари на територијама које су они окупирали, па тако и у Топлици. Недела бугарских војника, као и најава присилне регрутације српских младића у бугарску в[...]
Политика, 3.7.2021, ЗАРОБЉЕНИЦИ АПРИЛСКОГ РАТА (24) - Рад на аустријским фармама
Уз бригу за чланове породица у поробљеној отаџбини, праћење доступних вести с фронтова, активности у логору и рад на фармама, заточеницима Априлског рата су пролазили дуги заробљенички дани.
Тим речима, читалац „Политике” Растко Брајковић сумирао је и боравак свог прадеде Драгутина Селаковића (1900–1950) из села Сеништа на Златибору у два немачка сталага у Аустрији. Причом о свом претку, Брајковић је дао допринос нашем серијалу.
Према његовим речима, Драгутин Селаковић је Априлски рат дочекао као удовац (супруга Станка је преминула 1938. године) и отац четири сина и кћерке. Заробљен је к[...]
Стање Ствари, 18. 11. 2024, Драгољуб Петровић (†2024): „Службена” и „јавна” употреба језика
Првим законом после успостављања НДХ усташки законодавац је забранио ћирилицу у јавној и у приватној употреби и то им образлагао у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима
На вест о смрти Драгољуба Петровића
Проф. др Драгољуб Петровић (Косор код Подгорице, 20. 6. 1935 ‒ Леушићи, 16. 11. 2024), српски лингвиста, србиста, дијалектолог, фонолог, универзитетски професор.
Дипломирао је, магистрирао и докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду, где је провео свој радни век предајући Дијалектологију и Фонологију српскохрватског, односно српског језика. У више наврата био је директор или помо[...]
