Војвода Путник на врху Канаде

Војвода Радомир Путник и спомен-плоча у Калгарију

Војвода Радомир Путник и спомен-плоча у Калгарију

Хиљаде српских топонима постоји широм планете, један је посебно занимљив и необичан: Планина у Алберти 1918. “крштена” у част српском војсковођи. Путник је висок 2.940 метара

ДРЖАВА Канада, покрајина Алберта, стеновити венац Кананаскис и на њему планина – Путник! Име је добила баш по српском војводи Радомиру Путнику. И тако су је назвали Канађани још 1918. године, одајући почаст начелнику Врховне команде српске војске у Првом светском рату.

По нашим знаменитим личностима и градовима, носе имена још хиљаде топонима у свету. Чак су се и у свемиру “запатили” Срби, на Месецу постоји кратер назван по Милутину Миланковићу, једном од највећих климатолога и астронома 20. века. Наши топоними низали су се вековима у географским картама широм планете, у Русији, Канади, Северној Америци, па у 11 држава САД чак 18 заједница, три општине и девет природних атракција носи назив Београд. Српска дијаспора, ипак, посебно се поноси канадском планином Путник. Зато су Равногорски покрет из Калгарија, највећег града Алберте и група људи из суседног Едмонтона, поставили 2012. године спомен-плочу, у подножју планине.

– Планина Путник названа је у знак вечног сећања на мушкарце и жене из савезничких оружаних снага у Србији и њиховог вође, војводе Радомира Путника (1847-1917) – исклесано је на спомен-плочи, на енглеском језику. – Србија је изгубила четвртину свог становништва, како припадника војске, тако и цивила за време Првог светског рата (1914-1918). Ова жртва била је део канадских и савезничких борби у Европи против три царевине у циљу заштите људских права и слободе човечанства.

Спомен-плочу открио је један од најстаријих чланова Равногорског покрета у Калгарију Бранко Тумбас, а освештао је Обрад Филиповић, парох српске цркве Свети Симеон Мироточиви у Калгарију. Српска заједница у том граду броји до 5.000 припадника и постављање спомен-плоче на Путнику, део је активности неколико српских организација у представљању српске историје, традиције и културе.

– Планина је, иначе, део ланца стеновитих планина између канадских провинција Алберте и Британске Колумбије у планинском масиву Кананаскис и висока је 2.940 метара – каже проф. Добривоје Станојевић, са Факултета политичких наука.

– Док иза већине других српских топонима по свету стоји потреба наших досељеника да поставе знаке као успомене на своја родна места и домовину, планина Путник је “крштена” у част победама и значају војводе Путника у Првом светском рату. А то име је додељено пре готово 100 година, одмах по завршетку рата.

Како наш саговорник каже, од сеоба под Арсенијем Чарнојевићем, када су се Срби склањали од турског угњетавања, па до последњих деценија и бега од рата и потраге за бољим животом, Срби су носили део своје културе, историје, па и топонима.

– У знак успомене на остављене родне крајеве “рађала” су се места са таквим именима у туђини – каже Станојевић. – Тако у Русији постоји град Панчево, у Америци су по Београду и Србији назване многе локације. А, постоје и случајеви, у складу са тезом “Срби, народ најстарији” и наше склоности да све што нам се учини да звучи као нека наша реч, одмах и повежемо са нама, иако то много пута није случај.

Своје националне трагове Срби су остављали широм Северне Америке. Етнолог Маринел Мандреш из Колорада написала је студију “Српски топоними у Северној Америци”, у којој тврди да највише симбола српства има у храмовима, али и на гробљима, у српским организацијама, америчким музејима и другим институцијама.

Национални музеј Тексаса чува у Хјустону слику првог српског досељеника Ђорђа Шагића, који се уселио 1815. године. У Колораду име Београд носи једна поштанска канцеларија, у Илиноису – град, основан 1822 године, а у Мејну – варош настала 1796. године. Кроз овај град тече и поток Белгрејд, а град окружују села Норт Белгрејд, Белгрејд Депот и Белгрејд Милс, а у близини се налазе и Белгрејд језера, једна од главних туристичких атракција ове државе.

 

ЊЕГОШ, КАРАЏИЋ, ПУПИН, ТЕСЛА…

Своје споменике у Америци имају српски великани Петар Петровић Његош, Вук Караџић, Михајло Пупин, Никола Тесла, владика Николај Велимировић, Дража Михаиловић, краљ Петар Други Карађорђевић и многи други национални прваци.

У част Николе Тесле Џон Тредвел је крајем 1897. године, име Тесла дао једном рударском граду у Калифорнији, а исто име од 1900. носи и један заселак у држави Западна Вирџинија.

 

Аутор: Бојана Царановић
Вечерње новости, 20. новембар 2016.

 

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed