За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТРС, Срна, 28.4.2017, У Београду отворена изложба „Јасеновац – право на незаборав“
У Београду је вечерас отворена српско-јеврејска изложба „Јасеновац-право на незаборав“ са које је поручено да злочин, и када се опрости, мора да буде запамћен, како зло у времену подигнутих националних и вјерских страсти не би васкрсло у још екстремнијем облику. Предсједник Народне скупштине Србије Маја Гојковић, која је отворила…
Политика, 26.4.2017, Ана Међо, библиотекар у пензији: Бекство из логора „Сајмиште”
Јављам вам се поводом дописа „Скрајнути споменици и необележени локалитети”, објављеног у овој рубрици 13. марта 2017. Захваљујем се аутору текста на подсећању јер је и мој отац провео шест месеци у логору „Сајмиште” на Сави у Београду. Постоји слика у књизи „Дани смрти на Сајмишту”, на којој је група…
СРНА, 25.4.2017, Премијерно приказан филм „Слобода или смрт“
ГРАДИШКА, 25. АПРИЛА /СРНА/ – У Градишци је вечерас приказан документарни филм „Слобода или смрт“ аутора Милана Пилиповића који представља потресно свједочење јединог живог логораша и учесника пробоја концентрационог логора Јасеновац, осамдесетдеветогодишњег Илије Ивановића из Горњих Подградаца. Ивановић, који је присуствовао премијери филма, навео је да је у Јасеновац одведен…
СРНА, 22.4.2017, Кукољ: Крици, јауци, раздвајање дјеце од мајки, убијање…
Добрили Кукољ, тада десетогодишњој дјевојчици, у памћење се урезала слика дјеце у Јасеновцу, које су усташки стражари, након што би умрла, купили и бацали у Саву. БАЊАЛУКА, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Некадашња јасеновачка логорашица Добрила Кукољ никада није заборавила ужасе из тог усташког концентрационог логора – крике, јауке, ужасе, раздвајање…
СРНА, 22.4.2017, Положени вијенци на споменик жртвама Велеиздајничког процеса
БАЊАЛУКА, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Градоначелник Бањалуке Игор Радојичић и предсједник Скупштине града Будимир Балабан данас су, поводом Дана града 22. априла, на бањалучком гробљу Свети Пантелија положили вијенац на споменик жртвама велеиздајничког процеса. Вијенце су положиле делегација Генералног конзулата Србије у Бањалуци, коју је предводио генерални конзул Владимир Николић,…
СРНА, 22.4.2017, Не блиједе сјећања на страхоте усташког злочина у Јасеновцу
Стоја Карлица одеведена је у усташки логор Јасеновац као деветогодишња дјевојчица. И данас се сјећа страхота које је преживјела, али сматра да се злочини које је тамо видјела не могу описати ријечима. НОВИ ГРАД, 22. АПРИЛА /СРНА/ – Стоја Карлица, осамдесетчетворогодишња старица из Новог Града, никада неће заборавити страхоте које…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 24. 2. 2023, Веритас: Убица српске породице Радосављевић живи као угледни грађанин
Сутра се навршава 31 година од сурове ликвидације четворочлане српске породице Радосављевић у Дарувару у Хрватској, а убица је одавно изашао из затвора и данас живи у том граду као угледан домаћин и "заслужни учесник Домовинског рата".
Тог 25. фебруара 1992. годин припадник Хрватске војске, тада двадесетједногодишњи Јожица Мудри ликвидирао је Радета Радосављевића /36/, његову супругу Јованку /32/ и њихове малољетне синове Дејана /14/ и Ненада /10/, саопштио је Документационо-информативни центар "Веритас".
Убица је увече у униформи војног полицајца дошао у кућу Радосављевића и у току више[...]
Политика, 1. 6. 2024, На растанку с пушкама сузе потекле прекаљеним ратницима
Измучени у Албанској голготи опорављали су се српски војници на острву Крф. Своје пушке, с којима бранише отаџбину, једва су сачували у мучном преласку преко Албаније. Али дође крај том оружју овде на Крфу, нове француске ваљало им је преузети.
Официра Чедомира Захарића, учитеља из Ужица, одредила је овде војна команда у комисију за обуку српских ратника новом француском пушком. Спремао их је он за наредне борбе. Ближила су се војевања на Солунском фронту у која се није могло без доброг наоружања.
Та промена пушака на Крфу није протекла без емоција. Српска војска имала је током првих рат[...]
![NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр - На данашњи дан [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p18375-350x200-no.jpg)
NovosadskaRacija.com, 23. 1. 2024, Новосадска рација, погром и масакр - На данашњи дан [Мапа]
У јеку Другог светског рата, у зиму 1942 године, мађарски фашисти извршили су незапамћен злочин над Србима, Јеврејима и Ромима у јужној Бачкој. Убијања су почела на православни Божић и трајала све до 29. јануара.
Злочин су извршиле мађарске трупе Осовине у јануару 1942. године у јужној Бачкој. Укупан број погинулих цивила у рацији био је 3.809, док су места погођена рацијом Нови Сад, Бечеј, Вилово, Гардиновци, Госпођинци, Ђурђево, Жабаљ, Лок, Мошорин, Србобран, Темерин, Тител, Чуруг и Шајкаш.
Увод у прогром
После сукоба са партизанима на подручју Новог Сада (Шајкашки одред) [...]
Вечерње новости, 6. 9. 2024, Љубодраг Димић: Пропагандни стереотипи да је Србија против НОБ-а: Броз задржао право да одреди време када ће Србија бити конституисана
СРБИЈА је била последња југословенска област која је конституисана као федерална јединица у Новој Југославији. Тај значајни конститутивни чин одиграо се, у више етапа, од новембра 1944. до августа 1945. године.
Иницијативу за одржање Велике антифашистичке народноослободилачке скупштине Србије дао је, формално, Главни народноослободилачки одбор Србије (у документима из новембра 1941. то тело се назива и „Централни одбор за ослобођену територију”). У питању је био покушај успостављања континуитета са устаничком 1941. годином. Суштински, одлуку о одржању „конгреса за Србију” донео је ЦК КПЈ. Б[...]
Вести, 16. 10.2017, Чекала сам да ме убију
Од крвавог октобра у селима горњег Јадра прошло је 76 година, али се осамдесетпетогодишња Стојанка Ђокић, девојачко Антонић, из лозничког села Цикоте свега сећа као да је јуче било.
Сећа се дана када је као деветогодишња девојчица стајала пред пушкама немачких војника и кад смрт није хтела да је узме, преживела је да прича о времену када је људски живот, односно српски живот био мање вредан, тачније 100 српских вредело је као један живот немачког, нацистичког солдата који је газио по Србији.
Немачка војска је баш у овом крају прво применила сурову наредбу о ликвидацији 100 цивила за једног у[...]
