За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Танјуг, 18.7.2017, Обележена 19. годишњица масовне отмице Срба у Ораховцу
Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године Удружење породица киднапованих и убијених на Косову и Метохији обележило је данас годишњицу масовне отмице Срба у селима Ретимље, Оптеруша и Ораховац 1998. године. Годишњици отмице…
Глас Српске, 18.7.2017, Служен парастос у Рогатици: Сјећање на Србе којима су пресудиле комшије
Рогатица – Паљењем свијећа, полагањем вијенаца и служењем парастоса на локалитету Борач у рогатичкој мјесној заједници Козићи одата је почаст за 19 убијених бораца Војске РС. Спомен-обиљежје чува сјећање на 18 јунака којима су пресудили муслимани из сусједних села 1992. године, док је Ранко Стјепановић убијен 1994. Најстарији међу њима…
СРНА, 17.7.2017, Одржан парастос Дражи Михаиловићу
БЕОГРАД, 17. ЈУЛА /СРНА/ – У Цркви Светог Саве на Врачару у Београду данас је служен парастос начелнику штаба Врховне команде Југословенске војске у отаџбини и министру војске, морнарице и ваздухопловства Краљевине Југославије Драгољубу Дражи Михаиловићу поводом 71 године од његовог стријељања. Парастос, којем је присуствовало неколико десетина људи, служило…
Вечерње новости, 20.2.2015, Ђакомо Скоти: За Србе нема повратка
Куће које су Срби напустили спаљују се пошто су опљачкане и нико не спречава ове злочине. Све ово део је једног плана 27. септембар НАЛАЗИМО се на паради хипокрита и фарисеја. Жарко Домљан, један од јастребова хрватског режима, потпредседник парламента и високи поглавар Туђманове партије, учествује у Стразбуру на јесењем…
Глас Српске, СРНА, 15.7.2017, Сахрањени посмртни остаци српског борца убијеног 1995. године
Станари – Посмртни остаци припадника Војске Републике Српске Миланка Лазаревића, кога су 1995. године убили припадници одреда „Ел муџахедин“ у кампу муџахедина у Гостовићима код Завидовића, сахрањени су данас у Церовици код Станара. Лазаревић је као припадник Трећег батаљона Четврте озренске бригаде нестао у Возући у септембру 1995. године, а…
Вечерње новости, 19.2.2015, Ђакомо Скоти: Врховник је био сејач зла
Мико Трипало: Ради се о монструозном плану, чије корене треба тражити у ставовима ХДЗ о етничком чишћењу Срба у Хрватској 11. септембар РИЈЕЧКИ “Нови лист”, једине у то време независне дневне новине, уступио је велики простор лидеру Српске народне партије у Хрватској, Милану Ђукићу, који је испричао оно што је…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 9. 10. 2022, Момчило Павловић: Најтужнији дан Краљевине Југославије и престоног Београда
Деветог октобра 1934. у четири сата и 10 минута, приликом званичне посете Француској, у Марсељу је извршен атентат на краља Југославије Александра (Карађорђевића)
Два најмасовнија догађаја и доживљаја, не рачунајући ослобођење Београда 1918, приредио је краљ Александар народу престонице и читавој земљи. Први када се венчао са румунском принцезом 1922, а други, тужни, када је убијен и када је испраћен из Београда на вечни починак у Белу Цркву, која надвисује Тополу. Оба ова догађаја су била масовна, међународног значаја и оба су забележена камерама.
Сахрана краља Александра 10 дана после [...]
Институт за истраживање српских страдања, 24. 4.2023, Миливоје Иванишевић: Молитва за заборављене Србе
Док смо на недавно прослављен велики српски празник Видовдан у манастирима и црквама, пред споменицима и на гробљима неговали успомену на далеку прошлост ми смо своје молитве наменили и жртвама готово безбројних потоњих српских страдања. Па и жртвама последњих оружаних сукоба у раздобљу 1991-1995. година на просторима претходне заједничке државе. И није се могло ни смело без тога.
Кад је Југославија постала непожељна исто се догодило и са Србима у безмало свим њеним републикама. Наши сународници су протеривани с посла, полицијски контролисани и затварани, деца малтретирана у школама и на ул[...]
НА ЛИЦУ МЕСТА Ни да преболимо ни да опростимо
Милена Марковић | 21. јун 2015. 21:32 | Вечерње новости
Срби у Сребреници и Братунцу не заборављају зулуме под командом Насера Орића (3). Милица и Томо Димитријевић: Двоје деце су нам убили, Александар је имао четири и по године, Радиша једанаест
РАШИ је, сад, 14. био рођендан. Ишли смо да га посетимо, као и свих ових година. И Ацу посећујемо у дану рођења. Нећу да кажем: посећујемо им гробове. Моја су деца у мени жива. Њиховом душом ја дишем. И њихов, срећом, преживели брат. Његова деца. А сви остали су нас заборавили. Ето, свратите ви, још понеко од новинара... Све се зарекнем да ћу речи[...]
СРНА, 16. 3. 2025, У Вршанима обиљежена 81 година од злочина Ханџар дивизије над невиним цивилима
У Вршанима код Бијељине данас је обиљежена 81 година од стравичног покоља који је 16. марта 1944. године починила злогласна 13. СС "Ханџар дивизија", убивши 82 невина мјештана, међу којима осморо дјеце, а страдале су и читаве породице Аћимовић, Божић, Николић и Требић.
„Вршани и данас стоје поносно! Гледајући наше село, куће, школу, цркву и поља, свједочимо да нас нису успјели уништити и да никада неће моћи. Нека је вјечна слава и мир душама невиних жртава, а нека се овакви злочини никада и никоме не понове“, поручено је са данашњег скупа.
Регрутовањем у "Ханџар дивизију" руководио је вр[...]
Вечерње новости, 5. 12. 2022, Бранко Петрановић: Југославија је обнављана цепањем и деградациојом српства: Критеријум на заседању у Јајцу - територијална организација КП пре Априлског рата
ДЕЛЕГАЦИЈУ Србије у Јајцу сачињавали су руководећи комунистички кадрови из српских јединица који нису, за разлику од Словенаца и Хрвата, постављали питање положаја Србије у будућој федерацији и дозволили да се она разграничи на основу стања после Берлинског конгреса
Са становишта порекла новог унутрашњег уређења које је КПЈ стварала у току рата, одлучујући је био критеријум територијалне организације КПЈ пре Априлског рата. У већ постојећој структури партијских органа и организација у јесен 1941. конституисан је само Обласни комитет КПЈ за Санџак, директно везан за ЦК КПЈ, издвајањем из дот[...]
