За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Слађана Зарић: Страдање Срба у Подрињу – Правда за Слободана
На данашњи дан, пре 24 годинe, извршен је злочин над Србима за који још увек нико није судски одговарао. Напад на село Залазје, који је изведен на Петровдан 1992. године, постао је синоним страдања Срба у средњем Подрињу. Тада су на бруталан начин убијени заробљени српски војници чији су остаци…
Срна, 8.7.2016, Парастоси убијеним Србима Ливањског поља
БЕОГРАД, 8. ЈУЛА /СРНА/ – У Цркви Светог Марка у Београду у суботу, 23. јула, биће служен парастос за 1.600 Срба који су мучки убијени на православни празник Огњену Mарију 30. јула 1941. године у Ливну, саопштено је из Удружења „Огњена Марија Ливањска“. Помен страдалима биће служен у недјељу, 24.…
Драгиша Радичевић: Јављање
From: Radisa Dragicevic Date: 2016-07-04 22:55 GMT+02:00 Subject: Javljanje To: srpski.memorijal@gmail.com Poštovani, Pročitao sam Vaš poziv pre nekoliko dana u Politici. Slažem se da je preko potrebno sačiniti spisak stradalih u ratovima dvadesetog veka, iz mnogo razloga. Činjenica je da je trebalo početi ranije – sve je manje tragova i…
ДСС – Предлог Резолуције о геноциду НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима током Другог светског рата
ПРЕДЛОГ РЕПУБЛИКА СРБИЈА НАРОДНА СКУПШТИНА 5. јул 2016. године Београд НАРОДНА СКУПШТИНА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ На основу члана 190. став 1. Пословника Народне скупштине подносимо ПРЕДЛОГ РЕЗОЛУЦИЈЕ НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ О ГЕНОЦИДУ НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ ХРВАТСКЕ НАД СРБИМА, ЈЕВРЕЈИМА И РОМИМА ТОКОМ ДРУГОГ СВЕТСКОГ РАТА, с предлогом да се, сходно члану…
Жртве из Адашеваца
Од: Biljana LAZIĆ Датум: 01. јул 2016. 22.22 Наслов: СРПСКЕ ЖРТВЕ ГЕНОЦИДА Коме: srpski.memorijal@gmail.com Поштовани, из новина сам сазнала за рад Друштва. Радим као наставник историје у ОШ “ Вук Караџић“ Адашевци, општина Шид. У школском дворишту налази се споменик жртвама фашистичког терора и борцима НОБ-а. У Књизи „Адашевачки устанак“…
Први светски рат, логор у Ашаху
Од: Lidija Vucic Датум: 27. јун 2016. 13.18 Наслов: Коме: srpski.memorijal@gmail.com Управном одбору Друштва за подизање Меморијалног центра српских жртава геноцида у 20. веку Пратећи писање штампе о различитим историјским чињеницама, посебно о онима у току 20. века, сазнала сам за оснивање вашег Друштва. Сматрам да су идеја о Меморијалном…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, СРНА, 6. 4. 2024, ’Веритас‘ чува истину о судбини 8.500 убијених, међу њима и о баки Анђи и Драгиши Врањешу
База података Документационо-информационог центра "Веритас" чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској, од којих су 38 одсто цивили убијени и масакрираних по правилу на кућном прагу само зато што су Срби, а чије убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је Срни директор "Веритаса" Саво Штрбац.
Он је навео да је Бранко Катић, пријављујући случај своје седамдесеттрогодишње мајке Анђе, која је убијена на кућном прагу у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. године, рекао да је убијена у 17.00 часова тог дана и да је један од убица био Тихомир Армада зв[...]
Политика, Танјуг, 3. 9. 2023, Годишњица победе Срба на Делиграду 1806. године
На данашњи дан 1806. године Карађорђеви устаници су на Делиграду потукли Турке.
На улазу у Ђуниски теснац, између Ражња и Алексинца, под командом вође Првог српског устанка Карађорђа, Срби су тада одбили напад бројчано надмоћних турских снага, одбацивши их ка Нишу.
Пошто се знало да се по наређењу Високе Порте, односно султана Селима III, припрема велика офанзива на устаничку Србију, Карађорђе је организовао, колико је био могуће, утврђивање праваца вероватних наступања турских трупа.
Тако је Јаков Ненадовић, како му је наложено, обезбеђивао вероватни правац надирања из Босне, а војво[...]
РТ Балкан, Вечерње новости, 10. 3. 2024, Чврсти докази о истребљењу Срба на КиМ на суђењу лидерима тзв. ОВК: Киднаповани, мучени, убијани..
Срби су на суђењу говорили о томе како су киднаповани и мучени, док су Албанци који су сведочили без мера заштите углавном у судници "губили памћење"
У првој години суђења за ратне и злочине против човечности бившим лидерима тзв. ОВК Хашиму Тачију, Кадрију Весељију, Реџепу Сељимију и Јакупу Краснићију пред Специјализованим судом у Хагу Срби су са места за сведоке углавном говорили јавно, наводећи патње кроз које су прошли у логорима тзв. Ослободилачке војске Косова, пишу Новости.
Они који су преживели сећали су се како су киднаповани и мучени. Део њих дошао је да говори о члановима породица [...]
Светигора.com, 17.10.2021, Генерал италијанске војске: Лично сам видио раскопане српске гробове и разбацане кости
Генерал италијанске војске Лерарио Козимо, који је био љекар у саставу Кфора на Косову и Метохији, у ауторском тексту за Вечерње новости, описао је оно што је видио на градском гробљу у Пећи код села Бело Поље, а то, како је навео, никада није замишљао да ће видети.
Никада нећу разумети – да неко ископа и разбаца остатке лешева?! Видео сам својим очима уништене надгробне споменике на светој земљи.
Зашто? Зашто се то догодило?
Никада то нисам разумео. Покушао сам, али нисам успео. Никада.
Зато што заправо није могуће разумети логички смисао по коме би наоружана фракција у рату треба[...]
Вечерње новости, 6.10.2019, Свете слике преточио у свете зидине: Млади архитекта (27) урадио Спомен-музеј у Старом Броду
Са само 27 година урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век
МЛАДИ архитекта из Зворника Новица Мотика са 27 година, урадио је дела која би била довољна за један просечан радни и уметнички век. А круна његовог плодног рада је Спомен-музеј у Старом Броду, за који је пројекат урадио бесплатно, чиме је обележено 77 година од страдања више од шест хиљада Срба, голоруких људи, жена и деце, који су пред разулареним усташама бежали из Пала, Олова, Кладња, Сокоца, Хан Пијеска, Рогатице и Вишеграда ка Дрини, Србији и слободи, кад су их на зверски начин побиле хорде Ј[...]
