За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба

Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал

Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.

Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.

Логори за Србе у Аустроугарској

Људски губици српског народа у 2. светском рату

Логори за Србе у Бугарској

Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Зашто „Српски меморијал“?
Политика, 29.5.2016, Сва имена у Кући сећања

Да се не забораве наши страдали Циљ Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку јесте да се најпре попишу настрадали, а затим да се у Београду подигне здање које ће достојно одражавати успомену на ратна страдања На Видовдан 1916. године у Лондону, у цркви Светог Павла,…
Политика, 24.5.2016, У аустроугарске логоре Срби су одвођени одмах после Сарајевског атентата
Пријатељ Божји, 24.5.2016, академик Василије Крестић: Историјска позадина и рађање идеје о геноциду над српским народом у Хрватској

Приликом снимања филма „Иродови синови“ забележено је обиље материјала којег је, због временске ограничености, било немогуће уврстити у овај документарно-аналитички пројекат. Зато већину наших саговорника додатно представљамо појединачним видео записима. Чињеница је да геноцид, као историјски феномен, није нешто што је могло настати „преко ноћи“. У његове темеље уграђени су…
Срна, 24.5.2016, Коњиц: Сјећање на страдање Срба из села Брадина

Преживјели и протјерани Срби из коњичког села Брадина одржаће сутра помен у знак сјећања на страшни дан прије 24 године када су злочинци из редова муслиманских и хрватских снага спалили ово и околна села. Тада су злочинци на најбруталнији начин убили 48 српских цивила, остале протјерали и одвели у логоре,…
Борис Беговић: На Пагу је за два месеца 1941. убијено осам хиљада Срба и Јевреја

ИНТЕРВЈУ БОРИС БЕГОВИЋ, члан удружења „Јадовно” Спомен-плоча у ували Слана први пут постављана 7. септембра 1975. године, плоча је разбијена 1991. обновљена 26. јуна 2010. године али је разбијена два дана по откривању Председник удружења „Јадовно” др Душан Басташић и професор др Борис Беговић, члан тог удружења, марта прошле године…
Политика, 23.5.2016, Ебензе, Гузен, Хартхајм: тунели и лабораторије смрти

МАУТХАУЗЕН – СТРАТИШТЕ У ОБА СВЕТСКА РАТА Ни један од три подручна логора Маутхаузена, ни робовско копање тунела у Ебензеу, ни крематоријум у Гузену, ни медицински експерименти у Хартхајму, нису заобишли људе са ових простора Линц/Маутхаузен – Власник куће пред којом смо се паркирали брижљиво је одабрао мушкатле за…