Вечерње новости, 26.7.2017, Свет ни не зна за Јасеновац, по зверствима хрватски логор био страшнији од Аушвица

Стара Градишка, логор из система хрватских логора за српску децу најмлађег узраста, јул 1942. Фото: Архива

Стара Градишка, логор из система хрватских логора за српску децу најмлађег узраста, јул 1942. Фото: Архива

Професор Гидеон Грајф, израелски експерт за Холокауст, о највећем концентрационом логору у НДХ. Хрватске руке овде су потпуно прекривене крвљу невиних Срба, Рома и Јевреја

ТЕШКО је поверовати да је чак и данас, крајем јула 2017. године, Јасеновац прилично непознат у међународним оквирима, упркос огромној важности коју има не само за регионалну већ и за европску и историју Холокауста. Јер, и логор Јасеновац и други логори из његовог „система“ у Хрватској, од осталих нацистичких логора разликују се из два разлога. Први је да су, по сведочењима малобројних преживелих, мучења у Јасеновцу било много монструознија и демонскија него у Аушвицу и осталим нацистичким логорима, а други разлог је што је настао и постојао без и најмањег учешћа немачких војника. Био је то пакао на земљи. Зато су у Јасеновцу хрватске руке потпуно прекривене крвљу!

Ово је у разговору за „Новости“ у уторак рекао професор др Гидеон Грајф, главни историчар израелског Института за образовање, документовање и истраживање Холокауста „Шем олам“. Овај водећи историчар Удружења за образовне пројекте о Холокаусту у Мајамију боравио је ових дана у Београду и у Заједници јеврејских општина Србије у уторак је говорио у оквиру трибине посвећене највећем логору смрти у Независној Држави Хрватској.

Иако га после више од четири деценије рада сматрају једним од водећих стручњака за Аушвиц и Зондеркомандо, професор Грајф се последње две године с посебном пажњом посветио изучавању Јасеновца. За наредну годину најављује објављивање књиге „Јасеновац – Аушвиц Балкана“, а један је од уредника зборника „Право на незаборав – Јасеновац“, објављеног у априлу ове године под покровитељством Министарства спољних послова Србије.

– За овај страшни логор давно сам чуо, али нисам много знао о њему – каже професор Грајф. – Детаљније сам почео да га проучавам пре две године. Поражавајуће је, међутим, што многобројне моје колеге, иако су историчари не знају ништа о Јасеновцу. Чак не знају ни у којој држави је био, а камоли да га лоцирају! А историја убијених у Јасеновцу није само историја смрти већ историја о зверствима, злу, садизму и нечовештву. У концентрационим логорима које су водили Хрвати смрт је сматрана врхунском вредношћу. Злотвори су уживали у мучењу својих жртава и стално су изналазили нове начине тортуре. Сама смрт није им била довољна, већ је морала да потраје и да изазове болне патње до самог краја.

Застрашујуће је, по речима нашег саговорника, што су такву тортуру у Јасеновцу доживљавали одрасли, али што је још страшније и деца и – бебе

– За Јасеновац је важно знати и зато што је, међу нацистичким логорима, јединствен по томе што је у свом систему имао и логоре за децу – каже професор. – Немци су имали логоре за жене, мушкарце или мешовите у којима су са одраслима била и деца. А Хрвати су отишли корак даље и имали чак и дечје логоре. Страхота! Ти тек рођени малишани су за неколико месеци живота доживели само окрутност и садизам!

Јасеновац је, по речима нашег саговорника, био сличан другим концентрационим логорима по томе што у њима није било довољно само убити жртве, већ их је требало изложити и тортури и понизити их пре смрти.

– Тако су и Хрвати као Немци своје жртве убијали два пута – наставља професор Грајф. – Али страшна је и неспорна истина да су чак и немачки официри који су посећивали Јасеновац и друге логоре у Хрватској били згранути бруталношћу коју су у њима видели. Већ 10. јула 1941, Едмонд фон Хонстенау, немачки војни аташе у Загребу, пише Хајнриху Химлеру да су немачке трупе „неми сведоци бруталности усташа над Србима, Јеврејима и Ромима“.

Због свих страхота које је за минуле две године обимних истраживања сазнао о Јасеновцу, професор је одлучио да део свог рада посвети његовим жртвама.

– Гласови стотина хиљада невиних жртава Јасеновца и свих логора смрти у Хрватској, који су сурово и на најбруталнији начин погубљени, дозивају нас из утробе земље са молбом да не буду заборављени – каже професор Грајф. – Ми који смо преживели морамо да чувамо њихов ехо. Морамо да из све снаге подигнемо глас како би се за њихово страдање и патње чуло широм света. Тај наш глас, заправо, мора да буде врисак пошто њихове убице Хрвати са својим пријатељима све јаче покушавају да избришу трагове злочина, да поново пишу историју и да изврну чињенице. Штавише, уверени су да њихов ревизионизам може да успе. Али сигуран сам да нису у праву и да неће успети.

 

СТЕПИНАЦ

КАДА је реч о кардиналу Алојзију Степинцу, рећи ћу вам јасно, оштро и кратко: његова канонизација је сама по себи злочин, а људи који намеравају да га канонизују су злочинци – каже професор Грајф. – То је подсмевање жртвама. Свако ко је подржавао злочиначки режим попут усташког не заслужује никакву награду! Сам покушај да се избрише и релативизује историја Јасеновца личи на покушаје да се укине сећање на Холокауст, што је врло опасан феномен. И из тог разлога рабин Абрахам Кригер, оснивач и председник Института „Шем олам“, и ја смо овде дошли да изразимо противљење хрватским покушајима да преиначе историју.

 

ИЗЛОЖБА У ИЗРАЕЛУ ПОЧЕТКОМ ДЕЦЕМБРА

ПРОФЕСОР Гидеон Грајф је директор Међународне експертске групе историчара која је 27. јануара, поводом 75 година од оснивања Јасеновца, у Њујорку организовала изложбу „Истина о Јасеновцу – право на незаборав“, која је била највећа поставка о овом усташком логору у иностранству. На њој је било изложено 180 паноа са текстовима историчара, 25 скулптура вајара Љубише Манчића и Катарине Трипковић и 21 цртеж сликара Драгана Јеловца, као и аутентични предмети Меморијалног центра „Доња Градина“ и грађа из архива Израела, Немачке, САД, Италије, Норвешке, Републике Српске, Хрватске и Србије. Ова изложба ће у децембру бити приређена и у Израелу.

 

 

Јелена МАТИЈЕВИЋ

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed