За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Срна, РТРС, Глас Српске, 3.5.2016, Одата почаст убијеним војницима ЈНА у Добровољачкој
Сарајево – Навршиле су се 24 године од општег напада на објекте и војнике ЈНА у Сарајеву и бруталног убиства припадника ЈНА у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године. У нападима паравојних муслиманских формација и тзв. Територијалне одбране РБиХ 2. и 3. маја 1992. године убијена су 42 војника, 71…
KruševacGrad.rs, 3. 5. 2016, Научни скуп у Крушевцу „Отворено о Априлском рату 1941.“
У Легату Милића од Мачве, а у организацији Историјског архива Крушевац одржан је научни скуп о Априлском рату 1941. године у Југославији са акцентом на Крушевачки крај, на којем је наступило десетак историчара и истраживача из земље и значајан број слушалаца Скуп су отворили Крушевљани – Ненад Соколовић, директор Историјског…
Вести, 3.5.2018, „Иконе“ Великог рата – Изложба фотографија Ристе Марјановћа
У лозничком Музеју Јадра отворена је изложба „Немојте нас заборавити“ на којој је представљено стваралаштво фотографа Ристе Марјановића, учесника Великог рата, који је са првих линија фронта својом фотографијом извештавао свет о борби и страдању српског народа током ратних година. Он је оставио сведочанство на славне дане српске историје и…
Вечерње новости, 1.5.2016, Испуњена жеља војводе Бојовића
Јованка Симић | 01. мај 2016. Сто година смо се оглушивали о молбу великог ратника да не заборавимо Србе страдале у логору Нађмеђер. На мермерном спомен-зиду највећег гробља после Зејтинлика биће уклесана имена 6.000 страдалника Дај Боже, да им се њихова велика уједињена отаџбина што скорије одужи великим и достојним…
Срна, 3.5.2016, И Београд вапи за меморијалом јасеновачким жртвама
БЕОГРАД, 3. МАЈА /СРНА/ – Београдски архитекта Предраг Ристић, према чијем нацрту би 2017. године требало да почне изградња цркве у склопу Меморијалног комплекса жртвама Јасеновца у Доњој Градини, изјавио је да јасеновачки злочин представља хрватски геноцид расут Савом све до Црног мора, који треба да буде обиљежен и у…
Срна, 2.5.2016, Служен парастос Србима побијеним на Васкрс 1942. године
БАЊАЛУКА, 2. МАЈА /СРНА/ – На спомен-обиљежју у Бијелом Потоку код Бањалуке данас је служен парастос за 54 Србина који су убијени на Васкрс, 5. априла 1942. године. Предсједник Удружења породица, потомака и поштовалаца жртава „Бијели Поток“ Бранко Милинковић рекао је да је у усташком походу побијен искључиво невин народ,…
Не заборављамо – Памтимо
Политика, 16. 3. 2025, Мозаик злочина на Косову и Метохији
ТЕМА НЕДЕЉЕ: МАРТОВСКИ ПОГРОМ – УЗРОК, РАЗАРАЊА, ПОСЛЕДИЦЕ
Мозаик злочина на Косову и Метохији
Кфор и Косовска полиција као саучесници у погрому
Правда после погрома
Мартовски погром, један од највећих мирнодопских злочина у Европи после Другог светског рата, српска Вартоломејска ноћ, два дана која су Српској православној цркви задала најтежи ударац у историји, прекретница злочина и страха у животу косовских Срба од којих се рачуна време на пре погрома и после погрома. Ако је давна и пресудна Косовска битка на широком плану историјска вододелница, онда је мартовски погром[...]
ИН4С, 3. 2. 2023, Опроштајно писмо Вељка Чубриловића породици које је требало да буде спаљено
На данашњи дан, 3.фебрура 1915. године, обешен је учитељ Вељко Чубриловић који је био један од организатора атентата на аустријског надвојводу Франца Фердинанда 28. јуна 1914. године. Суд у Сарајеву га је осудио због велеиздаје на смртну казну вешањем.
Пред извшење смртне казне написао је писмо својој породици и требало је писмо да буде спаљено али тамничар се сажалио и преписао писмо пре него га је запалио по наредби.
„Када примиш ово писмо, мој дух лебдеће над Тобом и нашим чедом, милом Надом. Твој Вељко оставиће ову „долину суза“, а ништа нема да остави теби, мила моја, и на[...]
РТ Балкан, 7. 1. 2025, О живим ранама и лицемерју: Тридесет и две године од крвавог Божића у Кравици
На Божић 1993. јединице Насера Орића из Сребренице убиле су у овом селу 49 мештана, седморо је нестало, запаљено је 688 српских кућа, 101 дете остало је без једног или оба родитеља, недовољно да се покрену механизми међународне правде
Тридесет и две године касније, за браћу и сестре жртава, синове и кћери, рођене и нерођене, за очеве и мајке побијених, Кравица је жива рана, и даље отворена, боли и пече и никад неће зарасти. Док су живи.
За остале, за једне, место код Братунца прича је о злу и страховитој мржњи, тешком бешчашћу, злочинима пред којима памет стаје, о правди која за једне ва[...]
Политика, 23.6.2020, Годишњица отмице 10 српских рудара на Космету
Данас је у спомен-соби Косметске жртве обележено 22 године од отмице десет рудара површинског копа угља Белаћевац, у Дреници на Косову и Метохији.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић каже да то није само питање нестанка људи, већ монструозни злочин чији се исход не зна.
„Тражећи њихова тела, ми у ствари тражимо истину”, истакао је Ђорђевић, саопштено је из Удружења породица киднапованих и убијених на КиМ.
Идеја је била, каже Ђорђевић, да се рудари казне и да се казни српски народ, као и безброј пута дотада и безброј пута после тога.
Он је рек[...]
НСПМ, 13.9.2017, Масакр српских цивила у селу Бравнице, 1995. године
На данашњи дан, 13. септембра 1995. хрватски екстремисти су на бруталан начин извршили масакр над чак 81 српским цивилом, који су се у избегличкој колони повлачили из окупираног Доњег Вакуфа према Бањалуци.
Колону су чинили углавном жене, деца и старци, али су их хрватски екстремисти свеједно немилосрдно истребљивали, најпре гађајући зољама и гранатама, а потом су преживеле "довршавали" аутоматским пушкама. Главни злочинац Дамир Крстичевић тренутно министар одбране Хрватске.
Док су 1993. војници Републике Српске управо на том простору спасили хрватске избеглице који су бежале од Муслиман[...]
