Српска гробља нестају у срединама на Косову и Метохији, у којима више нема српског становништва или је веома малобројно. Албанци их затрпавају смећем, руше и прекопавају. „Ни мртвима не дају мира“, кажу малобројни Срби.
ПРИШTИНА, 12. МАЈА /СРНА/ – Српска гробља на Косову и Метохији, у насељима у којима су до 1999. године живјели Срби, данас су девастирана, зарасла у шибље, претворена у депоније, а до већине се може стићи само у тајности.
Према подацима Епархије рашко-призренске, више од 80 одсто гробаља је уништено и затрпано смећем и шутом.
Највише су уништена градска гробља у Ђаковици и Приштини, од којег је само веће гробље у Пећи. Стотине надгробних споменика је порушено или су однесене мермерне плоче.
Мржња албанских екстремиста према Србима иде дотле да, осим што односе надгробне споменике, прекопавају гробља и разбацују посмртне остатке.
Срби на гробове својих сродника долазе у тајности у Ђаковицу, на подручја општина Подујево, Сува Река, Глоговац, Србица, а ништа мањи ризик није ни излазак на гробља у Пећи, Дечанима, јужној Косовској Митровици, Приштини, те у селима метохијске котлине.
Срби који живе по централној Србији посјећују гробља у урбаним срединама по Косову и Метохији, јужно од Ибра, само уколико Канцеларија Владе Србије за Косово и Метохију обезбиједи превоз. Због тога су учестали преноси посмртних остатака сродника у мјеста гдје сада живе њихови потомци.
Свештеник приштински Саша Митровић увијек када су задушнице апелује да сународници да не откопавају и преносе посмртне остатке својих предака, јер је то гријех према њиховим душама.
Обнова и чишћење гробаља препуштено је косовским институцијама које од задушница до задушница очисте по неколико гробних мјеста и споменика.
Старосједилац из Приштине Илија Трајковић рекао је Срни да је циљ да ове локације буду што запуштеније да би их претворили у градско грађевинско земљиште.
Он је увјерен да ће албанске власти и бизнисмени за највише десетак година „отети“ дио гробља на коме није било сахрањивања.
„Плашим се да ће, уколико се настави са преношењем посмртних остатак, а и због тога што мали број Срба долази на то наше једино православно гробље у Приштини, за двадесетак година силом прилика бити извршена пренамјена локације гробља“, каже Tрајковић.
И он апелује да родбина, пријатељи и сународници бар о задушницама дођу до Приштине, али и других средина и очисте коров на гробљима, јер ће због зарастања Албанцима бити лакше да их претворе у депоније.
Уз ограду српског гробља у Приштини изграђене су вишеспратнице, пословно стамбени обекти, док се капела, изграђена пред рат, све више претвара у сметљиште и уточиште за бескућнике.
Старо српско гробље у Ораховцу претворено је у депоније на коју Албанци бацају угинуле животиње и смеће.
Мјештанин Гвозден Шарић каже да је намјера да се девастирањем гробља додатно уплаше преостали Срби, посебно они који су већ „једном ногом“ у централној Србији.
Према његовим ријечима, на овај начин им стављају до знања да на Косову и Метохији, бар на територији јужно од Ибра, нема мјеста ни за мртве, ни за живе Србе.
Неђељко ЗЕЈАК