За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Живадин Јовановић: Неко и мртве Србе опет покушава да убије
Сведок, број: 1014, децембар 2015 / јануар 2016. Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку Давно је речено – ко не поштује своју историју ризикује да му се историја понови. А историја српског народа је историја вековног страдања за слободу, страдања бранилаца на фронту, али…
Политика, 18.1.2916, У Шиду обележавање 120 година од рођења Саве Шумановића
Галерија слика „Сава Шумановић” у Шиду обележиће 22. јануара пригодним програмом 120 година од рођења великог уметника. Поред промовисања нове сталне поставке у делимично измењеном простору, планирано је да се та свечана прилика искористи да се галерија захвали свим пријатељима куће, институцијама, установама и појединцима који су у претходном периоду…
Вечерње новости, 17.1. 2016, Повратак мудре владарке Милице после шест векова
У Трстенику откривен величанствени споменик кнегињи, удовици славног кнеза Лазара. Донатор је познати српски добротвор из Америке проф. др Радмила Милентијевић КНЕГИЊА Милица, мудра владарка и светитељка, после шест векова вратила се кући. Споменик честитој заштитници средњовековне Србије откривен је у центру Трстеника, недалеко од манастира Љубостиња, одакле је удовица…
Вечерње новости, 10.1.2016, Миливоје Иванишевић: Злодела над Србима и дан-данас се прикривају
Историчар Миливоје Иванишевић: У последњем рату у БиХ страдало 31.000 Срба, у Првом светском око 400.000, а Другом 721.000. Демографске чињенице годинама скриване. РС је наша највећа победа у 20. веку РЕПУБЛИКА Српска створена је животима 31.000 њених грађана који су погинули у грађанском рату у БиХ од 1992. до…
Спона: Сто година од покоља у Поречу [Мапа]
Навршава се овог Бадњег дана 100 година од покоља код Дервишке њиве у Поречу, у југозападном делу Македоније. Тада је 1916. извршен страшан масакр 103 најугледнија мештанина Пореча. Стравичан покољ уочи православног Божића пре 100 година, у народу овог подручја познат је као најгрозоморнији „чин одмазде“ бугарских окупатора, како би…
Вечерње новости, 3.1.2015, Василије Крестић: Које су замке европског пута
Академик Василије Крестић о преговорима са Бриселом, уценама око Косова, НАТО, Русији, односима са Хрватском, Војводини… ЗА мене је непојмљиво онако славодобитно, свечарско и хвалоспевно обележавање почетка преговора са ЕУ, утолико пре што поглавље 35, како чујемо, има „пуно различитих замки“. Из досадашњих јавних расправа успео сам да схватим…
Не заборављамо – Памтимо
РТРС, Срна, 25.7.2018, Братунац: Помен страдалим Србима из Хранче
Код централног Спомен-крста на градском гробљу у Братунцу данас је служен парастос, прислужене свијеће и положено цвијеће за 20 настрадалих Срба из насеља Хранча у одбрамбено-отаџбинском рату, од којих је седморо погинуло на данашњи дан 1992. године.
Делегација Општинске организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила положила је цвијеће, а чланови породица и комшије прислужили су свијеће за покој душа убијених сродника и пријатеља.
Међу седам убијених српских цивила прије 26 година биле су три жене.
Још није пронађен мјештанин Драгомир Митровић који је нестао 15[...]
Политика, СРНА, 6. 4. 2024, ’Веритас‘ чува истину о судбини 8.500 убијених, међу њима и о баки Анђи и Драгиши Врањешу
База података Документационо-информационог центра "Веритас" чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској, од којих су 38 одсто цивили убијени и масакрираних по правилу на кућном прагу само зато што су Срби, а чије убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је Срни директор "Веритаса" Саво Штрбац.
Он је навео да је Бранко Катић, пријављујући случај своје седамдесеттрогодишње мајке Анђе, која је убијена на кућном прагу у селу Отишић код Сиња 16. јула 1993. године, рекао да је убијена у 17.00 часова тог дана и да је један од убица био Тихомир Армада зв[...]
![Блог наставника, 20. 10. 2023, Дамир С. Живковић: Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац 1942. [Мапа] На данашњи дан](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p16977-350x200-no.jpg)
Блог наставника, 20. 10. 2023, Дамир С. Живковић: Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац 1942. [Мапа] На данашњи дан
Села Велико и Мало Паланчиште и Горњи Јеловац смештена су уз пут Приједор–Дубица, испод саме Козаре. Ова најмногољуднија села приједорске општине током Другог светског рата претрпела су огромне губитке страдајући током сваке непријатељске офанзиве.
Повод за геноцидни злочин у овим селима био је неуспех офанзиве на Козару 1942. године. Злочин су извршили припадници Друге усташке сатније Осме усташке бојне предвођене сатником Батинићем. Злочин је почињен без употребе ватреног оружја, ножевима, секирама без иједног испаљеног метка.
У периоду од 20. до 23. октобра страдало је 388 житеља Великог [...]
Исповест Јеврејина из САД: Ућуткивали ме чим поменем усташе
Дубравка Савић | 12. септембар 2015 | Вечерње новости
Дени Новак, Јеврејин из САД, о снимању филма о стратишту на Пагу у Хрватској: Уколико су заиста католички верници, треба да прочитају десет божјих заповести, посебно ону која каже: “Не убиј!”
СПРЕМАО сам се да говорим на месту страдања моје породице, када сам видео да нам се приближава човек са дететом. Држао сам слике мајке и тетке у рукама, а он је почео да виче: “Овде се ништа није догодило! Одлазите! Идите сместа!”
Овако о својим помешаним осећањима за “Новости” прича Дени Новак, пензионисани професор математике на [...]
РТ Балкан, 27. 12. 2022, Добојски логор - прво организовано масовно стратиште у Европи
Председник Републике Српске, поводом обележавања 107 година од интернације Срба у логор у Добоју, рекао да се никада не смеју заборавити геноцидне политике које су биле усмераване против српског народа
Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је концентрациони логор за Србе у Добоју, који су оформиле аустроугарске власти, први логор у модерној Европи 20. века у којем је од 1915. до 1917. године било заточено више од 45.000 невиних српских логораша, од којих 12.000 није преживело зверска мучења и злостављања.
"Тужна је чињеница да су жртве овог првог организованог масовног [...]
