РТ Балкан, 27. 12. 2022, Добојски логор – прво организовано масовно стратиште у Европи

Добој: У логору извршен геноцид над Србима Фото: СРНА

Председник Републике Српске, поводом обележавања 107 година од интернације Срба у логор у Добоју, рекао да се никада не смеју заборавити геноцидне политике које су биле усмераване против српског народа

Председник Републике Српске Милорад Додик изјавио је да је концентрациони логор за Србе у Добоју, који су оформиле аустроугарске власти, први логор у модерној Европи 20. века у којем је од 1915. до 1917. године било заточено више од 45.000 невиних српских логораша, од којих 12.000 није преживело зверска мучења и злостављања.

„Тужна је чињеница да су жртве овог првог организованог масовног стратишта у дотадашњој историји цивилизоване Европе била и недужна деца, српска нејач из Босне и Херцеговине, Србије и Црне Горе“, нагласио је Додик за „Срну“, истакавши да је обавеза и дужност како садашњих, тако и будућих генерација да никада не забораве патњу и тешку судбину добојских мученика.

Додик је указао да је формирање логора у Добоју само доказ више да су Срби страдалнички народ, али и да је 20. век, заправо био век српског страдања и геноцида над нашим народом.

„У календару српског страдања 27. децембар има посебно место, јер је то један у низу тужних датума српске историје и српског страдања, које је на овим просторима присутно у континуитету и, као по устаљеној матрици, резервисано искључиво за Србе“, нагласио је председник Републике Српске.

Он је поручио да не само данас, већ сваког дана у години, Срби морају да негују културу сећања, јер је то најмање што се може учинити за претке, али и потомке.

„Никада не смемо да заборавимо ниједно дете, жену, старца, мушкарца, војника, наше недужне претке који су били жртве зверских, злочиначких и геноцидних политика, усмерених против недужних људи, и то само зато што су били поносни Срби“.

Додик је нагласио да се Срби и данас боре за своју слободу против разних видљивих и невидиљивих непријатеља који на разне начине, под плаштом наводне демократије, покушавају да Србе сведу на обесправљену статистичку грешку.

„Али, колико год нас убијали, понижавали, покушавали да прекроје истину и фалсификују историју, поносни и честити српски народ вековима опстаје и опстајаће на овим просторима“.

У Добоју ће данас поменом и полагањем венаца бити обележено 107 година од интернације Срба у логор, који су у овом граду оформиле аустроугарске власти.

Први концентрациони логор на тлу Европе основан је на тлу данашње Босне и Херцеговине. Аустроугарске власти основале су концентрациони логор за Србе у Добоју, 27. децембра 1915. године.

 

Према подацима из књиге Добојски логор Душана Паравца, писане на основу црквених докумената и изјава преживелих логораша, аустроугарски логор био је на простору садашње Железничке станице у Добоју, а заробљени Срби били су смештени у дрвеним баракама, које су претходно биле штале.

Кроз Добојски логор је 27.12.1915-5.7.1917. прошло 45.791 лице :- 16.673 БиХ мушкарца- 16.996 БиХ жена и деце- 9.172 војника Краљевске српске војске – 2.950 војника Војске КЦГ. Интернирани су Срби из источног пограничја БиХ и остали проблематични елементи међу њима Борисав Станковић

 

Да се мало зна о томе да су први концентрациони логори, основани за Србе током 1915. и 1916. године, говорили су многобројни историчари, који су истицали да Аустријанци воде покварену политику, која би требало да говори о томе да нису они криви, већ нацисти, не размишљајући о томе да су многе тековине каснијег нацистичког режима, заправо аустроугарски изум.

Деценијама касније, када је Други светски рат немилосрдно односио животе, постало је јасно да су и у логору Маутхаузен, у нацистичкј Аустрији, први цивили који су доведени на место које је синоним за патњу, бол, неизвесност, глад и на крају, у већини случајева смрт, били, поново, Срби.

Према наводима историчара, у светским оквирима, први концентрациони логори за цивиле настајали су у Бурском рату, почетком 20. века, када су Британци затварали побуњене потомке холандских досељеника Буре, док би, макар у европским оквирима, требало да буде сасвим јасно која нација је прва „искусила“ на својој кожи бруталност концентрационих логора.

Геноцид над Србима: пројекти швапски, извођачи домаћи.Планови истребљења Срба су прављени у Бечу још од Берлинског конгреса. Шуцкори (муслимански добровољци) су преваром скупили преко 46.000 Срба и довели у Добојски логор. До 1917. у логору је убијено преко 12.000 Срба.

Архијерејски намесник добојски Мирко Николић рекао је да сматра да би одлука да се жртве добојског логора прогласе за мученике, требало што пре да се донесе, јер је неговање културе сећања једини начин да од заборава буде сачувано страдање 45.791 Србина.

„Претежно су у добојски логор депортовани Срби са подручја западне Србије, као и Сарајева, Сокоца, Рогатице, Горажда, Билеће и Требиња. Они су у овом злогласном логору страдали у највећим мукама“, рекао је Николић за „Срну“.

У помен жртвама добојског логора Српска православна црква објавила је у септембру 1938. године Споменицу и у порти добојског Саборног храма Светих апостола Петра и Павла освештала изграђену спомен-костурницу у којој се налазе ексхумирани посмртни остаци око 12.000 жртава Добојског логора.

У Добоју је 1. јула 2016. године откривен и освештан споменик „Добојски логор 1915-1917″

Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова утврдио је као догађај од посебног значаја интернацију Срба у добојски аустроугарски логор, будући да је тадашња Аустроугарска извршила први геноцид над Србима у 20. веку.

У Аустроугарским логорима преминуо сваки трећи ратни заробљеник

Према службеним проценама Владе Краљевине Србије с краја рата, 1918, у логорима Аустроугарске било је око 150.000 ратних заробљеника, тачније 147.677, од чега је 50.000 умрло, док је укупан њихов број, рачунајући и Бугарску и Немачку – износио 182.000. Такође, процењено је да је у Аустроугарској било интернирано 50.000 цивила, од којих је у логорима умрло 20.000″, наводе историчари.

Пописивање логораша трајало је све до Другог светског рата и никада није завршено, а према расположивим подацима види се да је у њима умро сваки трећи ратни заробљеник и скоро сваки други интернирани цивил.