За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТС, 15.12.2015, Старо сајмиште ускоро Меморијални комплекс
Градски менаџер Горан Весић обишао је Меморијални комплекс на Старом београдском сајмишту, и најавио да ће следеће године бити расписан конкурс за пројекат реконструкције централне куле тог комплекса, која је расељена. Како је речено, у припреми је и закон о Старом сајмишту. Горан Весић је након обиласка рекао да је…
Вечерње новости, 13.12.2015, Тунис: Вечни мир цвета српске младости
После 35 година, први пут се уређује наше војничко гробље у Тунису. Недостаје стотинак крстова и плочице са именима сахрањених. Више од 1.700 белих „сабљи“ изгледају као крстови СРБИЈА је први пут, после 35 година, издвојила средства за генералну реконструкцију гробља и споменика у Мензел Бургиби и спомен-костурнице у…
Марко Лопушина: У Дубровнику затиру све што је српско
Вечерње новости | 13. децембар 2015. На лицу места: Срби, некада већина у приморском граду, данас нестају у свакодневном страху за сопствени живот. Похрваћење нашег живља врши се кроз фалсификовање историје. Непрестане претње и напади НА туристичким проспектима које је Хрватска одштампала за католички Божић и Нову годину, сви називи…
Вести, 12.12.2015, Одржан парастос српским жртвама из Западне Славоније
Парастос за више стотина Срба из западне Славоније и Билогоре, које су хрватске снаге убиле од августа 1991. до краја јануара 1992. године, служен је у суботу у Саборној цркви Свете Тројице у Пакрацу. У том периоду убијено је више стотина цивилних жртава, од којих се многе и данас воде…
ДИЦ Веритас, СРНА, 11.12.2015, Навршавају се 24 године од убиства Срба у Паулин Двору
БЕОГРАД, 11. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ – На данашњи дан навршавају се 24 године од злочина у селу Паулин Двор код Осијека, гдје су припадници Хрватске војске убили 18 цивила, од којих 17 Срба и једног Мађара, просјечне старости 64 године, али до сада нико за овај злочин није одговарао по командној…
Александар Матановић: Или да градимо Српски меморијал, или да садимо врбе
Сведок 17. новембар / 3. децембар Иницијатива за изградњу Меморијалног центра српским жртвама геноцида у 20. веку Зашто градимо Меморијални центар српским жртвама геноцида у XX веку? Да одужимо дуг. Дуг према онима чији су животи угашени само зато што су Срби. Да отворимо пут истини. Истина може да донесе…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 14. 2. 2024, Од мајке још чувам дописнице из логора: Потресна исповест Живка, једног од ’Дианине деце‘
Живка (Иванчевића) је 13. децембра 1942. из Завода за глувонему децу у Загребу, као српско ратно сироче, преузела Марија Зеленбрз. Пре тога прошао је кроз логоре у Старој Градишки и Сиску. О свом пореклу до скоро није знао ништа, осим да се зове Живко. Када је преузет, око врата је имао металну плочицу са бројем 1128, коју и данас носи на кожици око врата. Каже: "Не волим је, али она је део мене".
До пре неки месец није ни слутио да је после рата био само на корак од упознавања са мајком, што је јуче открио репортеру Новости, у Београду.
- Марија Зеленбрз, моја усвојитељка, коју сматрам [...]
Геноцид у Херцеговини: Кад се то звало само истребљење
Фронтал |28.05.2012 | Радован Паповић | Фото Горан Анђелић
Како су, кад и гдје убијани Срби по Херцеговини; прича је коју нико више нема право да заборавља и прешућује. Фронтал стога отпочиње још један фељтон.
Трагична драма српског народа Херцеговине, започета стварањем „Независне Државе Хрватске“ (10. април 1941. године), учинила је овај кршевити крај ареном најгнуснијих злочина које је запамтила свјетска историја, али и колијевком првог масовног устанка против фашистичке тираније у поробљеној Европи.
Оно што су подивљале усташке хорде починиле у прољетним и љетним покољима херцеговачк[...]
Вечерње новости, 6. 7. 2022, Милорад Екмечић: Папа Пије XII је био обавештен о злочину над српским народом
ОБАВЕШТАЈНА служба италијанске војске је слала на време податке о масовном убијању Срба, али ни италијанска дипломатска документа, нити званична историја италијанског рата на подручју Далмације коју је објавио италијански генералштаб (Oddone Talro, 1985), не знају када је донета одлука, и ко је донео одлуку да се почне масовни геноцид.
ко нису знали када је и где наређен почетак геноцида над Србима, италијанска војска је сазнала да је Главни усташки стан у Загребу наредио да се од краја августа до 6. септембра 1941. мора завршити потпуна ликвидација целокупног српског становништва. Доушници с[...]
Покрет за одбрану Косова и Метохије, 17. 3. 2025, Митра Рељић: Мартовски погром – Сведочење из Приштине
Мутноискричава светлост обавила је јутро у Приштини, а неуобичајена тишина најављивала страшну олују. Писак полицијских и санитетских возила који се потом огласио само је потврђивао црне слутње. Нешто пре подне зазвонио је телефон.
– Погледај Митро с прозора, видиш ли колико их је на путу овамо? – пита узнемирени Живојин с ону страну ветерничког узвишења, куда, одмах по изласку из Приштине, пут замиче у српско село Чаглавицу.
том моменту не видех ништа, али ускоро сам, угледавши колону пешака на делу друма који не заклањају болничке зграде, узвратила позивом и кратко саопштила: крећу и, сви[...]
РТРС, СРНА, 30. 7. 2025, Савка Мацура свједочи о монструозности "Олује": Свекру Хрвати одсјекли главу и три прста
Савка Мацура из Обровца испричала је како је прије 30 година са двоје дјеце морала да напусти стан и да су до Србије путовали 12 дана у колони Срба који су бјежали од хрватске војне акције "Олуја", те да је тек касније сазнала да су јој свекра Недељка /72/ Хрвати убили на кућном прагу у селу Жегар, одсјекли му главу и три прста.
Када је тог августовског јутра 1995. године Савка рекла двојици малољетних синова да из ранчева избаце књиге и понесу само стару гардеробу и патике, нису знали да ће то бити посљедњи пут да гледају свој дом.
Савка је имала 38 година када је њу, двоје дјеце и супруга [...]
