За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар
КМ Новине | недеља, 16. август 2015. Без обзира на стварност да су Срби балкански народ који је у 20. веку највише пострадао, чињенице о томе се немилосрдно потиру па чак и негирају. Таква константа у нашем друштву изнудила је код српских интелектуалаца покрет за оснивањем Меморијалног центра за…
Вечерње новости, 16. 8. 2015, Иван Миладиновић: Јуриш на Дедиње
Шта се заправо десило крајем лета 1944, када су пролетерске јединице дошле у Србију. Грабеж пробраних партијаца није допринео угледу нове власти У СРБИЈИ има једна изрека „Још није време, још није време – е, а сад је касно“. И управо то доживљавамо кад је реч о новој политичкој историји…
Блиц, 9. 8, 2015, Најсуровија фотографија нацистичких злочина у Србији скривана 70 година
Сведочанства о борби против нациста у којој су страдали многи равногорци, као што је капетан Милош Гагић (32), и даље су непозната и скривена од шире јавности. Доказе о Гагићевом јунаштву у првом покрету отпора поробљењу Европе у Југословенској војсци у отаџбини (ЈВО), под командом Драгољуба Драже Михаиловића, пронашао је… Ратко Дмитровић: Српски Јад Вашем
Вечерње новости | 07. август 2015. Може ли једна одлука Владе Србије, донета ових дана, да промени ток историје Срба ШТА Србин, средњошколац, чак и студент, данас зна о Јасеновцу? Може ли да склопи другу, настављајућу, релевантну реченицу, након оне прве која каже да је то био концентрациони логор. Не…
Срна, 5. 8. 2015, Вујадиновић: Јасеновац све више место заборава
БАЊАЛУКА, 5. АВГУСТА /СРНА/ – Систем усташких концентрационих логора у Јасеновцу данас, осим мјеста сјећања, све више представља и мјесто заборава, што је дубоко повезано са историјом Југославије након 1945. године, али и догађајима за време њеног рушења деведесетих година прошлог вијека, тврди историчар из Бањалуке Жељко Вујадиновић. Вујадиновић је…
Сандра Рашковић Ивић: Земља етничког чишћења
Вечерње новости | 05. август 2015. По окончању акције спаљено је око 25.000 српских кућа и вршени су злочини над преосталим српским становништвом, махом старим и немоћним људима Петог августа, на Дан сећања на све прогнане и страдале Србе, Србија тугује. Петог августа, Хрватска слави Дан победе и домовинске захвалности,…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 1. 2. 2023, Академик Славенко Терзић: РУШЕЊЕ ЦРКАВА ПО ПЕЋКОЈ НАХИЈИ: Упркос албанском терору и немању православног наставника, српска деца очувала су своју веру и језик
О ПРИЛИКАМА у Метохији сведочи, поред осталог, и неколико обраћања руском конзулу у Скадру из Ђаковице, Пећи и Призрена крајем 1858. године.
Свештеник Стефан Поповић пише из Ђаковце 10/22. новембра 1858. о приликама у Пећкој нахији, куда се упутио да би преузео помоћ за Цркву Светог Николе у манастиру Гориоч.
услимани терају православне, пише Поповић, да о празницима раде код њих, силом улазе у куће и "уносе у породице разврат". Наметнули су нови порез - на сваку свињу по десет пјастри годишње. У селу Лукавици у Пећкој нахији православни су се окупили у цркви за причешће. Избили су "Турци", [...]
![НСПМ, 30. 12. 2024, Отаџбина: Наша историографија треба одлучније и гласније да реагује на албанске покушаје фалсификовања и присвајања српске историје [Фото]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p24312-350x200-no.jpg)
НСПМ, 30. 12. 2024, Отаџбина: Наша историографија треба одлучније и гласније да реагује на албанске покушаје фалсификовања и присвајања српске историје [Фото]
Петиција албанских националиста за промену назива самопроглашене републике Косово у Дарданију одражава у пуној мери дугогодишње настојање албанске квазинауке да порекло Албанаца веже за старе народе не би ли тиме показали да су они најстарији становници на Балкану што им онда даје за право да нису дошљаци већ аутохтони народ и да је добар део овог балкансог простора њихов.
Ова настојања крећу још од седамдесетих година прошлог века у једној жестокој националној еуфорији где се ишло дотле да се покаже да су Албанци од Бога изабрани народ. Сетимо се само испитивања крвних група фалсификовањем[...]
![РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежен празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p15755-350x200-no.jpg)
РТРС, 6. 8. 2023, Обиљежен празник Светих новомученика пребиловачких и свехерцеговачких [Мапа]
У Храму Христовог Васкрсења у Пребиловцима обиљежен је празник Светих пребиловачких и свехерцеговачких мученика.
Свету Архијерејску Литургију служио је Његово високопреосвештенство митрополит дабробосански Хризостом, владика захумско-херцеговачки и приморски Димитрије и владика новобрдски Иларион, викар патријарха српског.
Дан сјећања на око 4.000 српских жртава које су устасше у љето 1941. убили у селима овог дијела Херцеговине.
Само из Пребиловаца звјерски је убијено или живо у јаму Шурманицу бачено више од 850 житеља, од чега чак 500 жена и дјеце.
Мапу у новом прозору, са навига[...]
![Печат, 30. 4. 2020, Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин [III]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14501-350x200-no.jpg)
Печат, 30. 4. 2020, Љубодраг Димић – Тако се закорачило у злочин [III]
Како је свештенство Римокатоличке цркве по налогу виших црквених власти активно радило на разбијању југословенске државе?
данима Шестоаприлског рата Степинац је изразио наду да се хрватски војници неће борити, да ће се предати Немцима и заједно с њима ратовати против Срба. Алиби за такво понашање налазио је у кривици Срба, њиховим „барбарским“ поступцима, „несношљивој“ југословенској држави. На дан проглашења Независне Државе Хрватске, 10. априла 1941. године, Степинац је записао следеће: „Велики четвртак. Данашњи дан је прекретница у животу хрватског народа. Југославија се распада, а Хрватс[...]
Глас Српске, 20. 5. 2024, Представљен Атлас злочина над Србима: Правосуђе нијемо и на убиства дјеце
Злочини над Србима вршени су у континуитету, а почетак 1993. године обиљежило је убијање Срба на Божић у Кравици и неколико дана касније у Скеланима, рекао је данас вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић пред промоцију Атласа злочина над Србима током Одбрамбено-отаџбинског рата за 1993. годину.
- Нажалост, свјетска јавност, а и правосудне институције нијеми су на ове злочине, што је поражавајуће. Свједочимо да је веома мало правосудних процеса завршено када је ријеч о српским жртвама - рекао је Нуждић новинарим[...]
