С. Аврамов: Негирање наших жртава већ јако иритира Србе, оснивамо Меморијални центар

КМ Новине | недеља, 16. август 2015.

Проф. др Смиља Аврамов

Без обзира на стварност да су Срби балкански народ који је у 20. веку највише пострадао, чињенице о томе се немилосрдно потиру па чак и негирају. Таква константа у нашем друштву изнудила је код српских интелектуалаца покрет за оснивањем Меморијалног центра за српске жртве.

Проф др Смиља Аврамов за КМ Новине о овој иницијативи, и још једном центру који би се са овим градио паралелно а био посвећен српским великанима науке који су не само оставили траг већ променили начин функционисања људског друштва уопште, каже да би тако комплетирана слика о нама променила начин гледања на српско национално питање и нашу улогу у светским догађајима.

„Покренули смо акцију да се формира меморијални центар и то „Меморијални центар за српске жртве у 20. веку“. Ја сам обишла 14 таквих центара за сећање не геноцид, колико их постоји у Европи, ни у једном се не помињу Срби. Једино у Јад Вашему и то на једном месту, нешто безначајно. То је једно, друго није геноцид над Србијом почео ’41, ми смо доживели три погрома у прошлом веку. То све треба сакупити на једном месту“ каже једна од најцењенијих интелектуалаца у Србији данас. Она објашњава да оно што сада можемо и делимично чинимо да то прикажемо свету, никако није довољно.

„Када дођу странци, то што им ми вербално објаснимо или евентуално организујемо неки округли сто, то оде у ветар, то се заборави“ каже она. Зато би Меморијални центар као што је Јад Вашем који би био посвећен Србији, био од великог значаја.

„Имала сам разговоре са Јеврејима где смо причали о томе шта са Старим Сајмиштем? Они су врло организовани и имају пара па су предложили да ту буде Меморијални центар јеврејских жртава. Рекла сам да је то немогуће јер знамо колико је ту Срба страдало. Ја не оспоравам јеврејске жртве, ја се њиховом народу дивим што су толико ревносни и што не заборављају своје страдале. Ја им одајем поштовање за то. Рекла сам да ћемо ми у том меморијалном центру сигурно имати оделење које ћемо им посветити али не можемо више негирати српске жртве јер то већ иритира Србе!“ изричита је Аврамова.

Ових дана је у припреми организациона конференција на којој ће бити утврђен начин и метод спровођења ове замисли у реалност.

„Сазваћемо конференцију и све оне који су заинтересовани за тај проблем, да утврдимо методологију и којим путем ићи даље, да их мало повежемо. Да најпре добијемо одобрење наших власти и обезбедимо материјална средства и тако даље. Дакле, ми смо у припремној фази и све то треба урадити у току овог месеца.

Томе треба дати публицитет и то је једна ствар а друга коју покрећемо а исто је тако значајна, јер ево имали смо негде недавно дилему где ћемо положити пепео Николе Тесле, па је ту било и неукусних полемика са Хрватима, знате… Ми смо у „Светозару Милетићу“ предложили да се на видно место у Београду изгради један Партенон који би био посвећен највећим српским научницима Тесли, Миланковићу и Пупину, попут оног у Паризу. Када би сте ви имали један такав Партенон где би сте визуелно предочили шта је српска наука дала светској цивилизацији онда би се, мислим, мало другачије гледало на српско питање. Те две ствари би се развијале паралелно јер се оне међусобно не искључују“ каже Аврамова о једном од најзначајних подухвата на пољу самопоштовања и очувања достојанства и за наше жртве и за српски народ уопште.

Она наводи да за оснивање Меморијалног центра постоји велика заинтересованост код српске дијаспоре па је неопходно и сам организациони састанак припремити „врло солидно“.

КМ Новине су дубоко захвалне проф др Смиљи Аврамов која нам је указала поверење тиме што је нашег новинара позвала на припремни састанак и понудила да се укључи у целу ствар како би смо и ми дали свој допринос.

Такође, у ову идеју која није гест декларативне и банализоване вредности на нивоу вербалног конзумирања у свакодневне сврхе већ истинске националне потребе и свевременог значаја, може се укључити свако ко то заиста жели. Начин на који ће моћи да помогне њено остварење, већ ће се временом указати за сваког по његовим способностима и могућностима и сигурно ће то бити значајан допринос сећању на све оне који су у веку иза нас дали своје животе или страдали само зато што су Срби и православни. Осим њих сећаћемо се и свих оних који су свету можда и немерљиво помогли да технолошки напредује а уз основну карактеристику за велике српске научнике, не нудећи опцију злоупотребе истог.

Свету морамо показати да су имена страдалих из српског народа увек на списковима оних жртава које су биле на страни хуманог, часног, достојанственог дела људског рода наспрам оних који су долазили из „цивилизованог“ света а са собом доносили пустош и свирепости надмашујући често и најгоре међу варварима.

Неопходно је сећати се и указивати им поштовање и захвалност а тако и научницима попут Тесле, Миланковића и Пупина који су својим залагањем овај свет учинили бољим за живот а на понос српском роду из кога су потекли. То би помогло свету да схвати да је однос према српском питању уистину однос према човечанству и оном хуманом што оно у себи подразумева али га не гаји баш увек.