За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Вечерње новости, 17. 4. 2024, Јосип Броз бирао циљеве: Пре 80 година на Васкрс 16. и 17. априла 1944. савезници бомбардовали Београд са 1.457 бомби
Васкрс, 16. и 17. априла 1944, били су дани голготе Београда када је у англо-америчком бомбардовању убијено више од 2.000 српских цивила. Када су 16. априла на небу видели америчке ’летеће тврђаве‘, Београђани су не слутећи претњу викали: „Наши, наши!“, мислећи да се враћају из битака са нацистима на Источном… Политика, 18. 4. 2024, Хелас џурнал: Улазак Косова у Савет Европе злочин над српским и грчким народом
Подршком пријему тзв. Косова у Савет Европе, грчки посланици у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ) подржавају кршење међународног права и противрече свим европским принципима о једнакости и поштовању мањина, преноси грчки лист „Хелас џурнал”. Према писању професора на Демокритовом универзитету у Тракији Јоргоса Павлоса за тај лист, ако за месец…
Srbi.org.mk, 31. 3. 2024, Преминуо Петар Стојсављевић, најстарији Далматинац – Врличанин у прилепском и крушевском крају
После дуже болести данас је преминуо Петар Стојсављевић Пешо из Милошева – сеоцета у општини Крушево, Република Северна Македонија. Рођен је 1937. у Милошеву као пето дете родитеља Боже (1886) и Ружице (1900) Стојсављевић, пореклом из Отишића – Врличка крајина. У склопу далматинског контингента који се населио на мочварним недођијама…
Искра, 11. 04. 2024, Владимир Умељић: Сребреница, (не)право и (не)морал
Немачка се свим силама упиње да у УН некако прогура једну резолуцију о „српском геноциду“, што је било и за очекиватим, јер кад год Запад повиче да Русија у Украјини крши међународно право, руски званичници питају – а шта сте ви чинили у Југославији 1999? Запад на то узвраћа… Политика, 16. 4. 2024, Савезничко бомбардовање Београда: Осам деценија од крвавог Ускрса – На данашњи дан
Док је света и века остаће у незаборавној успомени српског народа овај крвави београдски Ускрс, овај страшни злочин бомбардовања једног отвореног града под срамним изговором уништавања ’војних објеката’. Овакво терористичко бомбардовање Београда не може се оправдати никаквим војностратегијским разлозима, јер и да је цео Београд до последњег дома био срушен,…
Политика, 16.4.2024, Саво Штрбац: Зашто се избори у Хрватској одржавају 17. априла
Гостујући на једној београдској кабловској телевизији пре неколико дана на тему парламентарних избора у Хрватској, заказаних за среду 17. априла ове године, водитељка ми је поставила питање постојили каква веза између термина одржавања ових избора са Павелићевом “законском одредбом за одбрану народа и државе”, донесене на тај дан 1941. Одговорио…
Не заборављамо – Памтимо
Родбина убијених: Ова пресуда је со на живу рану, ни пола века није адекватно за крваве Мерчепове руке
Ј. Матијевић | 13. мај 2016 | Вечерње новости
Срби чији су најмилији страдали од Мерчепових јединица огорчени пресудом, породица Вучковић из Пакраца прошла кроз пакао
- ЗАР само пет и по година, мајко моја мила?! Па, само из наше куће, Мерчеп је одговоран за свирепа убиства четворо најмилијих! Зар људски живот тако мало вреди? Је ли то правда?
Овако је у четвртак пресуду Томиславу Мерчепу, за "Новости", прокоментарисао Мишо Вучковић (60) из Бечеја. Огорчен, разочаран, потресен...
- Ова пресуда је со на живу рану. Октобра 1991. године, за само два дана, Мерчепови "муповци" одв[...]
РТРС, Срна, 24. 7. 2022. Обиљежено 80 година од усташког злочина у Садиловцу и Машвини
У београдском насељу Бусије данас је обиљежено 80 година од покоља српске дјеце у шуми Машвина на Кордуну који су починиле усташе између 18. и 21. јула 1942. године, као и страдања Срба у селу Садиловац на Кордуну.
Усташе су на Кордуну током јула 1942. године за само 13 дана убиле више од хиљаду српских цивила - жена, дјеце.
Парастос и комеморација су одржани у организацији Завичајног клуба Кордунаша из Београда, а сви присутни су потписали и иницијативу да, у знак сјећања на недужне српске цивилне жртве, двије улице у Београду понесу називе - Улица Дјечијег машвинског кола и Улица садил[...]
Stella polare, 6.9.2021, Петар Драгишић: Усташе у бугарским документима
У две бугарске књиге пронашли смо више информација о стању у Независној Држави Хрватској, а део извода из изабраних докумената превели смо на српски. Из Дневника бугарског ратног премијера Богдана Филова преносимо пасус у којем налазимо Павелићево признање о убиству 400 хиљада Срба у НДХ до пролећа 1942. године и плану да се побије још толико преосталих Срба.
Друга књига представља збирку докумената о везама Бугарске и НДХ коју је 2004. године објавио бугарски државни архив. Из ове збирке превели смо неколико страна на којима налазимо изјаве челних људи усташког режима о терору на[...]
Политика, 20.10.2008, Помен жртвама партизанског терора у Крагујевцу
Крагујевац – Громовића улаз у „Заставу” био је јуче место подсећања на 21. октобар 1944, када су партизанске јединице, месецима после уласка у град, у кругу фабрике стрељале више од 2.000 Крагујевчана – професора, трговаца, занатлија, свештеника, предратних политичара... Због „сарадње са окупатором”, они су, пред преким судом, или без икаквог доказивања кривице, осуђени на смрт.
Према причама старијих мештана оближњег насеља Пивара, штектање митраљеза чуло се до дубоко у ноћ. Услед бројних притужби, официри Озне, који су руководили стрељањем, наредили су да се отпочне са тихом ликвидацијом [...]
Како је мучен и убијен митрополит Петар (Зимоњић)
Врхунац усташког иживљавања услиједио је по митрополитовом доласку у казнионицу Окружног суда у Госпићу, гдје је митрополит спавао на земљи, морао носити цјепанице на голим леђима, чистити двориште и клозете, уз непрестано понижавање највулгарнијим ријечима
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. АПРИЛА /СРНА/ - Навршава се 75 година од када је усташка власт Независне Државе Хрватске /НДХ/ у првим мјесецима окупације БиХ 1941. године, убила девет од 106 свештеника Митрополије дабробосанске, укључујући митрополита дабробосанског Петра Зимоњића.
Остало православно свештенство је, са породицама, похапшено и [...]
