За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, Удружење Огњена Марија Ливањска, 11. 7. 2024, Страдање Срба са ливањског подручја – 12-22. јул 1941. године [Мапа]
У шуми Копривница (Купрес-Бугоjно) на месту Кожварица 15. jула 1941. године побиjено jе 11 Срба из Ливна, претежно трговаца и имућниjих домаћина, а потом, десетак дана касниjе, на месту Мала врата, убиjено jе jош 49 Срба из Ливна, претежно чланова породица побиjених на Кожварици и Занесовићима. Неки извори указуjу да…
Вечерње новости, 10. 7. 2024, У Ораховцу масакр над Србима, а сведок у Хагу тврди: Отмице су општепознате, али Главни штаб (тзв) ОВК није био обавештен
У Ораховцу на Косову и Метохији, половином јула пре 26 година почео је напад тзв. Ослободилачке војске Косова на српска домаћинства, а међу убијенима било је чак 15 чланова породице Костић, која је симбол српског страдања на Косову и Метохији. Данас је бивши начелник Главног штаба тзв. ОВК Бисљим Зирапи…
Kosovo Online, 10. 7. 2024, Зуроф: Приштини су фашисти национални јунаци, Резолуција о Сребреници није ништа променила
Директор Центра „Симон Визентал“ др Ефраим Зуроф оценио је да иницијативом да се од куће нацистичког сарадника Џафера Деве направи “Нови регионални културни центар” власти у Приштини показују да за њих фашисти могу бити национални јунаци. “Дева им је херој. И то вам указује о каквим тачно људима је реч,…
Вечерње новости, 9. 7. 2024, Не хају за ЕУ, обнављају кућу Џафера Деве – Влада тзв. Косова наставила са радовима у јужном делу Митровице упркос противљењу Запада
Привремене власти у Приштини наставиле су реновирање куће „косовског Хитлера“ и колаборационисте за време Другог светског рата Џафера Деве. Током 2022. године већ су покушали да на овај начин укажу „почаст“ некадашњем окупационом градоначелнику Косовске Митровице и министру унутрашњих послова Албаније од 1943. до 1944. године, али је реакцијом… Политика, 9. 7. 2024, Саво Штрбац: Неопходна историјска дистанца за научни скуп
„Одељење историјских наука САНУ је на свом 3. редовном скупу, одржаном 27.03.2024. године, разматрало иницијативу Документационо информативног центра ’Веритас‘. Одељење је констатовало, на основу мишљења четворо својих најистакнутијих познавалаца савремене историје, да је у питању важна тема, али да је за њено стручно разматрање неопходна извесна историјска дистанца. С обзиром… BN, Topportal, 9. 7. 2024, Невесињска пушка један од значајнијих догађаја – 149 година од подизања Невесињске пушке
– Невесињска пушка један је од најзначајнијих догађаја српској историји и звијезда водиља српском народу када је у питању јединство и борба за своја огњишта, поручено је данас из невесињског села Крекови гдје је обиљежено 149 година од Херцеговачког устанка-Невесињске пушке. Овај догађај од велике је важности у данашњим временима,…
Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 22. 4. 2018, Обележен Дан сећања на жртве Холокауста
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти код споменика жртвама геноцида на Сајмишту
Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других жртава фашизма у Другом светском рату обележен је данас полагањем венаца и одавањем почасти код споменика жртвама геноцида на Сајмишту.
Државну церемонију обележавања Дана сећања предводио је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић који је рекао да је Србија увек била на правој страни у историји и да се борила за слободу.
[...]
РТРС, Срна, 28.9.2020, Додик: Комунисти крили информације о спасавању савезничких пилота у Бољанићу
Српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик изјавио је данас да ће у наредном периоду у Бољанићу код Добоја бити изграђен спомен-комплекс у знак сјећања на ослободилачку краљеву војску, која је под командом Драгољуба Драже Михаиловића, током Другог свјетског рата направила аеродром на који су слијетали амерички авиони да би покупили пилоте и особље из савезничких авиона који су срушени на овим просторима.
Додик је након обиласка почетних радова на изградњи спомен-комплекса, новинарима рекао да је комунистички режим штитио те информације јер им није ишло у прилог да је ослободилачка краљева[...]
РТС, 11.1.2020, Kордунашки процес, обрачун са српским патриотама или издајницима у Хрватској
Како би изгледала послератна Хрватска, каква би била судбина Срба у Хрватској да се у лето 1944. није десио Кордунашки процес?
У Горњем Будачком тада су због оптужби за велеиздају осуђена петорица Срба партизана, а седам осуђено је на губитак грађанских и политичких права. Србима из Хрватске у двадесетом веку пресудио је Други светски рат, а Kордунашки процес је један "фрагмент из историје нестајања", каже Чедомир Вишњић из Српског културног друштва "Просвјета" из Загреба.
Година је 1943. негде пред капитулацију Италије. На Kордуну влада апатија због масовног страдања Срба, владају тифус[...]
Политика, 14.10.2020, Краљево се сећа невино пострадалих у Другом светском рату
Пре 79 година у Краљеву немачке окупационе снаге узеле су прве таоце, њих 1.736 којима се зна име и презиме, које су потом у ноћи између 15. и 16. октобра стрељали у знак одмазде због устаничке активности у околини града, односно како би се терором деблокирао град.
Два дана касније, те ратне 1941. године, заробљена је још једна велика група цивила која је, такође, стрељана на ливади у близини пруге на месту где се данас налази меморијални комплекс „Спомен парк” у Краљеву једном од првих градова у којем је извршено масовно стрељање и за шест дана убијено око 5.000 мушкараца, жена, деце и ста[...]
Манастирец, злочин који траје и данас
Вечерње новости | Младен Станчић | 31. мај 2015.
На југозападу Македоније пропада заборављена и оскрнављена капела наших страдалих предака. Тешко је закључити где су кости убијених Срба. Незапамћен масакр бугарских хорди 1916. године
ЗАРАСЛА у шибље изнад села Манастирец, крај Македонског Брода, Спомен-капела са костурницом где почивају остаци жртава бугарских злочиначких хорди које су на Бадњи дан 6. јануара 1916. измасакрирале 103 најугледнија мештанина Пореча, заборављена је и напуштена од свих. Понајпре од отуђених потомака из тог забитог подручја на југозападу Македоније. Препуштена з[...]
