За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Политика, 7. 4. 2024, Зла судбина Цвијете Шушић
Размере страдања српског народа током Првог светског рата, али и касније, можемо докучити и осетити тек када их чујемо од појединца, преживелог паћеника У чланку „Помен за српске жртве првог логора у модерној Европи”, објављеном у „Политици”, наводи се да је „кроз стратиште у Добоју, које је 1915. формирала Аустроугарска,…
Вечерње новости, 7. 4. 2024, Србе хтели да прогласе за православне Албанце: Како је фашистичка индоктринација на КиМ настављена у Титовој СФРЈ
БУДУЋНОСТ пројектују образовни програми који стварају уверења и ставове младих људи о свету у коме живе. Трагедија Срба на Косову и Метохији је суштинска последица одгајања генерација Албанаца на расистичким и Срба на аутошовинистичким митовима који су у школе Косова и Метохије донели учитељи фашистичке велике Албаније у Другом светском…
РТРС, Срна, 7. 4. 2024, Београд: Петиција за доношење резолуције о геноциду над Србима у НДХ
На платоу испред Цркве Светог Марка у Београду данас је организована прва акција потписивања петиције за усвајање резолуције о геноциду над српским народом у Независној Држави Хрватској. Са скупа је поручено да су мученици страдали у НДХ оставили завјет да морају бити испоштовани и да се око овог питања и…
Вечерње новости, РТВ, Танјуг, Срна, 6. 4. 2024, Ни након 32 године нико није одговарао за голготу купрешких Срба
Навршиле су се 32 године од како су хрватске јединице, састављене од припадника Збора народне гарде, Хрватских одбрамбених снага и Хрватског вијећа одбране, 3. априла 1992. напале српска села на купрешкој висоравни у југозападној БиХ, а за голготу, убиства и мучења Срба још нико није одговарао. Документационо-информациони центар „Веритас“ саопштио…
Политика, СРНА, 6. 4. 2024, ’Веритас‘ чува истину о судбини 8.500 убијених, међу њима и о баки Анђи и Драгиши Врањешу
База података Документационо-информационог центра „Веритас“ чува истину о судбини око 8.500 лица страдалих током рата у Хрватској, од којих су 38 одсто цивили убијени и масакрираних по правилу на кућном прагу само зато што су Срби, а чије убице у највећем броју случајева нису процесуиране, изјавио је Срни директор „Веритаса“…
Политика, 5. 4. 2024, Откривен споменик палим борцима у Бачкој Тополи
Свака епоха има своје хероје, ово су хероји ратова од 1990. до 1999. године, речено је на пригодној свечаности у касарни „Бачка” У касарни „Бачка” у Бачкој Тополи откривен је споменик палим борцима у ратовима деведесетих. Споменик су открили министар одбране Милош Вучевић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална…
Не заборављамо – Памтимо
![РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14181-350x200-no.jpg)
РТРС, 21. 5. 2023, Помен жртвама усташког злочина у Криводолима [Мапа]
Помен жртвама усташког злочина у Криводолима, у којима је убијено 40 дјеце до 14 година, служен је у оквиру манифестације "Сјећање на јуни 1992. године".
Усташе су у три дана, новембра 1943. године, звјерски масакрирале више стотина цивила из села Раковац и Јеловци.
Прво су, без испаљеног метка, тупим предметима и ножевима у Криводолима масакрирали више од 40 мушкараца из села Раковац, да би крвави пир наставили током ноћи у селу, гдје је масакрирано или живо спаљено 59 житеља, од којих 40 дјеце до 14 година старости.
Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете по[...]
![Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19110-350x200-no.jpg)
Печат, 16-23. 9. 2022, Неславна југословенска прича - Усташе, а не Немци, одговорни за 95 одсто жртава – Стево Лапчевић [Интервју]
У Сремској Митровици отворена је изложба „Народ, жртва злочина“, поводом 80 година од „акције Виктора Томића“, тек једног таласа насиља НДХ. наш саговорник, докторанд политикологије, запослен у Музеју Срема један је од аутора изложбе
Стево Лапчевић је истраживачки рад о геноциду у Срему отпочео серијом новинских и публицистичких чланака, објављених у Сремским новинама, на интернет-порталу Стање ствари и другде. Писао је о масакру у селу Лежимир, који су крајем новембра 1943. године починиле немачке снаге у сеоској цркви, страдању Српске цркве на овом подручју и посебно опсежно о националним о[...]
Политика, 22.7.2018, Живојин Ракочевић: Зидови зла и крвава жетва
Злочин је подигао зид између Срба и њихових имања, отерао их с њива, одвојио их од живота и осудио на страх. У том грчу, одсуству било каквог напретка и правде многи су се одлучили да оставе Старо Грацко
Старо Грацко – „Ово кишно лето личи на оно од пре деветнаест година. Није се могло пре отићи у поље”, понављају у селу Старо Грацко код Липљана. Премало се добрих ствари овде догодило и живот се одређује према крвавој жетви, најгорем догађају који је погодио ово лепо и уређено место. Премало је коренитих промена и заокрета међу овим кућама и уређеним улицама, које, тек мало, подсећају на ур[...]
Вечерње новости, 6. 4. 2023, КАКО ПРЕЖИВЕТИ АУШВИЦ И РАВЕНЗБРИК: Пре 78 година ослобођен је највећи нацистички женски логор, а Шарлот Делбо је била једна од преживелих
ПОСЛЕДЊИХ дана марта и првих дана априла, пре тачно 78 година, ослобођен је највећи логор за жене у нацистичкој Немачкој - Равензбрик. Ослобођен је два месеца после ослобођења Аушвица. Кроз њега је, према проценама, прошло најмање 120.000 жена из целе Европе, од чега је убијено и умрло више од 30.000.
Равензбрик је имао крематоријум и у њему су вршени најмонструознији експерименти над људима. Око 3.500 чуварки различитих конц-логора започело је мрачну каријеру управо овде. Већина се јављала на огласе из тадашњих новина: „Траже се здраве раднице старости између 20 и 40 година за војно постро[...]
Политика, 5.6.2016, Дан сећања на највећу трагедију Смедерева
Експлозија муниције коју су Немци после окупације лагеровали у тврђави направила је кратер пречника педесет и дубине око девет метара – 5. јуна 1941. страдало је више од половине грађана
Од 2.400 кућа у Смедереву само је 25 остало неоштећено.
Смедерево – Писак локомотиве на Железничкој станици и црквена звона, тачно у 14 сати и 14 минута, јуче су на трен зауставили Смедерево и подсетили грађане на кобни тренутак пре 75 година, кад је град за неколико секунди сравњен са земљом експлозијом муниције у Деспотовој тврђави.
Тај 5. јун 1941. године сматра се највећом трагедијом у вишевековн[...]
