За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Глас Српске, СРНА, 5. 1. 2025, Злочин без казне: 32 годинe од страдања Срба у Кравици [Мапа]
У братуначком селу Кравица обиљежене су 32 године од стравичног злочина над Србима који су на православни Божић 1993. године починили припадници муслиманских снага под вођством Насера Орића. Парастосу убијеним Србима присуствовали су породице жртава, премијер Републике Српске Радован Вишковић, министар рада и борачко-инвалидске заштите Данијел Егић, изасланик српског члана…
РТРС, 10. 11. 2024, Досије Превљак – под његовом командом Срби у логорима мучени и убијани
У Суду БиХ одржано је рочиште ратном генералу тзв. Армије БиХ Фикрету Превљаку. Прво је пуштен из једнодневног притвора, а тек сутрадан је, на приједлог Тужилаштва, вођена расправа о мјерама забране. Превљак, који је након једноипогодишњег бјекства у Турску, ухапшен на сарајевском аеродрому, осумњичен је за злочине над српским цивилима…
Глас Српске, 29. 12. 2024, Јован Петровић Курсула: Симбол борбе за правду и слободу
Када је 2016. анкетирано знање у школама Србије на питање ко је био Јован Курсула, 86 одсто ученика је заокружило одговор „вероватно неки лик који се борио против Немаца“. То и многи други показатељи су одавно требали зазвонити на узбуну и тражење одговора шта је са изучавањем националне историје у… НСПМ, 30. 12. 2024, Отаџбина: Наша историографија треба одлучније и гласније да реагује на албанске покушаје фалсификовања и присвајања српске историје [Фото]
Петиција албанских националиста за промену назива самопроглашене републике Косово у Дарданију одражава у пуној мери дугогодишње настојање албанске квазинауке да порекло Албанаца веже за старе народе не би ли тиме показали да су они најстарији становници на Балкану што им онда даје за право да нису дошљаци већ аутохтони народ…
Спутњик, 1.1. 2025, Мање познате „истине“: Како је један руски филм спасао Титу живот
Партизански филм у бившој Југославији имао је исту улогу као и вестерн у америчкој кинематографији – да утиче на обликовање јавног мнења и идеолошку контролу маса. Партизански филм био је визуелни споменик чија је сврха била устоличење апсолутне истине каже комуниколог Александар Врањеш, аутор књиге „Умивање превратника – партизански филм“.… Вечерње новости, 11. 12. 2024, Милош Ковић: ПОБУЊЕНИЧКО И УСТАНИЧКО ПОРЕКЛО СПЦ: Улога Српске цркве у устанку 1941. мења слику о том догађају [Фото]
О устаничкој традицији српског народа писано је много, различитим поводима и са разноврсним намерама. Кроз неговање сећања на пропаст средњовековних српских држава, на побуне против туђих држава и царстава, на хајдуке и ускоке, на бојеве Црногораца и Херцеговаца са Турцима, потом на Први и Други српски устанак, Невесињску пушку, та… Не заборављамо – Памтимо
![Печат. 3. 4. 2020, Љубодраг Димић – Запечаћена истина – Ватикан и НДХ [I]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p14486-350x200-no.jpg)
Печат. 3. 4. 2020, Љубодраг Димић – Запечаћена истина – Ватикан и НДХ [I]
Да ли одлука папе Франциска да отвори Ватикански архив, ма како револуционарна била, може бити ван онога што допуштају канони Римокатоличке цркве, онога што је изнад и самог папе?
Интересантни су „брзина“ и начин на који је одлука о отварању архива у Ватикану донета и обнародована, јер такве одлуке институција о којој говоримо не доноси на брзину и преламајући „преко колена“, а да није привела крају деценијско „чешљање“ постојеће архивске грађе, прецизно одвагала шта треба, а шта не треба дати на увид стручној јавности, те да није припремила „армију“ себи наклоњених истраживача и утицала на с[...]
Политика, 2.6.2018, Успон до орловог гнезда и повратак српског ратника
О томе сведочи и проглас српске Врховне команде пошто су њене јединице обавиле овако тежак задатак: „Јунаци, заузели сте орлово гнездо, силну тврђаву и сву наду непријатељеву, заузели сте Кајмакчалан...”
Срби, ви сте први отворили пут, ви сте најзад видели наше непријатеље у бекству. Овим речима обратио се командант свих савезничких трупа на Солунском фронту, француски генерал Морис Сарај, победницима борбе на Кајмакчалану, једне од најсуровијих битака у Великом рату, али и најславнијих победа српске војске у њеној новијој историји. На овом неприступачном месту пало је око 4.600 Срба, углав[...]
Борба за веру, 18. 11. 2018, Леон Којен: Беседа на помену жртвама комунистичког терора
У последњих четврт века у овој земљи су били на власти различити режими, различити лидери, многе странке и коалиције, бар на речима и различите идеологије. Али разлике међу њима, какве год да су биле, нису измениле једну ствар.
Зид равнодушности и ћутања подигнут да се затре успомена на десетине хиљада недужних жртава побијених у Србији после ослобођења, крајем 1944. и почетком 1945. године, остао је какав је био током читаве комунистичке владавине. Нико од оних који су владали Србијом после пада Берлинског зида није нашао за сходно да јавно каже пуну истину о злочину почињеном против сопст[...]
Југмедија, 17.2.2015, Сећања преживелих на кланицу у Бојнику
ЛЕСКОВАЦ/БОЈНИК – Звук рафала, ножа кроз људско месо и крици жене и деце одзвањају у мојој глави и после 72 године, прича старина Светозар Тоза Крстић, један од малобројних који су преживели фашистичку бугарску кланицу у Бојнику.
На данашњи дан 1942. године на периферији Бојника стрељано преко 500 цивила – деце, жена и мушкараца из те вароши и суседног села Драговац. Довођени су у колонама пошто су им куће запаљене. Био је то највећи злочин на југоистоку Србије.
Сваке године овде се обележава Крвави фебруар и чита Повеља живих.
„Заветујемо се да човеку у животу буде прави живот, да чо[...]
Глас Српске, 10. 10. 2024, Мркоњић Град: Положени вијенци и цвијеће код спомен-обиљежја масовне гробнице
Код спомен-обиљежја масовне гробнице на градском гробљу у Мркоњић Граду положени су вијенци и цвијеће у оквиру обиљежавања 29 година од агресије на 13 западнокрајишких општина и злочина над 2.214 српских цивила и војника који су починили припадници хрватских оружаних снага и такозване Армије БиХ.
У име институција Републике Српске вијенац су положили министар просвјете и културе Републике Српске Жељка Стојичић и помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић.
Вијенце су положили и државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социј[...]
