За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Искра, 16.6.2025, Владимир Умељић: Јастребарско, мучилиште и губилиште за српску децу [Мапа, Фото]
Геноцидна хрватска држава 1941-1945. је у оквиру својих стремљења да изврши што масовнији Србоцид ушла у историју и по једном јединственом феномену у историји човечанства, наиме, по оснивању концентрационих логора смрти искључиво за (претежно српску) децу. Логор Јастребарско је страшна парадигма овог тоталног помрачења духа и, истовремено, најјаснији пример уске… Политика, 25. 6. 2025, Помен жртвама усташког злочина које су бачене у Придворачку јаму [Мапа]
Потомци жртава страдалих током свирепог усташког покоља у ноћи између 23. и 24. јуна 1941. године и представници градске управе Требиње јуче су положили цвеће на спомен-обележја 13 страдалих Срба који су бачени у Придворачку јаму. Жељко Шакота, потомак Бошка Шакоте, командира полиције Требиње, који је и сам страдао…
RiznicaSrpska.net, 29. 6. 2017, Др Петар Џаџић: Расизам у Хрватској у XIX и XX веку [из Архиве]
Остала је без јавне верификације чињеница да је у другој половини деветнаестог века у Хрватској зачета и уобличена расистичка теорија чији је аутор др Анте Старчевић, човек кога је хрватски књижевник Еуген Кумичић (1850-1904) назвао Оцем Домовине и који је тај ласкави назив задржао до дана данашњег. Та расистичка теорија,… Kosovo Online, 24. 6. 2025, Томановић: Већ 26 година трагам за истином, мог супруга су отели пред очима Кфора
Сваки 24. јун за нашу породицу је дан огромне туге. Овако почиње разговор председница Удружења породица киднапованих и несталих са КиМ Верица Томановић чији је супруг на данашњи дан пре 26 година киднапован из КБЦ Приштина и од тада о њему нема ни једне информације. Андрија Томановић био је један…
Црквена општина Касел, Епархија диселдорфска и немачка, 2. 4. 2009, Јово Бајић: Како је покатоличена Западна Херцеговина [из Архиве]
Завршна фаза потпуног римокатоличења Западне Херцеговине, отпочета у петнаестом, догодила се у двадесетом веку. У току два светска рата, и у верске-грађанском рату који се водио од 1991. до 1995. године римокатолици су, предвођени својим бискупима и свештенством, народним првацима и институцијама којима је дух задахнула римокатоличке црква, насиљем (покољем… Вечерње новости, 29. 7. 2018, Сусрет са историјом: Тито усташама омогућио да са совјетима ослобађају Србију [из Архиве] Фото
Како су Павелићеви следбеници добили прилику да се „оперу“ 1944. године; Москва им понудила да учествују у борбама против Немаца у замену за живот У СМИРАЈ свог живота, Иво Андрић записаће да само неуки и неразумни људи могу да сматрају да је прошлост мртва и непролазним зидом заувек одвојена од… Не заборављамо – Памтимо
СРНА, 16. 3. 2025, У Вршанима обиљежена 81 година од злочина Ханџар дивизије над невиним цивилима
У Вршанима код Бијељине данас је обиљежена 81 година од стравичног покоља који је 16. марта 1944. године починила злогласна 13. СС "Ханџар дивизија", убивши 82 невина мјештана, међу којима осморо дјеце, а страдале су и читаве породице Аћимовић, Божић, Николић и Требић.
„Вршани и данас стоје поносно! Гледајући наше село, куће, школу, цркву и поља, свједочимо да нас нису успјели уништити и да никада неће моћи. Нека је вјечна слава и мир душама невиних жртава, а нека се овакви злочини никада и никоме не понове“, поручено је са данашњег скупа.
Регрутовањем у "Ханџар дивизију" руководио је вр[...]
СРНА, 5.7.2018, Још се чека оптужница против убица српских цивила у Загонима
БРАТУНАЦ, 5. ЈУЛА /СРНА/ - У Братунцу је данас прислуживањем свијећа за покој душа настрадалих и полагањем цвијећа уз централни спомен-крст на градском гробљу обиљежено 26 година од страдања 14 српских цивила у братуначком селу Загони.
Њих су на данашњи дан 1992. године убили припадници муслиманских оружаних снага из Сребренице.
Осим преживјелих чланова породица убијених и неколико мјештана Загона, који су одали почаст својим сродницима и комшијама, цвијеће код спомен-крста положила је делегација Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила из Братунца.[...]
СРНА, 5. 4. 2022, Црна слика преосталог српства у општини Клина
"Нестајемо. Једно по једно домаћинство се гаси по селима, а са њим и српство", наводи Весна Пешић и истиче да је највећи проблем преосталих Срба, не само у урбаном дијелу Клине, већ и у селима, "исконска мржња Албанаца према српству".
Весна Пешић, предсједник Привременог органа општине Клина, са сједиштем у Клинавцу, највећем српском селу у овој општини, упозорава на ужасан положај Срба и српске дјеце у том дијелу Косова и Метохије.
"Мој син, ученик осмог разреда основне школе, до данас није сам ушао у продавницу, не зна шта је рачун, нити зна шта колико кошта", каже она за Срну.
Она [...]
Спутњик, 27. 9. 2024, Дан када је српска војска пробила „Капију слободе“ - сећање на див јунаке Кајмакчалана
Полагањем венаца и служењем помена данас је одата почаст српским војницима који су пре 108 година победом у бици на Кајмакчалану отворили Капију слободе.
Венци су положени у селу Егзоплатанос, на споменик српским војницима и на споменик Шумадијској дивизији у оквиру месног гробља „Свети Лазар" у општини Алмопиа.
На врху планине Ниџе, на самој граници Грчке и сада Северне Македоније, а некада, Србије 1916. године пре 108 година водила се битка уписана златним словима у српској историји.
После 18 дана тешке и неизвесне борбе на Кајмакчалану, српска војска је успела да пробије „Капију сл[...]
Вести, 12.12.2015, Одржан парастос српским жртвама из Западне Славоније
Парастос за више стотина Срба из западне Славоније и Билогоре, које су хрватске снаге убиле од августа 1991. до краја јануара 1992. године, служен је у суботу у Саборној цркви Свете Тројице у Пакрацу.
У том периоду убијено је више стотина цивилних жртава, од којих се многе и данас воде као нестала лица. Око 50.000 Срба са тог подручја било је приморано да напусти своја огњишта. За почињене злочине још нико није одговарао.
Парастосом у пакрачкој Саборној цркви упућена је порука важности неговања културе сећања на све страдале, с циљем да се злочини више никад не догоде, саопштено је Српск[...]
