За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
РТ Балкан, 19. 11. 2024, Мурата убио ’рањени Албанац‘: Шта би српска деца на КиМ учила по Куртијевом плану и програму?
Српски учитељи, наставници, професори свакако неће желети да прихвате радна места у таквим системима где ће их терати да српску децу уче разним небулозама које се могу чути у албанском систему, каже историчар Лука Јовановић Цара Мурата на Косову пољу, на Видовдан 1389. године, убио је, у ствари, рањени… СРНА, 19. 11. 2024, Навршене 33 године од убиства 10 Срба у Огулину
Навршиле су се 33 године од убиства три српска цивила и седам заробљених припадника Територијалне одбране у саставу крајишке војске које су у Огулину убила двојица припадника Хрватске војске, саопштено је из Документационо-информационионог центра „Веритас“. У саопштењу се подсјећа да су 19. новембра 1991. године 22 цивила српске националности са…
Стање Ствари, 18. 11. 2024, Драгољуб Петровић (†2024): „Службена” и „јавна” употреба језика
Првим законом после успостављања НДХ усташки законодавац је забранио ћирилицу у јавној и у приватној употреби и то им образлагао у Јасеновцу, Јадовну, Пребиловцима На вест о смрти Драгољуба Петровића Проф. др Драгољуб Петровић (Косор код Подгорице, 20. 6. 1935 ‒ Леушићи, 16. 11. 2024), српски лингвиста, србиста, дијалектолог,… РТРС, СРНА, 18.11.2024, Навршиле се 33 године од злочина над српским цивилима из Кипа и Клисе
За тијелима петорице од 18 убијених Срба, које је хрватска војна полиција претходно ухапсила у селима Кип код Дарувара и Клиса код Пакраца, још се трага, а Хрватска 33 године од злочина не даје никакве одговоре о њиховој судбини. Документационо-информациони центар „Веритас“ указује да су припадници хрватске војне полиције од…
СРНА, 15. 11. 2024, Српска памти: Одата почаст жртвама усташког покоља 1943. године у Јеловцима [Мапа]
У Цркви Успења Пресвете Богородице у Мокром код Пала данас је служен парастос и одата почаст за 173 цивилне жртве из Јеловаца и околних села, од којих је 63 дјеце млађе од 14 година, које су усташе звјерски убиле прије 81 годину. Након парастоса одата је почаст српским цивилима на…
Политика, 15. 11. 2024, Изложба о Батинској бици
У Другом светском рату град Сомбор ослобођен је 21. октобра 1944. године, али борбе око града нису се смиривале. Вишедневне тешке борбе за успостављање мостобрана код Батине започеле су 11. новембра. У наредних десетак дана на овом страшном ратишту погинуло је 1.800 бораца, а велики број је рањен. Поводом 80…
Не заборављамо – Памтимо
![Вечерње новости, 13. 6. 2019, Злочин у Велици: Убијено више од 500 људи [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p19678-350x200-no.jpg)
Вечерње новости, 13. 6. 2019, Злочин у Велици: Убијено више од 500 људи [Мапа]
Нови подаци Стручног тима за утврђивање истине о геноциду у Велици код Плава. Величани дошли до докумената СС дивизије "Скендербег"
СТРУЧНИ тим Невладиног удружења "Клуб Велика" за утврђивање истине о геноциду у селу Велика 28. јула 1944. године, истраживачким радом дошао је до нових података о злочину о ком се дуго ћутало, а који је по размерама један од највећих у Другом светском рату. Прикупљен је велики број фотографија насталих тог кобног датума, које ће бити изложене од 27. до 29. јула у месту у ком су злогласне СС дивизије "Принц Еуген" и "Скендербег" уз помоћ вулнетара и балиста из [...]
Вечерње новости, 8. 12. 2023, Др Никола Жутић: НАДБИСКУП БЕЗОЧНИ ФАЛСИФИКАТОР ИСТОРИЈЕ: Извештај Алојзија Степинца Папи Пију XII у мају 1943. године
СТЕПИНЧЕВ извјештај Пију XII од 18. маја 1943. многи историчари су доживљавали као "бестидан фалсификат" свега оног истинитог што се догађало у доба провођења најжешћег геноцида над православним Србима.
Смисао извјештаја преко оптужби Срба (четника) за крволочне злочине био је у томе да се пред папом аболирају Павелић и усташе за све стравичне злочине које су починили. Јавни тужилац Јаков Блажевић, у процесу који је водио против Степинца 1946, добро је уочио кад је говорио о Степинчевом безочном фалсификовању историје, да је то радио "како би увјерио св. оца Папу о потреби учвршћења Павелићев[...]
![Глас Српске, 22. 5. 2025, Предраг Лозо: Долина Неретве је и долина злочина над Србима [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p28129-350x200-no.jpg)
Глас Српске, 22. 5. 2025, Предраг Лозо: Долина Неретве је и долина злочина над Србима [Мапа]
Иако некада звучи као клише, главна порука и ове књиге јесте да не смијемо да заборавимо. Не да бисмо ширили мржњу, освету или нешто слично томе, него то помињање дугујемо народу који је страдао те да бисмо разумјели историјске процесе. Српски народ је 1992. године препознао неке елементе из оне 1941. и у самоодбрамбеном рефлексу створио Републику Српску која мора бити институционални носилац памћења и на простору гдје су Срби вијековима живјели, а који данас нису на њеној територији. Мостар је један од њих.
Каже то за Глас Српске историчар у Републичком центру за истраживање рата, ратних зло[...]
Глас Српске, 20. 8. 2023, Спомен-чесма Мијовићима у Улобићу на Јахорини подсјетник и опомена
ЈАХОРИНА - Почетком августа, на дан Светог пророка Илије у јахоринском селу Улобић, уз присуство најближе родбине, освештана је спомен-чесма и одржан парастос четворици Мијовића, који страдаше у Другом свјетском рату као припадници краљеве војске, односно Југословенске војске у отаџбини (ЈВУО).
На чесми су уклесана имена тројице рођене браће Драга, Ристе и Манојла и њиховог првог рођака Петра. А овај прелијепи споменик су подигли унуци Драган и Боро Мијовић још 2020. године, али због короне и изостанака неких чланова породице који живе у иностранству освештана је тек ове године од стране на[...]
Срна, 21.9.2016, Изложба ратних фотографија „Искорјењивање Срба у БиХ 1992–1992“
ИСТОЧНО САРАЈЕВО, 21. СЕПТЕМБРА /СРНА/ - Начелник општине Источно Ново Сарајево Љубиша Ћосић отворио је вечерас у Културном центру Источно Ново Сарајево изложбу ратних фотографија под називом "Искорјењивање Срба у БиХ 1992-1995. година", аутора Милоша Говедарице.
"Вечерашња изложба показује сву трагичност протеклог рата, али одсликава и поруку мржње и невјероватне жеље да се српски народ истријеби на најсуровији начин и уништи. Потресен сам овим што сам видио први пут и желим да се захвалим аутору Говедарици који је ово забиљежио, овјековјечио и, што је најбитније, сачувао", рекао је Ћосић.[...]
