За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
Српски меморијал, 30. 9. 2024, На данашњи дан – Шабачки Крвави марш 24-30. септембар 1941.
На данашњи дан готово 5.000 Шапчана, који су у одмазди за неуспелу опсаду Шапца и Мачванске Митровице (Церског одреда четничких војних одреда) одведени на усиљени марш до села Јарак у тадашњој Независној Држави Хрватској у привремени логор на ледини, враћени су у новоосновани логор у касарни војске Краљевине Југославије,… Вечерње новости, 29. 9. 2024, ПРАВОСЛАВНА ЦРКВА У ПРАГУ КОМУНАЛНИ ПРОБЛЕМ: Храм у чијој крипти су кости 130 српских војника, чији је ктитор био краљ Александар, смета
ГРАДСКЕ власти Прага у уторак 1. октобра очекују да им се врате кључеви Цркве Успења Пресвете Богородице на Олшанском гробљу. У овом храму под управом помесне Православне цркве чешких земаља и Словачке непрекидно се служи Богу од новембра 1924. године, а у крипти цркве налазе се кости 130 српских јунака…
Косово Онлајн, 29. 9. 2024, Обнова куће Џафера Деве ’у неонацистичком стилу‘
За кућу Џафера Деве у Јужној Митровици чија обнова је недавно завршена, косовско Министарство културе саопштило је да то сматра местом културног наслеђа које заслужује очување због свог архитектонског значаја, „као први објекат изграђен у модерном западноевропском стилу у Митровици“. Изгледа су људи од стила били и остали сарадници окупатора…
Спутњик, 28. 9. 2024, Чика Ђорђе и даље бди над сенима српских јунака: Последњи чувар Зејтинлика добио спомен-бисту
У оквиру комплекса војничког гробља Зејтинлик, испред куће у којој је живео, откривена је спомен-биста посвећена чика Ђорђу — старини који је читав свој живот посветио очувању сећања на хероје из Првог светског рата. Ђорђе Михајловић, у народу познат једноставно као чика Ђорђе, још за живота је проглашен за Солунца,…
СРНА, 28. 9. 2024, Пуне 33 године од некажњеног злочина над припадницима ЈНА у Бјеловару
Навршавају се 33 године од још некажњеног злочина хрватског Збора народне гарде /зенге/ над припадницима легалне државне војске ЈНА у бјеловарској касарни које су стријељали након добровољне предаје, саопштио је Документационо-информативни центар „Веритас“. Хрватске снаге су ујутро 29. септембра 1991. године отпочеле општи напад на све војне објекте ЈНА у…
ИН4С, Новости, 27. 9. 2024, СУСРЕТ СA ИСТОРИЈОМ: Како су Срби чували и сачували Хрватску
Од граничара у Војној крајини у аустријском царству до партизана у Другом светском рату. Штитећи границе Беча, штитили и границе хрватског народа. У Шестој личкој партизанској дивизији било је чак 96 одсто Срба. Скандал који је пре неки дан избио на кнференцији у Загребу о несталима лицима, када је помоћник…
Не заборављамо – Памтимо
Искра, 22. 03. 2024, Љиљана Чолић: Штрпце лета 2000 – Дневник једног мимохода
У годинама пре НАТО агресије, обављала сам истраживања грађе у Архиву Косова и Метохије и била гостујући професор на Филозофском факултету у Приштини.
Поред мог косметског порекла и научне усмерености ка некадашњој Старој и Јужној Србији, то је свакако био разлог да, по формирању ДОС-а, будем именована за члана међустраначког одбора за Косово и Метохију, који сем конститутивног састанка, нажалост никаквих заједничких активности није имао. Због тога ћу само рећи да је поред мене ту био покојни Душан Батаковић, а остали не заслужују да им се имена помену.
Чим сам изабрана у поменуто радно [...]
Глас Српске, 13. 5. 2023, Служен парастос српским жртвама усташког покоља 1941. године у Глини
ГЛИНА - На православном гробљу у Глини данас је служен помен за више од 2.000 српских цивила које су звјерски побиле усташе у мају и августу 1941. године.
Помену, које је организовало Вијеће српске националне мањине града Глине, присуствовало је више од 100 Срба, међу којима и предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов, који је потомак жртава.
Присуствовали су и градоначелник Глине Иван Јанковић и његов замјеник Бранка Митић Бакшић, замјеник жупана сисачко-мославачког из реда српске мањине Мира Олујић и руководство Вијећа српске националне мањине града Глине.
[...]
ИН4С, 27. 4. 2019, Велики празник мирио војске: Васкрс на Солунском фронту
Да је Васкрс празник помирења и праштања понекад се потврђивало и у немогућим ситуацијама и у временима рата и насиља. И тада се Божја суштина и порука објављивала људима и упућивала их једне на друге. Са блога „Истина без предумишљаја“ преносимо текст о томе како су Срби славили Васкрс на Солунском фронту.
– Наши преци су и у рату славили велике верске празнике (Божић и Ускрс) као и крсне славе, свакако у другачијим околностима. Саме прославе су биле много скромније и сиромашније, али су се празници ипак обележавали. Обележавање верских празника није престало ни када је наша војска била из[...]
Вечерње новости, 13. 7. 2023, Живот и прикљученија јунака наше духовности: Српска књижевна задруга је основана на мудром идејном програму - из Дневника академика Д. Медаковића
У СУБОТУ, 10. августа 1985. „Политика” доноси један пост сцриптум под називом: „Туристи односе лобање”. Аутор је Милан Ивић, историчар уметности из Београда.
Текст гласи:
„Од групе излетника који су се вратили са Кајмакчалана сазнао сам да су Спомен-костурница са металним полицама за кости погинулих и црквица потпуно запуштени. Чувена Пупинова камбана (звоник) коју је славни научник поклонио 1928. године са жељом ’да звуци камбанарије разнесу славу палих и преживелих јунака на све стране света’ више не звони јер звона нема. Да ли је зарасло у траву или су га однели на претапање? Заклони [...]
Фејсбук страница "Историја Чачка", 3. 12. 2021, Судбина и страдање Јосифа Сафера
Чачак, 3. децембар 1944 – 3. април 1945. године
Одмах по ослобођењу Чачка 3. децембра 1944. године почела су хапшења и стрељања политичких и војних противника од стране партизанске власти. Таква судбина није мимоишла ни рударског чиновника Јосифа Сафнера, који је ухапшен истог дана и даље спроведен са јединицом ка Ваљеву и Шапцу.
Јосиф Сафнер, рударски чиновник у руднику Емилка (Г. Горевница) рођен је 6. априла 1893. у Сарајеву, од оца Јосипа и мајке Марије. Чех по националности, примио православну вероисповест. Ожењен, Деса (1901-1966) девојачко Дакић, рођена у Зворнику, венчали се у До[...]
