За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
ИН4С, 19. 9. 2024, Битка на Мачковом камену: 110 година – На данашњи дан
Данас је 110. годишњица битке на Мачковом камену. Најстраховитији војни обрачун Срба и Аустроугара није пуно познат, нити му се придаје велика пажња. На Мачковом камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра, а рањено 176 официра, међу којима и краљевоћ Ђорђе Карађорђевић. Преживело је једва 1000 српских војника……
СРНА, 18. 9. 2024, Прећутани ужаси у логору Виктор Бубањ
Власти Федерације БиХ спријечиле су 19. септембра 2003. године Савез логораша Републике Српске да у бившој касарни „Виктор Бубањ“ у Сарајеву постави спомен-плочу у знак сјећања на страдање хиљада затворених и око 500 убијених Срба у вријеме док је касарна била ратни логор. О злочинима у логору „Виктор Бубањ“, у…
СРНА, 17. 9. 2024, Служен парастос за 16 убијених Срба у Сердарима
Код спомен-обиљежја у селу Сердари и на мјесном гробљу Кукавице у општини Котор Варош данас је служен парастос за 16 Срба, чланова породица Сердар, Тепић и Бенцуз, које су на данашњи дан прије 32 године убили припадници муслиманских снага, што је један од најстрашнијих злочина јер је почињен над недужним…
СРНА, 16. 9. 2024, Пробијен Солунски фронт
Послије тродневне офанзиве, Прва и Друга српска армија пробиле су Солунски фронт 17. септембра 1918. године, што је било одлучујуће за слом Централних сила у Првом свјетском рату, будући да је мјесец и по дана потом капитулирала Аустроугарска, а убрзо и Њемачка. Српске снаге пресјекле су бугарску војску и присилиле…
Вечерње новости, 16. 9. 2024, НА ВИДЕЛУ ГРАЂА ВРЕДНИЈА ОД ЗЛАТА: Интервју – Др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине
БЕЗ архивске грађе и вековима чуваних докумената ми не бисмо знали ко смо. Само нације које краси високо однеговано самопоштовање имају свест о томе да су архивски документи из њихове историје вреднији и од златних полуга. Не смемо то злато препустити прашини и забораву. Али како врата архива широм…
Глас Српске, 15. 9. 2024, Драженко Ђуровић: Данас усташа, сутра партизан, прекосутра опет усташа – Политички односи у БиХ: 1945 – 1958 (1)
Након вишедеценијског лутања у везо са питањем државно-територијалне организације БиХ, Комунистичка партија Југославије (КПЈ) је током Другог свјетског рата у остваривању „оружаног братства“ њених народа видјела основу око које ће у будућности градити њихов заједнички живот. Вођени идеологијом интернационализма, југословенски комунисти су од почетка устанка истрајавали у покушају развијања… Не заборављамо – Памтимо
Вечерње новости, 2. 11. 2018, У Шапцу памте зверства окупатора
Свечано обележен век од завршетка Првог светског рата. Сваки други Мачванин 1918. године није дочекао ослобођење
СВЕЧАНОМ седницом Скупштине града, Шабац је у петак обележио век од завршетка Првог светског рата после којег је добио и симболичан назив "српски Верден". На огромна разарања и цивилне жртве су подсетили др Сања Петровић Тодосијевић из Института за новију историју Србије, писац Александар Гаталица, који је за роман под насловом "Велики рат" добио награду часописа НИН, и др Ставрула Маврогени из Универзитета "Македонија" у Солуну.
Још једном се чуо податак да од 14.000 Шапчана,[...]
РТ Балкан, 14. 3. 2025, Годишњица егзодуса сарајевских Срба: Понели звона, иконе, крстове и кости најмилијих
Егзодус сарајевских Срба директна је последица решења потписаних у Дејтонском споразуму после мировних преговора у САД, који су трајали 1. до 21. новембра 1995. године
Срби избегли из Сарајева пре 29 година, после потписивања Дејтонског мировног уговора, Удружење "Сарајевски Срби", ветерани хаџићке Игманске бригаде, обележиће данас и сутра у Братунцу годишњицу егзодуса Срба из сарајевских српских општина.
Као резултат Дејтонског мировног споразума потписаног крајем 1995, ове општине припале су Федерацији БиХ.
У Дому културе у Братунцу биће приказан руски филм "Раздор у БиХ – поглед из Репуб[...]
Глас Српске, 13. 5. 2023, Служен парастос српским жртвама усташког покоља 1941. године у Глини
ГЛИНА - На православном гробљу у Глини данас је служен помен за више од 2.000 српских цивила које су звјерски побиле усташе у мају и августу 1941. године.
Помену, које је организовало Вијеће српске националне мањине града Глине, присуствовало је више од 100 Срба, међу којима и предсједник бањалучког Одбора за помоћ Косову и Метохији Милорад Арлов, који је потомак жртава.
Присуствовали су и градоначелник Глине Иван Јанковић и његов замјеник Бранка Митић Бакшић, замјеник жупана сисачко-мославачког из реда српске мањине Мира Олујић и руководство Вијећа српске националне мањине града Глине.
[...]
Политика, 13. 5. 2025, Саво Штрбац: Стјепан Месић – два у један
Некадашње Месићеве поруке слушао сам на своје уши и сведок сам колико су, у комбинацији са симболима и песмама из времена Павелићеве НДХ, утицале на побуну Срба у августу 1990, пежоративно названу „балван револуцијом“
На порталу загребачких “Новости” (гласило Српског народног већа), на Дан победе по руском календару (9. мај), објављен је повећи интервју са Стјепаном Месићем, бившим председником Републике Хрватске и последњим председником Председништва СФР Југославије, под насловом „Само слепац може негирати геноцид над Србима“, из којег су поједине делове истог дана пренели многи медији у рег[...]
e-Veritas, 30. 5. 2023, Саопштење поводом годишњице страдања избјеглица из Крајине у НАТО бомбардовању Сурдулице (30/31.05.1999)
У ноћи 30/31. маја 1999. године НАТО авиони су бомбардовали подручје општине Сурдулица са 4 пројектила велике разорне моћи. Погођена је специјална болница за плућне болести “Санаторијум” у југоисточном дијелу Сурдулице. Два пројектила су директно погодила павиљон у коме су биле смјештене избјеглице из бивше Републике Српске Крајине, а један је пао у павиљон старачког дома. Знатно је оштећен и павиљон са плућним болесницима. У тим објектима погинуло је 19 особа док их је више десетина повређено.
У павиљону са избјеглицама убијени су: Малобабић Босиљка (53) и њена дјеца Милена (20), Раде (19)[...]
