За сећање на страдале претке, или насушна српска потреба
Непосредан повод иницијативe за оснивање Друштва за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је чињеница да је у прошлом, двадесетом, веку српски народ имао неколико наметнутих веома тешких ослободилачих и одбрамдбених оружаних сукоба и у тим сукобима претрпео је огромне људске губитке.
Милиони наших сународника су током тог раздобља избрисани из спискова живих, али до данас нису унети у спискове мртвих. Ово је покушај да коначно, колико је то сада могуће, сачинимо те спискове и са њима изађемо пред домаћу и страну јавност. Сигурно је да тим пре свега хуманим послом много каснимо, али још више ћемо каснити ако опет нађемо разлог да све то одгодимо за неко повољније време. Ми данас живи Срби, и наша генерација, желимо да одужимо велики дуг према многим генерацијама својих недужних покојника. То је наша наслеђена људска обавеза која је из разних околности стално одлагана.
Друштво за подизање Меморијалног центра српским жртвама геноцида у XX веку је у првом реду израз воље грађана да сами личним ангажовањем, властитим радом и средствима подигну у Београду на репрезентативној локацији Меморијални центар посвећен својим страдалим прецима. Свакако, тиме се у овом подухвату не искључује ангажовање и непосредно учешће државе... Цео текст мисије Српског меморијалa: За сећање на страдале преке, или насушна српска потреба.
Српски меморијал
Миливоје Иванишевић: Трећи мировни уговор у истом веку – или: Дејтон 1995.
„Дејтонски мировни споразум двадесет година послије“, Академија наука и умјетности Републике Српске, зборник радова, књига XI , Одјељење друштвених наука, књига 35, Бања Лука, 2016.
Јово Бајић: Библиографија о геноциду над српским народом, 2017.
Библиографија садржи преко 2000 наслова и подељена је на три основне тематске целине:
- Први светски рат,
- Други светски рат,
- Оружани сукоби и Нато агресија 1991–1995. годинe.
Логори за Србе у Аустроугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Људски губици српског народа у 2. светском рату
Преко мртвих предака знамо ко смо, шта смо и одакле смо. Они одређују нашу свест о припадности национу и вери и уче нас слободи, чојству, јунаштву. Бранећи те вредности и Срби су гинули или су их други због тога убијали – каже Штрбац.
Логори за Србе у Бугарској
Аутори: проф. др Милоје Пршић и мр Сава Станковић
Обележје жртвама усташа на Сајмишту?
Да би овај монументални споменик никао, требало би што пре одредити његов садржај, прикупити документацију, направити пројекат и одредити начин прикупљања средстава – рекао је Матановић.
Зашто „Српски меморијал“?
Миливоје ИВАНИШЕВИЋ: Реч о Сарајеву
(Миливоје Иванишевић, Драгана Грчић-Гавриловић: „Геноцид над Србима - Сарајево 1992-1995. Сведочења преживелих логораша“)
Геноцид над Србима у Сарајеву и грађански рат у Босни и Херцеговини започео је 1. марта 1992. у недељу када су у центру Сарајева муслимански екстремисти с улице отворено пуцали на српску цркву и сватове. Том приликом су убили старог свата Николу Гардовића, само зато што је србин и хришћанин. То је био знак за општи напад на Србе, а Сарајево је претворено у највећи концентрациони логор после Другог светског рата у коме су муслимани убили 7019 Срба, што је знатно више него што их је за време Другог светског рата убио познати крволок, Хрват Анте Павелић. У току истог ме[...]
Академик Василије Ђ. Крестић: О геноцидности хрватске политике
У науци је добро познато да је свуда у свету, где је долазило до масовне деструкције имена неке нације, то био знак за физички напад на ту нацију, да је то било јавно жигосање и упирање прстом на оне који су сметали и које је, нимало бираним средствима, требало одстранити из средине у којој су били непожељни. Деструкција српског имена у Хрватској увек је била праћена непрестаним јавним истицањем да су Срби издајници, да су реметилачки чинилац хрватског друштва и хрватске политике, да су „народна неприлика“, „да Хрвати нису српска браћа, јер су Срби браћа са псима“, да су хајдучки и разбојнички народ, да су византијски препредени и лукави и да је „Српство опасно по својим мислима и по свом ра[...]
Саво Штрбац: Логор Јасеновац пред Међународним судом правде
1. ДА ЛИ СУ ЗЛОЧИНИ ИЗ ДРУГОГ СВЈЕТСКОГ РАТА МОГЛИ ПРЕД МСП – ВРЕМЕНСКА НАДЛЕЖНОСТ
Хрватска је још у јулу 1999. године тражила од Међународног суда правде (МСП) , највишег свјетског суда, да Србију прогласи кривом за геноцид који су, по њој, од 1991. до 1995. године починиле војне, полицијске и паравојне снаге под директном контролом СРЈ односно Србије. На то је Србија 2010. године узвратила противтужбом, тврдећи да је Хрватска у операцији „Олуја“ починила геноцид над Србима.
есто се, и у јавности и у струци, и прије и послије подношења поменутих узајамних тужби Хрватске и Србије, постављало питање зашто Срби, Јевреји и Роми никада нису тужили Хрватску за геноцид који је над њима извршен о[...]
СРНА, 16. 8. 2023, Рогатица: Сужен парастос и положен вијенци код спомен-костурнице
У Рогатици је данас, у оквиру обиљежавања Дана и крсне славе општине, код спомен-костурнице служен парастос и положени вијенци на спомен-обиљежје српским и црногорским војницима пострадалим у борбама 1914. у Великом рату на ширем подручју ове општине. Начелник општине Рогатица Милорад Јагодић изјавио је новинарима да у овој спомен-костурници почивају…
Политика, 15. 8. 2023, Да ли је касно за правду за жртве масакра у Јошаници код Фоче
Тужилаштво БиХ, тридесет једну годину од злочина у којем је у једном дану побијено 56 људи, подигло оптужницу против 13 лица Бањалука – Свануло је Никољданско јутро 1992. године, у децембру прве године рата. У Јошаници, малом селу код Фоче, мештани су тог Никољдана поранили да прославе славу – као…
СРНА, 15. 8. 2023, Навршене 82 године од масовног убиства логораша на Пагу
Навршиле су се пуне 82 године од када су усташе пред долазак италијанских окупационих власти у логорима на Пагу убиле око 800 логораша, међу којима и дјеце. Предсједник Удружења „Јадовно 1941″ из Бањалуке Душан Басташић изјавио је да је у ноћи између 14. и 15. августа 1941. извршена масовна ликвидација…
СРНА, 15. 8. 2023, Освештана спомен-табла устанику Александру Љељи Петковићу из Дрињаче
У Дрињачи код Зворника данас је освештана спомен-плоча и служен парастос Александру Љељи Петковићу – једном од организатора отпора против усташа који су чинили невиђене злочине над српским народом Дрињаче, Зелиња и других оближњих мјеста у Другом свјетском рату 1941. године. Парастос је служио мјесни свештеник Марко Данојловић у присуству…
Политика, 13. 8. 2023, Двадесет година од убиства деце на Бистрици
Убица је дошао на вир где су се купала деца, где су пекла кукуруз, где се њих стотину играло и радовало животу, у гету, окруженом жицом и војним возилима. Страдали су само зато што су били Срби и хришћани Двадесет година не гледаш сунце, сине! Јесу ли ти лакше ране,…
РТ Балкан, 13. 8. 2023, Обележена 217. годишњица Боја на Мишару
У реконструисаном музеју отворена је нова стална поставка посвећена Боју на Мишару Државном церемонијом полагања венаца код споменика Карађорђу и мишарским јунацима, данас је обележена 217. годишњица Боја на Мишару. Уз помен Карађорђу и мишарским јунацима у селу Мишар недалеко од Шапца, венце су положили представници Министарства одбране и Војске…
Не заборављамо – Памтимо
Навршава се 75 година од нацистичког бомбардовања Београда
На списку погинулих у нацистичком бомбардовању Београда, који је тада имао 370.000 становника, води се 2.274 људи, док неке процјене иду и до скоро 4.000 страдалих.Београд је претрпио непроцјењиву материјалну штету, потпуно је разорено 714, теже оштећено 1.888, а дјелимично оштећено 6.829 зграда
БЕОГРАД, 5. АПРИЛА /СРНА/ - Навршава се 75 година од када је нацистичка Њемачка 6. априла, без објаве рата, бомбардовала Београд, чиме је у Краљевини Југославији почео Други свјетски рат, а тачан број жртава бомбардовања никада није прецизно утврђен.
Прве бомбе у њемачком нападу под називом "Казн[...]
Стање ствари, Печат, 30.10.2021, Мира Радојевић: Зло Јасеновца и његова дубока веза с временом у коме живимо
Број жртава много је пута и са различитих страна оспораван, да би у савременом добу био проглашен за мит, чије се порекло нетачно и често приписује „српским националистима“
Убијање историје
авност у Србији је последњих месеци суочена с мноштвом информација из новинских и других текстова, као и из телевизијских емисија посвећених злогласном концентрационом логору Јасеновац, с нагласком на покушај утврђивања броја његових жртава и оштро супротстављена тумачења завађених учесника ове захуктале дискусије.
Недовољно упућени читалац или гледалац телевизије може бити изненађен како обновљеним ин[...]
Институт за истраживање српских страдања у XX веку, 22. 5. 2023, Миливоје Иванишевић: Дићи наш српски глас до неба...
Господин АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ
Председник Републике Србије
Београд
Поштовани господине председниче,
Као вишедеценијски истраживач српских страдања у 20. веку желим мирне савести да српској јавности са великим задовољством изјавим, и ако треба докажем, да после краља Александра Карађорђевића, скоро цео век, ни српски народ, ни српска држава, нисмо имали личност која је толико пажње посветила националним жртвама и неговању успомена на њихова дела и страдања.
Зато се надам да ово о чему Вас обавештавам више нећу морати да и наредних година понављам и убеђујем надлежне да тим поводом свој ср[...]
РТРС, 21.8.2021, Представљена књига "Приједорски логор Циглана 1942. године"
У Приједору је одржано књижевно вече "Култура сјећања на приједорске жртве усташких злочина 1942".
Представљена је књига "Приједорски логор Циглана 1942. године", аутора Младена Вучковца.
Кроз логор "Циглана" прошло је 14.000 српских цивила током офанзиве њемачких и усташких снага на Козару 1942. године.
Међу њима, као једногодишње дијете, заједно са мајком и четворо браће и сестара, био је и аутор књиге о том логору, Младен Вучковац.
- То је у мом животу оставило страшне трауме и то је била инспирација која је мене тјерала да објавим такву једну књигу. Осјећао сам да се мало писал[...]
![Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]](http://www.srpski-memorijal.rs/wp-content/plugins/special-recent-posts/cache/srpthumb-p20230-350x200-no.jpg)
Recepti-kuvar.rs, 21. 1. 2024, Лабуниште – село које сањам [Мапа]
Лабуниште, село које се налази на западу Северне Македоније, на 14 км северно од Струге према Дебру. На падинама планине Јабланице, која се издиже западно од села. Надморска висина је 870 м. Место припада историјској области Дримкол, а од давнина село је називано „Малом Шумадијом“.
Историје се пишу и преправљају, како је то политици згодно, а споменици и дела великих уметника остају – као неизбрисив траг. И доказ.
На Оришту, више центра села, налази се споменик:
ПОГИНУЛИМ БОРЦИМА ЛАБУНИШТАНИМА – 1914-1918. ЗА СЛОБОДУ И УЈЕДИЊЕЊЕ
Ђорђе Д Цветковић чет. војвода 1905 Никола Т. Ковачевић Петар[...]
