Политика, 23. 5. 2026, После физичког следи и духовни обрачун са Србима: Хрвати прекрштавају српску славу и свеце

Шаховница на отетој Цркви Светог Спаса у Цетини Фото: Политика, видео исечак Цинично је и парадоксално да се данас као чувари крсне славе појављују средине које су кроз историјске процесе латинизације и конфесионалне унификације често доприносиле затирању сличних локалних обичајних форми, каже Жељко Ињац Наставља се неизвесна потрага за гробом последњег хрватског краља и историјским траговима постојања нације која је своја идентитетска…

Цео текст

Печат, 8. 5. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Од Задра до Скадра [VII]

Задар: Тржница у центру града (едно време Трг Јанковић Стојана), римски Стуб срама, у позадини црква Светог Илије, око 1900. Фото: стара разгледница, Wikimedia Commons Миром у Кампоформију 1797. настало је ново стање и за православну Далмацију, али се француска управа није у почетку бавила њеном судбином. Тек после битке код Аустерлица Хабсбуршка монархија, заклети заштитник паписта, морала је да Наполеону сасвим препусти Далмацију, али католички фратри, који нису хтели да чују за француске слободе,…

Цео текст

Печат, 24. 4. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Ускочка епопеја [VI]

Кула Јанковић Стојана у Исламу Грчком Фото: Политика, архивска фотографија Ускочка епопеја започиње историјским падом Маџарске и избором Фердинанда Хабзбуршког за угарског краља 1526. који је подразумевао стално наоружану и на борбу са Турцима готову Војну границу, што је и остварио 1530. године насељавањем неколико стотина српских породица из крајева око Гламоча, Унца и Срба, које је настанио на царској…

Цео текст

Печат, 27. 3. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља: Книн постаје српски град [IV]

Манастир Крупа, 1317. Фото: Светиње Браничева О двеста година апсолутног континуитета српског православља у Далмацији пре навале Турака Вратимо се сада временима када су српски манастири Крупа, Крка и Драговић за време Котроманића као настављача немањићке традиције учинили да православна васељена ухвати дубљег корена у земљама око река Крке и Цетине, у Далмацији. Када су после…

Цео текст

Печат, 27. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – Немањићи у Далмацији [II]

Манастир Крка (~1350) Фото: Wikimedia Commons, Zrno, CC BY 3.0 rs Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Двехиљадегодишњи континуитет хришћанске цркве у Далмацији, од апостолског доба до данас, у најужој је вези са српском државом и црквом дуго пре настанка самородних српских краљевина и црквене аутокефалије у немањићко…

Цео текст

Печат, 13. 2. 2026, Божидар Зечевић: Западна граница православља – покретна слика вечности [I]

Манастир Крка (~1350) Фото: Миљан Гогић, Печат Поводом тетралогије о далматинским манастирима Крка, Крупа, Драговић, Канонизација, аутора и редитеља Миљана Гогића, продукција „Новости“ , Србија, 2025. Колико покретна слика може да утиче на евокацију стварности из сасвим недавне прошлости, али и из миленијумског памћења целог једног народа, показала је недавно емитована тв серија Тврђава о голготи српског…

Цео текст