Вечерње новости, 7. 4. 2013, Коминтерна је мајка и Европској унији

ЈБ Тито, В. Бакарић, С. Крајачић Стево Фото: Архива, Вечерње новости, Музеј револуције народа Југославије До каквих се закључака дошло на недавном скупу „Тито и ми“? Људи који се нападно заклињу у Европску унију, данас понављају титоистичке пароле и флоскуле Титоизам доживљава ренесансу 33 године после Титове смрти и две деценије после крвавог распада СФРЈ. – Парадоксално је то што људи који се нападно заклињу…

Цео текст

Погледи, Слобода, 20. 3. 2013, Милосав Самарџић: Непозната италијанска документа

Др Мила Михајловић: „Југославија април 1941 – септембар 1943“, корица Фото: Погледи Мила Михајловић: „Југославија април 1941 – септембар 1943“, издање Удружења српских издавача, Београд 2012. Ауторка ове изузетно значајне књиге живи и ради у Риму, па се посветила истраживању италијанских архива. Италијанска документа су до сада у нашој историографији коришћена у ретким приликама и недовољно, тако да су многе битне чињенице…

Цео текст

Полтитика, 23.8.2012, Аћиф eфендија и Вук Калајитовић Калајит

Штитково: Освећење споменика Вуку Калајитовићу Калајиту Фото: Novinar.de

Изједначавање подизања спомен-обележја Аћиф-ефендији и Вуку Калајитовићу Калајиту и условљавање уклањања ефендијиног обележја са уклањањем Калајитовог споменика нису прихватљива из неколико разлога. Аћиф ефендија (херој муфтије Зукорлића) осуђен је и погубљен као ратни злочинац, а Калаијту (четничком команданту) никада није суђено, па се у односу на њега треба поштовати претпоставка…

Цео текст

Глас Српске, 24.5.2011, Парламент РС треба да усвоји Декларацију о геноциду

Отварање Пете међународне конференције о Јасеновцу, Бањалука, 25.5.2011. Фото: СРНА

БАЊАЛУКА – Неопходно је да парламент Српске усвоји Декларацију о геноциду почињеном над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској током Другог свјетског рата, рекао је јуче предсједник РС Милорад Додик на отварању Пете међународне конференције о Јасеновцу у Бањалуци. – Потребно је изградити спомен подручје Доња Градина како…

Цео текст

Политика, 9.1.2011, Српска историја из осетљивијег угла

Прота Григорије Глиша Бабовић, педантни хроничар ратног времена Фото: Политика

Рукописна књига проте Григорија Глише Бабовића Летопис Шапца 1933–1944, обогаћена документарним прилозима, засигурно је издавачки подухват, којим су се на измаку минуле 2010. години могли поносити Библиотека шабачка и Институт за новију историју Србије у Београду. Ретко, драгоцено сведочанство о десетак најбурнијих година двадесетог века, од изузетног је значаја за…

Цео текст