Култура сећања је питање националне безбедности, док се у случају Срба показало да је и питање биолошког опстанка нације, рекао је извршни директор њујоркшког Истраживачког института Јасеновца (који организује Конференцију) Бари Литучи Прва Београдска резолуција о фашистичко-усташком геноциду у НДХ над Србима, Јеврејима и Ромима од 1941. до 1945. донета…
УСТАШКИ бојник Махмут Туновић из села Мрђеновића доставио је, 21. августа 1941. године, извештај претпостављенима о масовном злочину који су његове јединице, састављене од 100, већих делом муслиманских усташа, починиле у српским селима у околини Гацка. Он је до детаља описао у која су села његови саборци упадали, како су…
У Млаки код Јасеновца обиљежено је 78 година од продора јасеновачких логораша. У Храму светог пророка Илије у Млаки код Јасеновца служен је помен. Обиљежавању је присуствовао потпредсједник Народне скупштине Републике Српске Петко Ранкић. Ранкић је рекао је да је српски народ поднио огромну жртву у борби против фашизма и…
ЧЕЛНИЦИМА нацистичког сателита Независне Државе Хрватске у априлу 1945. је било јасно да се њихов покровитељ, немачки Рајх, налази пред потпуним поразом и да је време да се уклоне трагови незапамћених острашћених злочина над Србима, Јеврејима, Ромима и противницима нацизма у систему логора Јасеновац. Усташки крвници су добили наређење да… 
Историчар Милан Гулић изјавио је Срни да је НДХ оставила крваве трагове у својој политици геноцида и настојању да уништи читаву популацију српског, јеврејског и ромског народа на тој територији, те да су се посљедице тога трајно одразиле на демографску слику Срба на Балкану. Гулић је навео да је тешко…
Конференција о Алојзију Степинцу, коју је у седишту Европског парламента организовала европосланица ХДЗ-а Жељана Зовко, проблематична је самим тим што се одржава у политичкој инситуацији и има за циљ да пошаље неке политичке поруке и релативизује историјске чињенице, рекао је историчар Милан Гулић. Он је за Танјуг навео је догађај…
