Вечерње новости, 4. 8. 2025, Никола Жутић: Поводом 30. годишњице ’Олује‘ – Како је на основу историјских фалсификата припремано стварање хрватске државе

Срби (сережани) граничари у Славонији и Срему, половином 19. века Фото: Вечерње новости, Музеј војне и ратне повијести Пакрац ФБ налог ДOK се српска научна историографија изнуривала наметнутим дилемама партизанске „народне револуције“ и грађанског рата, изван њеног домета остајала су незаобилазна, есенцијална питања формирања верских нација које данас доминирају у постјугославенским државноправним прекрајањима граница. Питања етнографске или географске суштине хрватства, којим су се нажалост у већој мери бавили историчари и филолози…

Цео текст

Искра, 30. 7. 2025, Владимир Умељић: Тисућгодишња култура и национ логораша

Лудвиг Салватор (1847–1915): Српска ношња из Сиња, из збирке 45 литографија „Срби на Јадрану“ (Праг, 1879), аустријског надвојводе Л.Салватора Извор: ludwigsalvator.com Данашња „За дом спремна!“ Хрватска жустро и консеквентно пориче Србоцид своје претходнице 1941-1945. Какве јаме а поготову некакви концентрациони логори?! Зар нису већ у време Првог светског рата постојали логори смрти за Србе у Аустро-Угарској – Нежидер, Добој, Јиндриховице, Болдогашоњ, Неђмеђер, Шопроњек, Арад, итд? А тек у Бугарској? Арханлиското, Варна,…

Цео текст

Српски меморијал, 31. 1. 2023, Владимир Умељић: КРАЈИНА У ДУШИ – О једној књизи

Др sci. Phil. др Владимир Умељић Фото: Печат

„Крајина у души“ је поетична и надасве елегична књига потомака жртава и већ тиме, чак и без разних „Бљесака“ и „Олуја“, и лично жртава. Писали су је људи дијаспоре Бранко Миљевић и Николај Мишчевић, а бити део ње значи бити у егзилу а без азила. Преведено на српски, бити прогнаник,…

Цео текст

Вечерње новости, 6. 11. 2022, ХРВАТСКИ ШОВИНИЗАМ УГУШИО СРПСКИ МУЗЕЈ: Историчар уметности Андреј Вујновић написао својеврсну споменицу несталој институцији нашег народа

Платно Јоакима Марковића Будимца „Срби и Хрвати примају привилегије “ насликано за иконостас у цркви Св. Лазара Четвородневног, у селу Плавшинцу код Копривнице, 1750. На њој су приказани Србин и Хрват како примају привилегије. Наручилац је био први Србин генерал у аустријској војсци, барон Михаило Микашиновић 1750. г. Данас део сталне поставке Музеја Српске православне цркве у Загребу Фото: Твитер, @rotkvarija9

МУЗЕЈ Срба у Хрватској појавио се нагло на мапи музеја 1946. године. Нагло је и сагорео. Са звезданих висина његов је суноврат почео непуних пет година од оснивања. Овим речима почиње текст Музеј комета, увод у монографију Музеј Срба у Хрватској историчара уметности Андреја Вујновића, која је и својеврсна споменица…

Цео текст