Извор 182, 20.12.2017, Слатински Дреновац: Још чекамо правду и саосећање

Илустрација Фото: Интернет

У селу Слатински Дреновац 15. децембра одржан парастос убијеним и несталим Србима у егзодусу из Западне Славоније 1991. године

На позив Већа  српске  националне мањине  Вировитичко-подравске, Бјеловарско-билогорске,  Пожешко-славонске и Бродско-посавске жупаније 15. децембра у  селу Слатински Дреновац  у тамошњој цркви Св. Георгија порушеној још 1942. године током Другог св. рата, окупило се педесетак мештана и људи пристиглих из других средина да одрже помен на страдање својих сународника у првом великом егзодусу и  западне Славоније који се догодио у зиму 1991. године.

Парастос у девастираној цркви чија обнова је у току служили су Протојереј-ставрофор  Јован Шаулић и протојереј Драган Гаћеша парох слатински.

– Од тог великог егзодуса и страдања Срба западне Славоније и Билогоре прошло је 26 година, а стравичне успомене још увек су свеже. Био је то први велики егзодус Срба потакнут претњама и притисцима од стране војних и паравојних хрватских формација.

Спас у збегу тада је потражило 50.000 људи, а само у колони насталој 13. децембра 1991. године  према  нашим  проценама  било  је преко 5.000 људи. Ти људи оставили су за
собом  све  што  су  имали  и  преко Папука, Псуња,  Звечева и Драговића кренули пут Босне. На том путу у неизвесност убијено је и нестало између 120 и 130 људи.

Идентитет, дакле, име и презиме, познат нам је за 119  страдалих. На овом простору два пута је вршена ексхумација, и то у селу Доње Кусоње у ком је пронађена Јека Пејчић и у Воћину где су пронађени Ђуро Плавшић и Радо Цвијетић. Иако је познато најмање седам гробница од  свих ових жртава само поменуте три су пронађене и идентификоване.

Након што их  је становништво напустило свих деветнаест насеља у којима су живели Срби са тог подруја је најпре систематски опљачкано, а затим и спаљено, прича Младен Кулић, председник  ВСНМ-а  Вировитичко-подравске жупаније  и  домаћин овогодишњег петог по реду окупљања како би се обележило ово српско страдање.

Поред Кулића, скупу су се обратили и други  говорници, а један од њих био је и потпредседник  СНВ-а Александар Милошевић који је упозорио на чињеницу да Срби у Хрватској још увек нису  дочекали правду и саосећање.

– Ова догађања само су део мозаика страдања Срба у првом делу деведесетих, а на њих се надовезују страдања у градовима, нестанци, затварања, прогони да би све кулминирало  егзодусима  у  1995. години потакнутих  „Бљеском“  и  „Олујом“.  Након више од четврт века сад смо у пустом крају у који смо дошли кроз остатке људских насеља и неминовно нам се намећу  три питања. Шта је са повратком тих људи, са развојем тих крајева и шта је са правдом?

Званично се вратило 130.000 Срба, а знамо да их је више од половине поново напустило Хрватску.  Средине  у  којима  живе  Срби економски  су  запостављене,  а  што  се
правде тиче потпуно се занемарују информације о злочинима почињеним над Србима. Истрага и оптужница је изузетно мало иако  су  неки  од  злочина  врло  темељито истражени. На пример убиства и прогони Срба у Вуковару,  уништавање десетина села под Папуком и на крају убиства стотина цивила и стараца који су остали у Крајини након „Олује“, упозорио је у свом обраћању окупљенима Милошевић.

Једна од оних која је егзодус доживела као дете је Јелена Вучковић, данас најмлађи становник Слатинског Дреновца.

– Када сам у тој колони кренула у збег заједно са својим сумештанима имала сам само четири године. Иако сам била доста мала добро се свега сећам. У колони смо кренули, а када смо стигли на Бучје трактори и приколице превртали су се због леда. Деца и жене су вриштале и било је страшно све док нисмо стигли до села Берак у западном Срему.

Из тог периода живота није ми остала ни једна слика и ја не знам како сам као дете изгледала, зато и не бих желела да се то икада икоме више догоди, да му, као мени, украду детињство, рекла је Јелена.

– Слатински Дреновац је својевремено имао и преко 100 повратника, а сад је њихов број спао на 35. Нема неке светле будућности, ми је не видимо. Становништво је углавном старије животне  доби, а у целој општини Воћин има само 14 деце која сада похађају школу, надовезује се суморном статистиком на остале саговорнике Игор Павковић, заменик вировитичко-подравског  жупана  из редова српске заједнице.

Поред  поменутих, скупу су присуствовали и председник ИО  СДСС-а Богдан Ркман, председник  ВСНМ Бјеловарско-билогорске жупаније Дарко Карановић, заменик градоначелнице Пакраца Никола Ивановић, председник ВСНМ општине Ђуловац  Милан Радаковић, председник ВСНМ  града Гарешнице Предраг  Иванчевић и многи други.

С. Бубало