Независне новине, СРНА, 18.11.2018, Представљена књига „Глад и тамница“ Јездимира Дангића

Јездимир Дангић у међуратном периоду Фото: Породична архива породице Дангић, Нада Дангић

У оквиру „Братуначких духовних вечери“ синоћ је представљено друго издање романа „Глад и тамница“ Јездимира Дангића који је први пут објављен 1940. године.

Представљајући ову књигу, Радивоје Керовић је рекао да се о њој и њеном аутору деценијама није могло говорити јер је то комунистички режим забрањивао због Дангићеве улоге у редовима Југословенске војске у отаџбини и огромног доприноса заштити српског народа.

Керовић је подсјетио да је Дангић рођен у Братунцу 1897. године, а осуђен и стријељан под лажном оптужбом „негдје у Сарајеву“ 1947. године.

„Дангић и његово дјело и данас имају велики значај и значење и заслужују да се изучавају, да се јавност с тим упозна“, рекао је Керовић.

Он је подсјетио да је као гимназијалац у Тузли Дангић ухапшен и као најмлађи члан „Младе Босне“ провео три године у злогласним аустроугарским затворима током Првог свјетског рата што је и описао у својим дјелима.

Према Керовићевој оцјени Дангић је био свестран и успјешан. Након изласка из затвора завршава Правни факултет, ради као службеник Краљевине Југославије и постаје жандармеријски мајор.

Уз то, Дангић пише пјесме, приче, приповијетке, а репортаже објављује у листу „Политика“. Написао је и два романа за које је добио награде Академије краљевине Југославије.

„Као шеф краљевског обезбјеђења прати краља Петра Другог до Никшића, али не иде са њим него се враћа у Београд, ступа у везу са Дражом Михаиловићем који га поставља за команданта у Источној Босни гдје организује четничке јединице и отпор, те ослобађа велику територију од усташа“, каже Керовић.

Дангић је у априлу 1942. године ухапшен код Бајине Баште и припадници Гестапоа га пребацују у Њемачку у логор. Он бјежи из логора, учествује у Варшавском устанку против нациста и након гушења тог устанка предаје се Совјетима који га шаљу у познати затвор „Лубјанка“.

Одатле га на захтјев комуниста испоручују Југославији гдје му се суди и завршава на стријељању.

Керовић каже да је Дангић био личност изузетног формата, велики патриота, успјешан стратег, дипломата, војник и изузетно надарен писац чија дјела и њихове поруке заслужују да се изучавају, јер по свом квалитету не заостају за најбољим књижевним дјелима.

О Дангићевом дјелу говорио је и један од приређивача ове књиге Никола Дробњаковић из Београда који је оцијенио да је Дангић био изузетно активан човјек и повезан са многим значајним личностима свога времена, те да спада у ред великана српске књижевности.

Дробњаковић је рекао да српски народ има „највише убијених књижевника од братске руке“ и да је нажалост, Дангић један од њих.

Осим романа „Глад и тамница“, награђеног и објављеног 1940. године, Дангић је објавио и роман „Наше тамновање“ двије године раније.

Дробњаковић је истакао да се издавачи књиге – „Ризница духовног блага“ из Бањалуке и „Бернар“ из Београда, обавезују да ће објавити сва Дангићева дјела до којих успију доћи.

На књижевном патриотском конкурсу 1940. године Дангићев роман добио је прву, а књига Бранка Ћопића другу награду Српске краљевске академије.

Организатори ове промоције били су Светосавска омладинска заједница, Народна библиотека и Дом културе из Братунца.