Нишке Вести, 15. 9. 2025, Александар Миљковић: Мирно спавај храбри војводо – Ђорђe Ристић Скопљанче

Војвода Ђорђе Ристић Скопљанче, снимљено 1905-1908. Фото: архивска разгледница, Wikimedia Commons, Trbić, Vasilije (1996) Memoari: 1898-1912, Kultura, p. 166, Zoupan

Ко је пронашао и обновио споменик војводи Ђорђу Ристићу Скопљанчету на нишком Старом гробљу?

На старом нишком гробљу, скривен међу поломљеним крстовима и заборављеним споменицима, налази се вечна кућа једног од најсветлијих јунака српске историје – војводе Ђорђа Ристића Скопљанчета. Он, који је у годинама 1903-1908. стајао у првим редовима српских чета у Старој Србији, учествујући у свим значајним борбама за слободу народа, своју земаљску стазу завршио је у Нишу, 1911. године. Захвална Србија му је већ 1913. године, преко Народне одбране, подигла достојан споменик.

Споменик војводи Ђорђу Скопљанчету на нишком Старом гробљу, стање око 2010. Фото: bg.Wikipedia

Али судбина јунака и ратника често зна да буде сурова. После Другог светског рата, у временима када је славна српска прошлост систематски прећуткивана у Титоистичкој Југославији и Србији, његов споменик био је запуштен, оронуо, слика на њему разбијена, а сам војвода све ближи забораву.

Обновљени споменик војводи Ђорђу Скопљанчету на Старом гробљу у Нишу Фото: Нишке Вести, Владимир Јовановић

Трагање за његовим гробом оживело је тек једног септембарског дана 2014. године, када сам са проф. др Божицом Младеновић провео цео дан на старом нишком гробљу, корачајући међу зараслим стазама и каменим обележјима у потрази за изгубљеним сведоком историје. На крају, захваљујући упорности и вољи, успео сам да пронађем војводин споменик у тужном стању. Од тог тренутка, професорка Младеновић покреће иницијативу код Војске Србије и генерала Милосава Симовића да се споменик обнови. И успела је – камен је поново очишћен, запис у камену обновљен, а рестаурирана војводина слика је засијала свим сјајем као пре једног века. Овим чинон војводи је враћено достојанство које заслужује.

На обновљеном споменику данас стоје речи:

„Мирно почивај, храбри војводо, Косово је освећено, твоја је идеја остварена.“ Оне треба да буду путоказ српском народу, омладини и држави куда и како да се креће у будућности!

Ипак, као и често у нашој историји, појавили су се и они који настоје да туђи труд представе као свој, да се ките перјем открића и обнове за које нису поднели жртву. Но, истина је јасна и једноставна: да није било мог трагања и упорности, да није било научног и моралног ауторитета професорке Младеновић, као и њене иницијативе пред институцијама, војводин споменик би и даље био у тами заборава.

Зато је овај чин више од обнове једног надгробног белега. То је чин повратка историјске правде и враћања у колективно памћење једног јунака који је свој живот посветио слободи. Обновљени споменик у Нишу данас стоји као неми чувар истине – и као опомена да без историјског памћења нема ни будућности.

Уместо воштанице у знак сећања и захвалности проф. Др Божици Младеновић.

У Ждеглову,
Александар Миљковић, мастер историчар