Од пре неколико година физичко насиље није главни вид антисрпског деловања већ постоје разни перфидни начини систематског малтретирања, упозорио је некадашњи амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић
Како изгледа сценарио присвајања видeло се 2019. године на примеру рестаурације Саборног храма Светог Николе, у непосредној близини тврђаве Ново Брдо. Њу је „артанском катедралом” назвао тадашњи премијер лажне државе Косово Рамуш Харадинај. Реч је заправо о православној цркви, а Артана је албанско име овог важног средњовековног града и локалитета, које Приштина како би затрла његов српски идентитет
Откриће косовског богатог историјског наслеђа у Новом Брду, којем су све заједнице допринеле – овај твит амбасадора Француске у Приштини Оливија Гера стајао је као опис уз фотографију и снимак новобрдске тврђаве, археолошког доказа економског напретка Србије у средњем веку. Била је ово дипломатска твитер мина која је узнемирила један део српске икс заједнице.
„Сви су допринели: неко градњом, неко рушењем”, иронично је прокоментарисао Младен Мрдаљ, предавач на Универзитету Вебстер.
„Не помињите реч на ’с’”, наставио је са ироничном преписком блогер Срђан Гарчевић указујући на намеру да се избегне било каква веза Срба са Новим Брдом.
Шта је по среди? Рупе у знању историје француског амбасадора? Или отимања и присвајања српског историјског наслеђа?
Некадашњи амбасадор Србије у Унеску Дарко Танасковић упозорио је на научном скупу „Косово и Метохија, историја и културно наслеђе”, који је ове недеље одржан на Православном богословском факултету у Београду, да су већ дуже време на делу угрожавање и отимање српског културног и духовног наслеђа. И то не само кроз рушење и скрнављење.
– Од пре неколико година физичко насиље није главни вид антисрпског деловања већ постоје разни перфидни начини систематског малтретирања. Како свеукупно косовско наслеђе није могуће нетрагом уклонити из самопроглашене републике Косово, што је иначе недосањани сан великог броја албанских екстремиста, а како међу сакралним објектима и светињама СПЦ има много оних који припадају светском наслеђу, одавно се одвија њихова албанизација.
Циљ је да се на основу историјских фалсификата прикажу као албанско културно наслеђе којег се српска агресија докопала. То је псеудонаука, али њој се мора супротстављати. Сто пута поновљена лаж за необавештене може постати истина. Поготову ако се тенденциозно употреби како би се испословале неке политичке одлуке. После је касно доказивати да то није истина и зато се мора реаговати – објашњава академик Танасковић.
Како изгледа сценарио присвајања најбоље се види баш на примеру Новог Брда. Током 2019, приликом рестаурације Саборног храма Светог Николе, који се налази у непосредној близини тврђаве, рестауриран је и његов – идентитет. Преко ноћи и после седам векова српски храм постао је артанска катедрала.
„Артанска катедрала као културно и верско наслеђе је сама по себи прича, обогађује наш идентитет и доказ је суживота у овим областима”, поручио је тадашњи премијер лажне државе Косово Рамуш Харадинај на свом фејсбук профилу.
– Насртаји на српско културно и духовно наслеђе на Космету одвијају се у културно коректном наративу, али тако што се желе ослободити ограничавајуће димензије националног идентификовања.
Настоје се сагледати као заједничко богатство и недељива културна баштина државе Косово. Овакав програмски приступ уобличио се под утицајем подржаваоца независности Косова, из претежно западног дела међународне заједнице. Његова систематска операционализација повезана је са настојањем власти у Приштини да уз подршку страних лобиста своју парадржаву угурају пре свега у Унеско. А ово је начин да јој подигну рејтинг.
Ово је опасно јер се културна добра у Унеску класификују према територијалној, државној припадности, а не према припадности културноисторијским или цивилизацијским, а поготову не националним информацијама. Циљ је да се целокупно културно наслеђе на КиМ доживи као јединствено наслеђе државе Косово – поручио је Танасковић, који је био амбасадор Србије у Унеску 2015, када је спречено да Косово постане део ове међународне организације.
Приштинске власти од идеје уласка Косова у Унеско неће одустати, а како Србија да се бори да сачува своје цркве, споменике, тврђаве ако не зна ни колико их тачно има. Према анализи академика и професора Факултета политичких наука Драгана Симеуновића представници цркве и политичари говоре да постоји више од 1.000 објеката о којима СПЦ треба да води бригу. Али мисија УНМИК-а у сарадњи са ОЕБС-ом је пописала свега 114. Међутим, Канцеларија за КиМ је доставила представницима Европске уније списак у којем се помињу само 44 објекта СПЦ.
– Мислим да је на плану културе маневарски простор шири него на политичком и правном. Искуство из 2015. показало ми је да је најделотворнији био снимак Албанца који ломи крст на Цркви Светог Андреја у Подујеву и географска мапа Косова и Метохије са уцртаним симболима сакралних објеката. Та два симболички јака аргумента покренули су неке који су били суздржани и преокренули неке који су били против. Морамо да пронађемо начин како да јако симболички делујемо. Рецимо, поновљени су напади на Цркву Светог Андреја, али о њима није било много речи. Треба пустити снимке на мреже, пре свега на „Тикток”, који је у кинеском власништву, да се види да се то поново догађа. Активност на том плану мора бити стална, а не кампања – рекао је Танасковић.
Нису цркве и споменици једини којима се брише српски идентитет. Исто је и са жртвама. Када је прошле године за Бадње вече у Штрпцу пуцано на једанаестогодишњег Стефана и његовог брата Милоша док су носили бадњак, приштинске власти инсистирале су да су жртве „грађани Косова”. Само недељу дана касније у Сарајеву је избоден родитељ малог фудбалера који је дошао са Звездаре да на Илиџи учествује на регионалном турниру. И овде, баш као и у Приштини, власти нису избегле да осуде злочин. Избегле су да помену етничку припадност жртава.
Вишња Аранђеловић