Сарајево: Логор Силос, Тарчин, Хаџићи Фото: РТРС
Данас је обиљежено 28 година од распуштања злогласног логора „Силос“ у мјесту Тарчин, у општини Хаџићи, у којем је више од 600 српских цивила прошло кроз најстрашније тортуре, физичка и психичка злостављања, пребијања и мучења глађу, од којих 24 није преживјело.
Испред објекта некадашњег логора почаст страдалима одали су преживјели, потомци страдалих заточеника и званичници.
Претходно је служен парастос у Цркви Светих апостола Петра и Павла у Осенику у сарајевском насељу Пазарић.
Логор Силос распуштен је на Светог Саву, 27. јануара 1996. године, два мјесеца након што је потписан Дејтонски мировни споразум којим је окончан рат на простору БиХ.
Ранија свједочења српских логораша потврђују да је логор „Силос“, који су муслиманске власти основале 11. маја 1992. године у објекту у којем се прије рата чувала пшеница, имао све елементе злогласног логора „Аушвиц“ из Другог свјетског рата.
У њему су углавном били затворени цивили са подручја Тарчина, Пазарића и других околних мјеста, мушкарци од 14 до 85 година и 11 жена, од којих је једна била у шестом мјесецу трудноће, те 11 резервних војника, заробљених на борбеној линији у Хаџићима.
Најмлађи међу њима био је четрнаестогодишњи Лео Капетановић, а најстарији осамдесетпетогодишњи Васо Шаренац, који је умро у „Силосу“ на температури која је увијек била за 10 степени нижа од спољашње.
Већина логораша који су дочекали слободу данас углавном живи у прекоокеанским земљама, далеко од мјеста злочина и злогласног логора.
