РТРС, СРНА, 10. 6. 2025, У Чемерну код Илијаша, обиљежено страдање 32 српских цивила

Село Чемерно, Илијаш Фото: Ilijas.info

У Чемерну, код Илијаша, обиљежено је страдање 32 мјештана из овог и околних села, које су 10. јуна 1992. године звјерски убили припадници тзв. Армије БиХ. Мучки напад у раним јутарњим часовима ријетки су преживјели. Суду БиХ очито се не жури да за овај злочин осуди бар неког од починилаца, јер се судски поступак развалачи дугих седам година.

Десетине цивила избјегли и сабрани у удаљеном Чемерну надали су се да рат неће ни закорачити ка њиховим праговима. Но, у зору, 10. јуна 92 , са злом намјером, ка њима су се упутиле комшије, дојучерашњи пријатељи, чак и кумови. Преживио је, али сузе Бранка Трифковића нису због властитих рана које је тада задобио. Гледао је џелате како му убијају брата, мајку, оца, још седам блиских рођака.

– Њих су побили код куће, оца су одвели 500 метара даље и удавили. Сестра је преживјела јер је лежала међу мртвом мајком и братом, па су мислили да је и она мртва, превртали су је ногом. На крају су и кућу запалили. Ја сам свједочио у Суду, али видио сам да од тога нема ништа, да је све на њиховој страни и суд и тужилаштво – рекао је Трифковић.

Он је рекао да мртви на Чемерну ни данас немају смирај, јер њихове гробове скрнаве и руше.

Из породице Буњевац, осморо страдалих, углавном жене и дјеца, петоро Дамјановића, Трифковићи, Јанковићи, Малешевићи. Почивају у заједничкој гробници, док се егзекутори бране се слободе.

– Разочарење чланова породица у право, правду и све што се дешава посљедњих 30 година. Немогуће је да нико не одговара и да на скоро сваком српском стратишту дођемо и завршавамо реченицом, за овај злочин нико није одговарао – сматра Исидора Граорац предсједник Републичке организације породица погинулих и несталих цивила и бораца.

Након посљедњег, ниједно домаћинство у Чемерном није обновљено.

– У 1. свјетском рату нико није страдао, у 2. свјетском рату троје, а у посљедњем за један сат узели су 32 душе. Осамдесет ми је година, сумњам да ћу дочекати правду – каже Радојица Трифковић, предратни становник.

Поступак у којем се суди Џемалу Хаџићу и још једанаесторици припадника Територијалне одбране, и активног и резервног састава полиције такозване Републике БиХ започео је у августу 2018. године и још није окочан ни првостепени поступак.

Наде је све мање у правичну пресуду, а како да је и буде када нису допустили ни да се чемер Чемерна назове правим именом, злочином, а не омаловажавајућом ријечју збивање.

Чемерно је данас потпуно пусто село у којем нема ниједног Србина повратника.

Током напада на Чемерно убијени су готово сви становници, а починиоци су имали jасну наредбу претпостављених да у овом мјесту униште све.

Становници који нису убијени на кућном прагу или су у нападу рањени, одведени су у злогласне логоре за Србе.

Као и у осталим муслиманским нападима на српска села и на Чемерну је опљачкано и однесено у Сарајево и околна муслиманска села све што се могло понијети, а село је остало разорено и спаљено.

Жртве напада муслиманских снага на Чемерно су Милош, Миросава, Ранко, Славојка, Ђорђо, Ковиљка, Горан и Рајко Буњевац, Новко Ћетковић, Спасенија, Ранка, Јадранка, Стака и Здравко Дамјановић, Манојло Ђука, Гојко Ћурђић, Мирослав и Сретен Јанковић, Радомир Јевтић, Светозар Капетановић, Љубиша Лазендић.

У нападу муслиманске воjске из Брезе, Високог и Какња убијени су и Милован и Жарко Малешевић, Недељко Мићић, Станоје Мирковић, Миро Пантић, Стана Рашевић, те Милинко, Јања и Рајко Трифковић, док се остале жртве воде као нестале.