Вечерње новости, 30. 3. 2014, Благоје КРУШИЋ: Витез без гроба и свеће

Благоје М. Крушић (1880-1944) Фото: PrviSvetskiRat.rs

Седамдесет година се не зна где су кости јунака Благоја Крушића. Носилац највећих ратних одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, а убијен 1944. године код Ниша као жртва политичког прогона

НИ после више деценија још се не зна где су затурене мученичке кости српског јунака и патриоте Благоја Крушића, учесника балканских, Првог и Другог светског рата из села Приградина у Бањанима код Никшића, који се још као дечак обрео 1889. године са остатком породице у Дабиновцу код Куршумлије у Србији. Нишки окружни суд рехабилитовао га је 13. јула 2007. године и то је била једна од првих рехабилитација у Србији од завршетка Другог светског рата.

До почетка балканских ратова 1912. године Благоје је шест година комитовао у одреду чувеног војводе Воје Танкосића, а потом у славном „Гвозденом пуку“, учествујући у биткама код Цера, Дрине, Колубаре, Космаја, Призрена, Пишкопеје, до Солунског фронта и Кајмакчалана. Својим јунаштвом он је задивљавао чак и своје непријатеље, а у марту 1917. године на положају код Црне Реке Александар Карађорђевић је, у присуству Живојина Мишића, са својих груди скинуо Карађорђеву звезду и дао је Благоју Крушићу, док му је француски генерал Гиоме уручио војну медаљу!

Његове груди красила су и друга највећа ратна одликовања Краљевине Србије и Краљевине Југославије – сребрна и златна медаља за храброст, руски Георгијевски крст, две медаље са ликом Обилића и све четири споменице из ратова 1912-1918, међу којима и „Албанска“. Убијен је 17. августа 1944. године у селу Горња Топоница код Ниша, као жртва политичког прогона који је вршила тадашња државна власт над политичким неистомишљеницима.

– Мој деда Благоје је под страшном комунистичком тортуром мучен, безмало као и први мученици цркве, тако да му се ни после седамдесет година не зна ни гроба ни мрамора.

Каква симболика да неко ко је био део покрета којим је командовао први герилац у Европи ђенерал Дража Михаиловић заврши управо као он – каже за „Новости“ протојереј Драган Крушић. – Објавио сам књигу о Благоју, а на тај корак ме навела управо његова мученичка кончина. Благоје је скончао без гроба и без свеће и ко зна у којој јами безданици. Ми његови браственици нећемо имати мира све док његове кости не нађу смирај у његовим родним Бањанима код Никшића.

 
ГОЛГОТА

– ВИТЕЗ Благоје Крушић имао је више на глави и на грудима него они који су га убили на правди Бога и у глави и у грудима. Благо Теби Благоје Крушићу! Смилуј се на твоје убице „које нису знале шта раде“ – поручује академик Матија Бећковић, док професор цетињске богословије др Будимир Алексић каже:

– Пут српског витеза Благоја Крушића на најбољи начин дочарава голготу и васкрс Србије. Медаље говоре више од свих текстова који су написани о Благоју.

С. Бабовић