Спутњик, РТРС, 8.7.2017, Годишњица страдања у Подрињу: Предуго су Срби умирали…

Братунац: Парастос страдалим Србима у Петровданском и осталим погромима 1992-1995. Фото: Спутњик / МОД Србије

Братунац: Парастос страдалим Србима у Петровданском и осталим погромима 1992-1995. Фото: Спутњик / МОД Србије

Годишњица страдања Срба у средњем Подрињу обележена је на Градском тргу у Братунцу, у Републици Српској.

Обележавању годишњице и приказивању документарног филма о страдању Срба на подручју средњег Подриња присуствовали су председник Републике Српске Милорад Додик, министар одбране Александар Вулин као изасланик председника Републике Србије, министар за рад, запошљавање, социјална и борачка питања Зоран Ђорђевић у име Владе Србије, делегација Народне Скупштине Републике Српске и бројни грађани, саопштило је Министарство одбране Републике Србије.

Званичници су претходно присуствовали парастосу убијеним и погинулим Србима Подриња на Градском гробљу у Братунцу, те положили венце на Спомен-крсту.

Министар Вулин је изјавио да српски народ „никада неће престати да тражи истину о својим жртвама“ и додао да су „Срби предуго и превише умирали и гинули, а да је око њих била тишина“.

„Овде смо данас опет само ми — представници Републике Србије и Републике Српске, али нема представника међународне заједнице. Само Србе изгледа боле њихове ране, сви други окрену главу. Срби су показали да су у стању да поштују туђу муку и туђу невољу и да поштују туђе жртве. Врло ретко са друге стране имамо прилику да видимо људе који разумеју Србију и који разумеју потребу за миром. За мржњу и несрећу је довољан само један, а за мир је потребно двоје“, поручио је Вулин.

„Окупили смо се данас, 25 година касније, са великом вољом да се поклонимо страдалим Србима и да покажемо свету да нисмо заборавили злочине које је неко починио мислећи да никада за то неће одговарати“, нагласио је министар Ђорђевић.

„Мржња се овде није дала посејати, и поносни смо на то што смо као људи били спремни да пружимо руку помирења. Морамо да размишљамо о будућности, да будемо чврсто заједно, поштујући све друге. Једино тако ће историја схватити да смо на правој страни“, изјавио је Ђорђевић.

Према речима председника Републике Српске, страдање Срба нас све више ставља у позицију да страдалима дамо пуну пажњу и сећање, да се никада не забораве, а да ова окупљања управо томе и служе.

„Захвалан сам свима који су дошли да на овај начин обележимо наше страдање и ојачамо наше сећање“, поручио је Додик.

Присутнима су се обратили и начелник Општине Братунац Недељко Млађеновић и Слађана Зарић, ауторка документарног филма „Злочин без казне — Страдање Срба у средњем Подрињу“ реализован у сарадњи РТС-а и Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске.

У средњем Подрињу, према документованим подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, страдало је 2.428 Срба.

Oпштина Братунац и Одбор за неговање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске организатори су овогодишњег централног обележавања годишњице страдања Срба у средњем Подрињу.

 

Нема српског села у околини Сребренице и Братунца које није горјело

 

Нема српског села у околини Сребренице и Братунца које није горјело, гдје војничка чизма тзв. Армије РБиХ није покушала да избрише траг свему што је српско. У селу Обади убијена је готово сва породица Петровић.

О каквим гнусним злочинима је ријеч, најбоље показује примјер села Загони, када су муслимани из Сребренице убили 14 српских цивила док су радили на њивама. Татомиру Гвозденовићу убили су сестру.

– Која је била видни цивил у шортсу и мајици… На крају је и измасакрирана – прича Гвозденовић.

Слика Добрине Продановић, из Ратковића код Сребренице која држи лобању убијеног сина Живана, обишла је свијет. Каква је антисрпска пропаганда у западним медијима вођена након рата, свједочи чињеница да је управо та фотографија приказивана као наводна фотографија мајке недужног Бошњака којег су мучки убили Срби.

Рада, Милица, Божана, Милан… Само су нека од српских имена исписана на споменицима у Средњем Подрињу. Свједоче о страшним злочинима од 1992. до 1995, а убијени су зато што су се управо тако звали.

 

Share on FacebookTweet about this on TwitterGoogle+Pin on PinterestEmail to someonePrint this page

Comments are closed