СРНА, 24. 4. 2024, Бибић: У свијету лаж и даље царује, док истину закопавају у дубину [Мапа]

Подравање, спомен убијеним мештанима Фото: З.Шапоњић, РТ Балкан

Милојка Бибић, свједок покоља муслиманских снага над Србима у сребреничком селу Подравање у којем је изгубила четири члана породице, истакла је да Запад штити починиоце злочина над Србима и хоће да забрани изношење истине наметањем резолуције о Сребреници, те тако испише историју на свој хегемонистички начин.

Бибићева, која се 24. септембра 1992. године успјела извући из муслиманског окружења са малом групом преживјелих, каже да је до сада много пута дала изјаве, свједочила, али да ни након 32 године од почињеног злочина и 29 година од завршетка рата још нико није одговарао за убиство њених родитеља и браће испред породичне куће.

„Слушајући и гледајући ову неправду коју западне силе наносе српском народу понекад зажалим што сам преживјела тога дана када су моји најдражи побијени“, рекла је Бибићева Срни.

Она је истакла да је Запад изазвао ратове у Југославији и БиХ, да се сврстао на страну муслимана, да још скрива њихове злочине и злочинце, а сада режира и резолуцију да за све буде окривљен српски народ.

„А ко је побио моју браћу Рада и Милована и родитеље Дикосаву и Милоша пред нашом кућом? Хоће ли то писати у тој резолуцији о Сребреници? На рукама су ми умирали, а ја сам некако преживјела. Ми никог нисмо нападали. Били смо код куће“, навела је Бибићева.

Она је указала да 30 година даје изјаве, а да нико не одговара.

„Муслимански војници опколили су наше село са свих страна, а онда су уз неописиву галаму и узвике `Алаху екбер` упали у село, дозивали поименично кога ће клати и убијали све што су стигли“, присјетила се Бибићева кобног дана када је безуспјешно покушавала да извуче рањену браћу и родитеље из окружења.

Она је навела да су муслимански војници убијали све редом – жене, дјецу, старце, као да су знали да никада неће одговарати.

„Али постоји и Божија казна, ако их већ Хашки трибунал и правосуђе БиХ не желе процесуирати за 32 убијених Срба из Подравања у једном дану, међу којима осморо Перендића, по седморо Маринковића и Шараца и по четворо Николића и Јовановића, већином цивила„, рекла је Бибићева.

Мапу српских стратишта у пуном формату и са навигацијом можете погледати овде
Она је истакла да је сраман однос међународног и правосуђа БиХ који суде само српском народу, а за њену породицу и комшије који су убијени само због тога што су били Срби, нико не одговара и нема правде.

Бибићева је нагласила да су позната имена и убица и жртава из Подравања, као и других сребреничких српских села и да је задатак тужилаца да прикупе доказе и подигну оптужницу.

„Нема ништа од земље у којој је овако правосуђе, у којој злочинци живе слободно јер их штите тужиоци који застрашују жртве. Тужиоци не желе да подижу оптужнице, скривају документацију, опструишу процесе и на крају обавјештавају јавност да нема доказа за подизање оптужница, а судије по различитим аршинима дијеле правду и опструишу истраге“, рекла је Милојка.

Она је истакла да сада они који су изазвали рат штите починиоце злочина над српским народом и хоће да наметну резолуцију о Сребреници и окриве српски народ за нешто што није починио, те да тиме потпуно забране изношење истине о српском страдању, заштите злочинце и испишу историју на свој хегемонистички, односно силеџијски начин.

Према њеним ријечима, Запад и бошњачка страна измишљају жртве да би прикрили злочине које су починиле њихове јединице под командом Насера Орића, које су побиле све Србе који су на почетку рата остали у Сребреници лојални тадашњој муслиманској власти.

„Сви знају да су 1995. године изгинули само бошњачки војници, да није било страдања цивила, то се види и по измишљеним именима жртава написаним на зиду у Поточарима, од који су неки још живи, али то свјетски моћници не желе да чују и игноришу. Наше жртве за њих не постоје, иако су страдала сва српска села у сребреничкој општини и побијено у највећем броју цивилно становништво“, објашњава Бибићева.

Бибићева је закључила да у свијету и даље царује лаж, а истина се закопава у дубину, те се наставља прича само о муслиманским жртвама, а српске уопште не спомиње.

Више од половине убијених Срба у Подравању били су цивили, међу којима је седам жена.