Вечерње новости, 23. 4. 2023, Први пут доступни докази о усташком масакру код Гацка: Проти Видаку спалили браду, па га живог бацили у нужник

Представљање дела списка спасене српске деце Диане Будисављевић и других новоприбављених артефаката Музеја жртава геноцида Фото: РТРС

УСТАШКИ бојник Махмут Туновић из села Мрђеновића доставио је, 21. августа 1941. године, извештај претпостављенима о масовном злочину који су његове јединице, састављене од 100, већих делом муслиманских усташа, починиле у српским селима у околини Гацка. Он је до детаља описао у која су села његови саборци упадали, како су им обећаване куће оних који убију, чиме су ударали и клали, ко су починиоци…

Овај извештај нови је експонат у Музеју жртава геноцида, откупљен од приватних лица у Канади, а директор Музеја Дејан Ристић представио га је поводом 22. априла, националног Дана сећања на жртве Холокауста, геноцида и других фашистичких злочина, који је уједно и Дан Музеја жртава геноцида.

Убиства српских цивила, како наводи Туновић у извештају, извршена су маљевима, краснама (алат сличан маљу), секирама и ножевима, а поред усташа, учествовали су и мештани Цернице и Кључа. Само у селу Корита убијено је 186 мушкараца, жена и деце, који су бачени у јаму код Кобиље главе. Једанаест девојака је одведено у Кулу, силоване су и убијене. Три од њих су задржане као наложнице локалних муслимана. Осим плате, убицама је као награда остајало све што од жртава опљачкају, а они који би неког „прескочили“ у покољу, добијали су – затвор.

Жртве су биле из Невесиња, Гацка, села Корита и Међурица, а међу усташама било је и оних чувених из Широког Бријега, који су одвели 18 Срба из Невесиња у Широки Бријег и тамо их, на најмонструозније начине, поубијали. Међу убијенима било је и православних свештеника. Српски заробљеници одвођени су и у Мостар и Гацко, а велика масовна гробница била је код Кекића штале у овом граду. У Гацку, у судском затвору, убијена су 22 Србина и покопана у масовну гробницу. Код села Степена убијено је још 10 Срба, међу којима и Жељко Вишњевац, пре рата народни посланик. Прота Видак Вишњевац мучен је тако што су му глава и брада поливене зејтином и петролејем, па запаљене. Још жив, бачен је у нужник, где је и умро.

Он још наводи да је у школи „Краљице Марије“ у Мостару основана усташка школа у којој су се обучавали будући припадници ових оружаних формација, а муслиманима по околним селима подељено је више од 1.000 комада оружја и муниције, за напад на српска села.

Међу артефактима налази се и смртовни лист 14 чланова породице Медуљић, убијених 24. јуна 1941. Најстарија жртва имала је 61 годину, а најмлађа девет! Смртовница садржи обавезан грб НДХ, а код свих пише – погинули.

Осим овога, јавности је представљен и списак са именима 5.800 деце које је Диана Будисављевић извела из Завода за глухонијему децу у Загребу, у другој половини 1942. године. На списку су сви подаци о српској деци, углавном заробљеној после офанзиве на Козари, у лето те године: имена и презимена, датуми рођења, имена родитеља, логори у којима су били, идентитет хрватских усвојилаца.

– Реч је о прворазредном историјском извору – рекао је Дејан Ристић. – За њим смо трагали веома дуго, јер се мислило да је изгубљен још у рату, а набавили смо га уз огромну подршку државе. Сада они који су сумњали у своје порекло или њихови потомци могу да сазнају ко су им били родитељи и одакле су.

Посебно дирљив експонат су минђушице Радмиле Радоњић, која је имала око две године, а преминула је убрзо пошто је ослобођена, од последица изнурености, изгладњавања и болести.

Међу експонатима нашла се и бележница српског логораша из логора Дахау, са цртежима савезника који су ослободили логор. Идентитет аутра се тек утврђује. Ту је и извештај са прве комеморације жртвама крагујевачког стрељања 1941. године, који је у Лондону организовала Краљевска влада. То је уједно и писани траг о професору Миливоју Павловићу, који је остао и погинуо са својим ђацима, уз чувене речи „Пуцајте, ја и сада држим час“, а који је на комеморацији поменут. Посебно драгоцен артефакт је цигла из блока Ц3 у логору Јасеновац – поклон Музеју епископа пакрачко-славонског Јована.

ГРАФИЧКЕ МАПЕ „КРВАВОГ ОКТОБРА“

 

ПОМОЋНИК директора задужен за уметничку збирку Музеја Никола Радосављевић представио је једну од једине две комплетне графичке мапе Лазара Вујаклије о крагујевачком масакру – „Крвави октобар“, као и портрете Пјера Крижанића. Крижанића су нове власти ангажовале током суђења Александру Леру, човеку који је предводио шестоаприлско бомбардовање Београда, и осталим нацистичким злочинцима, да уради њихове портрете. Суђење је организовано 1947, у данашњој згради Кинотеке, у Косовској улици, где се тада налазила Скупштина града.

 

На свечаном обележавању Дана Музеја у Капетан Мишином здању, председник Управног одбора Музеја епископ Јован поменуо је да је почело уношење књига у обновљену стару српску школу у Јасеновцу:

– Рушећи остареле зидове, у плафону, нашли смо две кутије докумената. Последњи је био диктат. Свеска девојчице из 1938. године, која ће 1942. бити мртва. Да бисте чули њено име морате доћи у Јасеновац.

Обновљена школа, како је рекао владика, постаће Истраживачка библиотека Јасеновац, која ће се бавити Другим светском ратом, а поседује забрањене америчке и немачке војне студије о дејствима у Југославији.

Подсетио је и да се ове године навршава осам деценија од почетка највећих страдања у историји људског рода, пошто су немачки нацисти 1933. године основали логоре Захсенхаузен и Дахау, који је био првобитно школа са припаднике СС. Усташки заповедник логора Јасеновац Макс Лубурић ту је, са својим помоћницима, провео две седмице учећи како се праве и воде логори смрти, присилног рада и истребљења.

– Дана 21. априла 1945. на Доњу Градину су скелом певајући отишле последње заточенице Јасеновца и биле поклане. Сутрадан је преосталих хиљаду мушких, са покликом „Напред другови“, кренуло у пробој – подсетио је епископ Јован.

Према његовим речима, болница као једина сачувана зграда логора Јасеновац, требало би од ове јесени да постане изложбена поставка.

В. Црњански Спасојевић