СРНА, РТРС, 14. 1. 2026, Српска памти: Усташки пир на Мали Божић у цркви у Драксенићу [На данашњи дан]

Драксенић: Спомен табла на „крваву литургију“ 14. јануара 1942. Фото: РТ Балкан, Potkozarje.net

На Мали Божић 1942. године усташе су у мјесту Драксенић у општини Козарска Дубица извршиле стравичан злочин над мјештанима, махом женама и дјеци, које су на превару похватали и одвели у цркву, о чему су ријетки преживјели свједочили као о „крвавој литургији“.

Избjеглице, људи који су преживјели, причали су о ужасу, говорећи да је у цркви било „крви до кољена“.

Покољ у Драксенићу су преживjеле Анка Павковић, њена кћеркица Радоjка од двиjе године и Мара Благоjевић.

„Ушле смо у цркву. Налазимо се у звонику, неће нико да иде према олтару. Примjетила сам много усташа око зидова олтара. Видим Савку Драчину, сjеди на столици. Не знам да ли jе заклана или jе стављена да гледа како усташе кољу. Сjедила jе окренута народу у цркви“, причала је Мара Благојевић.

У тренутку када се окренула, ударена је она баjонетом у ребра, те је пала, а усташе су наставиле да касапе народ.

Испричала је да су јој маjку Росу Влаjнић заклали на њеним ногама.

„Осjећала сам да сам жива, па сам се помицала да уклоним погинуле са себе. Чула сам jаук жена, па сам и jа почела да jаучем. Онда сам се смирила и била сам при свиjести. Ране коjе сам задобила изнад и испод рамена страшно су ме бољеле. Међутим, страх ме jе толико обузео да сам заборавила болове“, свједочила је Мара.

Анка Павковић је говорила да јој је у кућу ушло осам усташа са пушкама и да су им наредили да изађу јер их је позвао усташки командант.

„Изашли смо и они су нас потjерали. Стигли смо пред цркву. Ту jе већ њих троjе било заклано. На улазу у цркву, недалеко од врата, видим више усташа са обjе стране. И тако су нас опколили. Како смо наилазили, почели су да нас боду баjонетима“, навела је Анка.

Према њеном казивању, задобила је десетак рана по врату, глави и по рукама.

Додала је да су усташе вршиле и друга напаствовања, силовања.

Према неким изворима, усташки злочинци су звјерски свирепо, ножевима, маљевима и тупим предметима уморили око 207 лица, већином дјеце, жена и стараца. Црква је потом запаљена, као и читаво село, а стока је одведена.

Служен помен жртвама стравичног усташког злочина у Драксенићу 1942.

У Драксенићу код Козарске Дубице обиљежене су 84 године од страдања 360 Срба, које су усташе убиле од 13 до 15. јануара 1942. године. Само на Мали Божић усташе су масакрирале 208 мјештана, већином жена и дјеце. У Цркви Светог апостола Марка служен је помен и парастос за невине жртве.

На Мали Божић 1942. највећи масакр усташе су извршиле у цркви у Драксенићу, гдје је убијено 208 Срба. Мајка Милана Благојевића, која је тада имала осам година, преживјела је покољ тако што је побјегла.

Због филма Дара из Јасеновца, на помен у Драксенић из Лондона, дошао је Николас Лакенби. Истражује страдање нашег народа на овим просторима, о чему и пише у својим радовима.

– Ја радим етнографско истраживање о томе па дошао сам овдје да разговарам са људима о Другом свјетском рату и о злочинима који су се дешавли овдје – истиче Николас Лакенби из Енглеске.

Од 13. до 15. јануара 1942. године око 800 усташа из Јасеновца, предвођених злогласним Максом Лубурићем, уз помоћ домобрана у Градини, Ћуклинцу и Драксенићу поклале су и побиле 360 Срба. Међу њима је било жена и дјеце.

– Ово нам је велика опомена да морамо имати своју Српску како би се заштитили и у будуће од оваквих догађаја. Њој је 34 годишњица, а ми овдје остајемо да баштинимо на овом мјесту све оно што се дешавало да се сјећамо наших драксенићких мученика – додаје парох демировачки Саша Тошановић.

Током Другог свјетског рата страдало је 896 становника Драксенића.